Sahranjen Bata Živojinović

Sahrani i opelu, koje joj je prethodilo, prisustvovao je veliki broj glumaca i filmskih radnika, ličnosti iz javnog i političkog života, kao i rukovodstvo Socijalističke partije Srbije, čiji je bio član i funkcioner.

Na sahrani je bio i veliki broj Kineza koji žive u Beogradu, predstavnici ambasade te države i veliki broj kineskih novinara, jer je Živojinović, zbog filma „Valter brani sarajevo“ najpopularniji glumac u toj zemlji.

Opraštajući se od Živojinovića, glumica Danica Maksimović rekla je da je on izlazio kao pobednik iz svakog problema i tome je učio i nju u sve generacije mlađih kolega sa kojima je radio.

Neodoljiva požrtvovanost je jedna od osobina koja te je krasila, davao si jedan deo svog srca i energije koju si nesebično delio sa svima nama, istakla je Maksimović.

Na opelu su pročitane i reči oproštaja partijarha Irineja upućene Živojinoviću, u kojima se naglašava da se radilo o velikom čoveku i Srbinu, plemenitoj osobi i „duši punoj ljubavi“, koji je svojim radom ušao u sve domove regiona i sveta.

U oproštajnom govoru nad grobom, glumac Radoš Bajić je konstatovao da Živojinović ostavlja kolege da i dalje tumaraju po bespuću, jer je on znao sve odgovore, a oni ne znaju nijedan.

Bajić je ukazao i da je Živojinović umro sa „neprebolnom brigom“ koju nije zaslužio – jer mu je, za sve ono što joj je dao, Srbija vratila tako što sin nije mogao da mu dođe na sahranu.

Svaki ljudski stvor ima pravo na radost rađanja i dostojanstvenu smrt, da pored njegove postelje i odra budu njegovi najmiliji. Čime je Bata zaslužio da njemu to pravo bude uskraćeno, valjda će neko biti učtiv i kuražan da na to pitanje odgovori, u ime pravde i Boga, rekao je Bajić.

Glumac Dragan Bjelogrlić je ukazao da ne postoji mali narod, a da je imao tako velikog glumca kao što su Srbi imali Batu Živojinovića.

Dok god bude postojao naš narod, živeće i legenda – Bata Živojinović. Bio je institucija i autoritet, ali nikad nedodirljiva glumačka zvezda, naglasio je Bjelogrlić.

On je podsetio da je Bata bio komšija koga su Beograđani sretali na pijaci, ulici, u autobusu, i domaćin koji je sa svojim seljacima u Koraćici pekao rakiju.

Od Živojinovića su se opristili i njegove kolege Milorad Mandić i Radmila Živković, koja mu je bila i kuma.