Zabeležiti aktuelni trenutak jednog kamernog sastava, u punoj snazi pri tom i na delu u repertoaru koji izvrsno razume i voli – izuzetan je podvig već po sebi. Dodate li tome da se celi poduhvat odigrava ovde i sada, te da je odistinski krunisan CD izdanjem iz sfere visoke umetnosti, stvar čini utoliko neverovatnijom i čudesnijom u isti mah. Jer, izlazak nosača zvuka sa prefinjenim interpretacijama dela Betovena i Bramsa, za Gudački kvartet Beogradske filharmonije znači mnogo toga – i diskografsku jedinicu od integriteta, i stepenik za dalje još serioznije korake zajedno, ali i slavoluk za čitavu jednu zajednicu slušalaca klasične muzike, posebno ljubitelja kamernog zvuka. Plus prisustvo Ognjena Popovića, čiji klarinet jednostavno ovde ne možete zaboraviti. Zgrabite zato ovaj CD što pre, kako znate i umete.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Izdanje, sačinjeno od Gudačkog kvarteta op. 74 u Es-duru („Harfni“) Ludviga van Betovena i Kvinteta sa klarinetom op. 115 u ha-molu Johanesa Bramsa, demonstrira već u startu decentnost učinjenog izbora. I zaista, kakvo je samo zadovoljstvo čuti ovde polet i energiju, emotivnu složenost i misaonost, herojstvo i melanholiju elektrificiranu proplamsajima čežnje, bespogovornu virtuoznost i najtananija čuvstva, sve to u sat i nešto perfektno spakovane umetničke prakse. A za one koji su ovaj dragoceni ansambl imali zadovoljstvo da slušaju uživo, tu je i onaj unikatni 'živi' dah koji krasi njihov nastup, a koji bez greške prepoznajete ovde! Dakle, ne samo zvuk – ovaj CD uhvatio je i pokret, disanje svakog člana ponaosob, njihove poglede, prepoznavanje umetničke namere, timski pogon… Mogli smo, slušajući, ponovo da ih vidimo na sceni i uživamo u njihovoj posvećenosti i zlatu netaknutih ideala.
Gudački kvartet Beogradske filharmonije (Jelena Dragnić – prva violina, Vladan Lončar – druga violina, Boris Brezovac – viola, Aleksandar Latković – violončelo), svog uvodnog Betovena svira sa toliko one jednostavne iskrenosti i čistote Betovenovog genija, da vas njihov superiorni hod kroz ovo krasno delo prožima od prve. Jedna vrsta iskričave gipkosti ritma, radost osobenih boja i nezemaljska kontemplacija dodata sa toliko ukusa ovde, ozaruje tako već u prvom paru stavova. Uslediće eksplozija herojstva, emanacija gotovo pa orkestarske moći ova tek četiri instrumenta, ali samo kakva! I onda bezbrižnost usred tako jasno demonstrirane silovitosti, plamteći temperamenti rečju, kadri da iz umilnosti mašte preobrate se u gromku radljivost bez mnogo priče.
A potom Brams, dotaknut nenadmašnom toplinom i mudrošću prisustva Ognjena Popovića, raskriliće pejzaž delikatne raskoši tonskih vizija. Ovde jedan oplemenjujući skupni duh vrluda otmenim prizorima povrh miksture toliko istančanih emocija, te tolike preciznosti pulsa da se tvori zbilja zapanjujuća građevina sasvim modernog senzibiliteta, na pola puta između kosmičke ustreptalosti gudača i upravo divnog spokojstva klarineta. LJupka razigranost pet instrumenata pleni, da se sve namah preobrazi u dramatični izričaj što svetluca dijamantskim obiljem. Idealno 'cool' za ovo leto, bez šale.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
