Očekujte neočekivano

Mats Gustafson, pak, na predstojećem Ring Ringu biće vam dostupan u dva navrata iste večeri u subotu 19. maja – najpre u REX-u sa trijom Sonore u društvu Petera Brocmana i Kena Vandermarka, a potom sa Kenom i u Muzeju Savremene umetnosti, nešto malo kasnije, nakon naše Svetlane Maraš, na jednoj originalnoj di-džej zabavi. Rokenrol!

• Kako ste zapravo počeli da svirate svoj instrument, saksofon? Koji bi bio, dakle, onaj ključan, najraniji uticaj, pre nego što ste pronašli svoj sopstveni „glas“ na njemu?

– Počeo sam da sviram ovu saksofon mašinu nakon slušanja koncerta Sonija Rolinsa u mom rodnom gradu Umeo u Švedskoj kada mi je bilo samo 15 godina. Ali sam zato i vrlo brzo skrenuo prema Peter Brocman/Borbetomagus i Džon Zorn besnilu … eto to bi bile moje startne reference! I naravno Litl Ričard – moj najveći heroj!

• Litl Ričard, sjajno! Da li to znači da je rock’n’roll imao važan uticaj na vas takođe?

– O, da, apsolutno. Počeo sam da sviram muziku zapravo u pank bendu … sviranje distorziranog električnog klavira i „rokanje“ u različitim oblicima oduvek je bila pokretačka sila za mene. I znate šta – uvek će biti tako!

• Kako ste se onda našli u improvizovanoj muzici? I kako biste, zapravo, vi sami definisali šta je to „improvizovana muzika“?

– Kako bih vam rekao – ja sam počeo da sviram improvizovanu muziku sa 12 godina … sa svojim prijateljima u rodnom gradu. Trudili smo se prvo da skinemo Mahavishnu Orchestra i King Crimson kompozicije… a kasnije sam otišao prema Brocman/Ajler/ Derek Bejli/Globe Unity teritoriji! Što se improvizovane muzike tiče, ona je … improvizovana. To je naravno samo jedna od definicija među mnogima. Uvek se radi o komunikaciji i opiranju. Jer to je jedini način.

• Sa kojim umetnicima onda najradije svirate u bendu i zašto? A sa kojima biste to veoma želeli da učinite u budućnosti?

– Toliko bih voleo da sviram sa Litl Ričardom. To mi je san. S druge strane, ja zaista osećam da već radim uveliko sa ljudima sa kojima to i želim da činim. Okružen sam, rečju, sjajnim muzičarima koji me stalno … pa, znate ono, pale da uradim nešto više i lože do besvesti!

• Saradnja sa Kenom i Peterom u triju Sonore je očigledno zadovoljstvo za vas – kako komponujete ili „konstruišete“ muziku za ovaj bend, sa još dve tako snažne individualnosti? Šta onda možemo da očekujemo od vas trojice na Ring Ring festivalu zajedno – nećemo vam reći šta nam je Ken odgovorio na isto pitanje?

– Očekujte neočekivano. Stvarno nikada nije moguće da se opiše muzika ili ispriča šta se može dogoditi. Onda to nekako učinite teškim za slušaoce. Niko ne bi zapravo trebalo da ikada sazna šta da očekuje. I mi sami u stvari nikada ne pripremamo neki plan za koncert Sonore. Sve je sadržano u komunikaciji i međusobnom slušanju. Instantna interakcija u trenutku. Nikakav drugi način, bojim se, nije ni moguć, barem za mene. Niti za Sonore.

• Vodili ste Perspectives festivale u Švedskoj 2004, 2007 i 2009. Recimo, festivalski slogan 2004. bio je „Borite se protiv globalne gluposti“, 2007. „Borite se protiv lokalne gluposti“, a 2009. bio je to „Pobedite svoju/našu glupost“ (Fight (y)our stupidity). Zašto je borba protiv gluposti tako krucijalni politički stav za vas?

– Ha ha, pa dobro – vidite li vi glupost oko sebe? Opštu, lokalnu? Da? Pa onda vam je potrebno da se borite sa njom, zar ne? Ta borba se naravno nikada ne završava, ali mi svejedno radimo ono što moramo. Ja jednostavno ne mogu da zaustavim taj proces i to je takođe deo ove muzike.

• Šta vas, najzad, uvek ponovo vraća u Srbiju?

– Glad da se sretnem sa slušaocima. Uvek! A ja zaista volim da boravim u Srbiji, svakako. Onda, hrana i ljudi. Uvek sam se dobro osećao ovde i ne verujem da će ovaj put biti neke razlike. A ako budem imao sreće, možda nađem i neku staru vinilnu ploču negde, takođe.