Balkanski mit i tragedija

Jedan od glavnih ciljeva te institucije je podsticanje međucivilizacijskog dijaloga sa balkanskim zemljama i narodima, i upravo zbog toga pozorišna predstava prema „Baladi o mrtvom bratu“, zajedničkoj balkanskoj narodnoj, dramatičnoj i narativnoj pesmi, koja je u srpskoj poeziji poznata pod nazivom „Braća i sestra“, objasnio je juče Nikos Cicimelis, savetnik za kulturu u Helenskom fondu. On je dodao da na Balkanu mitovi ne poznaju granice, te da za to nema boljeg primera od ove predstave, u kojoj će igrati glumci – svako na svom jeziku – iz Bugarske, Rumunije, Grčke, Albanije i Srbije. Na probama nije bilo potrebno prevođenje jer su osećanja i gestovi bili dovoljni umetnicima da se povežu i razumeju.

U grčkom jeziku, „Balada o mrtvom bratu“ ima termin koji potiče većod antike i nosi naziv paraloge. Sreće se kod antičkih pisaca iz 4. i 5. veka, kao književni žanr i upravo odatle koreni istočnjačkog mita te konkretne pesme, ali i naše zajedničke civilizacije, naglasio je Cicimelis. Predstava nosi sve elemente starogrčke tragedije, a njen poseban kuriozitet jeste rediteljski postupak Hacakisa, koji je tekst obogatio pasusima iz Starog zaveta, Lorkinom poezijom, ali i narodnim pesmama iz pet balkanskih zemalja. Siže „Balade o mrtvom bratu“, zapravo predstavlja pripovest majke koja je imala devet sinova i jednu maloletnu ćerku. Kada dođu prosci iz tuđine, majka i osam sinova ih odbijaju, izuzev Konstantina, koji obećava da će i ako ga smrt stigne, ustati iz groba da vrati sestru nazad. Kada svi sinovi pomru, majka ostaje sama i kune Konstantina koji ju je razdvojio od ćerke. Mladićiz ponosa ustaje iz groba i vraća sestru majci, ali je ova ne prepoznaje i tera od sebe…

U komadu „Braća i sestra“, koji je inače prethodno izveden u Atini, Bukureštu, Sofiji i Tirani, igraju Maja Morgenštern – Majka (Rumunija), Margareta Đepa – Majka (Albanija), Marija Kacidiki – Majka (Grčka), Nikos Arvanitis – Konstantin (Jovan) i Kiti Selmani Đeđević- Areti (Jelica). Kostimografija je poverena Janisu Mecikofu, koreografija Mariji Guti, a scenografija Ersi Drini. Važnu ulogu ima i hor u kome učestvuju umetnici iz svih pet zemalja. Nakon premijere u nedelju, ova predstava u budućnosti neće biti na redovnom repertoaru BDP, te je ovo, možda, jedinstvena prilika da se vidi.