„Mednožuta violina sa insignijom Frančesko Ruđeri božanstvena je na dodir i ima visoki sjaj…“, pohvalio nam se muzičar pred koncert koji se večeras u 20 sati održava u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Na programu je Ravelova Introdukcija i Alegro za harfu, flautu, klarinet i gudački kvartet, Mocartov Kvintet za klarinet, dve violine, violu i violončelo KV581 i Mendelsonov Oktet u Es-duru op.20 za dve violine, dve viole i dva violončela. Unikat gudačkog instrumentarijuma na kojem svira Hagai Šaham svojeručno je napravio čuveni italijanski graditelj violina Frančesko Ruđeri, čiji instrumenti kvalitetom i tržišnim rejtingom ne zaostaju za primercima graditelja kao što su Amati, Stradivari, Gvarneri…
– Da, ovo je originalna Frančesko Ruđeri violina, sagrađena još daleke 1684. godine u Kremoni. Na njoj ću večeras pred beogradskom publikom svirati Ravela, Mendelsona i Mocarta, sa čijim delima sam svojevremeno i započeo muziciranje…
Kada, precizno?
– Moje najranije slušalačke impresije tiču se prvenstveno Mocartovih dela, i počinju hm… pa, od treće godine života. Moj otac je violinista i violista. Muziciranju je počeo da me podučava kada sam napunio petu godinu. Međutim, ne treba mešati profesionalne i srodničke veze. Nikada! Ja sam vam živi primer toga. Na časovima violine ubrzo sam se posvađao sa svojim ocem; nikako nisam slušao njegove instrukcije.
I šta ste dalje uradili?
– Otac je postupio pametno i profesionalno: angažovao je profesora violine koji me je dalje podučavao. Tako sam u sviračkim formativnim godinama promenio nekoliko pedagoga, da bih najzad došao do najbolje na svetu – Ilone Feher.
Kakve su joj bile pedagoške metode: stroge ili suptilnije? I šta mislite, zašto Ilona Feher nije nastavila sa muzičkom karijerom? Da li zbog ratnih okolnosti i fašizma?
– Feherova je bila koncertna violinistkinja, perfekcionistkinja. Drugi svetski rat je, međutim, prekinuo njenu briljantnu solističku karijeru. Nikada nam nije pričala o interniranju u koncentracioni logor i strahotama fašizma koje je preživela… Posle rata emigrirala je u Izrael, a u Tel Avivu je počela da se bavi pedagogijom. Kao profesorka muzike, Ilona Feher je bila odlučna, beskompromisna i veoma posvećena muzici. U pitanju je raskošna intelektualna ličnost, velike, zaista velike harizme. Njena uloga u istoriji muzičke pedagogije je ogromna!
Itai Šapira nam je rekao da ste osnovali fondaciju koja nosi njeno ime. Šta tačno vaš angažman podrazumeva?
– Da, nas dvojica smo članovi Upravnog odbora Fondacije „Ilona Feher“. Jedan od primarnih ciljeva nam je da promovišemo najtalentovanije izraelske violiniste, iniciramo njihovu diskografsku produkciju, koncerte, masterklas…
Da li je jedna od inicijativa bila i predstavljanje vrhunskih izraelskih muzičara beogradskoj publici, u koncertnoj sezoni 2009/2010, koju upravo večeras završavate ekskluzivnim koncertom?
– Zasluge jesu delimično moje, ali ideja potiče od umetničkog direktora Beogradske filharmonije, Roberta Bokora, koji maestralno ostvaruje svoje zamisli, zajedno sa menadžerom Ivanom Tasovcem. U skladu s tim, počastvovan sam ostvarenom komunikacijom sa beogradskom publikom i sa orkestrom vaše Filharmonije. I maestro Zubin Mehta deli moje mišljenje. Obećao je da će još mnogo i mnogo puta dolaziti u Beograd!
Iz vaše diskografije, posebno impresionira muzika Jena Hubaja, koja poseduje neverovatnu inspirativnu lepotu…
– I meni je taj CD veoma drag. Hubaj je podučavao Ilonu Feher. I sam je bio violinski virtuoz, a nastupao je i sa Bramsom. Njegov kompozicioni stil sublimirao je karakteristike romantizma, strastvenost njegovog osobenog temperamenta i najzad – izraženi smisao za humor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
