Umetnik za sva vremena

Pored izrazito angažovanog, humanističkog sadržaja, Ciuhin rad odlikuje i poseban likovni jezik koji figurativan izraz preoblikuje ka apstraktnom. Velika putovanja od ‘50-ih godina, od Pariza do zemalja Dalekog istoka, kasnije Južne i Severne Amerike, tokom kojih je sakupljao znanja i impresije koje je transponovao u svoja dela, takođe su bitna odlika njegovog pola veka dugog stvaralaštva. Mileta Prodanović ukazao je na katalog koji prati izložbu i tekst Irine Subotić pod naslovom „Jože Ciuha – Umetnik za sva vremena“ i istakao da je ovaj autor internacionalni stvaralac po svojoj karijeri, a po svojim humanističkim nazorima globalni umetnik. Mnogo je putovao, rekao je Prodanović, ali je veoma bitna i njegova vezanost za prostor Balkana. Evolucija ličnog jezika Ciuhe postala je balkansko nasleđe – vizantijski krug, reljefi s misterioznih objekata stećaka. Fascinacija starim rukopisnim knjigama, glagoljicom i ćirilicom. Važnost balkanskih prostora ključna je za njegov rad, konstatovao je Prodanović.

Kustoskinja Galerije RIMA Nevena Marinović objasnila je da su dela u prostoru raspoređena tako da budu pregledna i u hronološkom i u sižejnom smislu, pa se tako u prvom delu Galerije nalaze četiri mozaika, u drugom su slike rađene akrilikom na platnu, a treći, kako mnogi ocenjuju i najzanimljiviji, zauzimaju pleksiglasi, koji su takođe rađeni tehnikom akrilika, a nastali su ‘70-ih, ‘80-ih i 2000-ih godina. Akademik Dušan Otašević izrazio je veliku zahvalnost Aleksandru Milojeviću, ispred Galerije RIMA, i Fondaciji Jože Ciuha zbog njihovog truda da se ova velika izložba realizuje. Otašević je primetio da privatna inicijativa sve više osvaja prostor ozbiljnim projektima, imajući verovatno u vidu da je RIMA u Galeriji SANU organizovala i izložbu pastela Ljubice Cuce Sokić..

Mileta Prodanović je još rekao da je Jože Ciuha od početka svoje karijere pripadao oficijelnoj umetnosti, naročito u vreme kada su veze između Ljubljane i Beograda bile veoma žive, i spomenuo da ovaj umetnik ume da brine o prezentaciji svog rada te iza sebe ima veliki broj odlično štampanih monografija. Upravo preko njih je Ciuha u Beogradu stekao vernu publiku, a ova izložba je prilika da stekne i neku novu, zaključio je Prodanović. Zbog manjih zdravstvenih problema Ciuha se neće pojaviti na večerašnjem svečanom otvaranju, kao ni dan kasnije kada će proslaviti svoj rođendan, ali se očekuje u Beogradu za 15 do 20 dana. Nakon retrospektive u prestonici Srbije, Ciuhina dela u još većem obimu sele se u Dubrovnik.

Sunčani grad u Parlamentu

Jože Ciuha je rođen u Trbovlju. Studirao je na ljubljanskoj akademiji kod znamenitih profesora Gabrijela Stupice, Božidara Jakca, Marija Pregelja i Slavka Pengova. Zajedno sa Zoranom Kržišnikom bio je jedan od osnivača Grupe 69, koja je okupljala najistaknutije umetnike Slovenije, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Izlagao je širom sveta u najprestižnijim muzejima i galerijama i dobio brojne nagrade, a o njegovom stvaralaštvu su pisali značajni kritičari i istoričari umetnosti. Objavio je nekoliko knjiga putopisa i izradio brojne ilustracije. Uradio je mozaike za više zvaničnih institucije među kojima je i „Sunčani grad“ u izdanju slovenačkog Parlamenta (1959/60).

Majmuni u odelu

U tekstu Irine Subotić piše da kritičari Ciuhina dela čitaju kao didaktička, puna priča i literarnih elemenata. To je bilo posebno očito kada se ‘70-ih godina 20. veka uhvatio u koštac sa hiperrealističkim islikavanjem serije prerušenih čovekolikih majmuna. Do toga je došao kad mu je naručena slika koja bi bila u vezi sa Kafkinom filozofijom: Ciuha je prikazao majmune – pavijane, šimpanze, gorile – kako imitiraju usamljene, groteskne ljude, nakaradno obučene u svečane i zvanične odore raznog porekla, sa znacima čovekovog dostojanstva i statusa, časti i simbola vlasti – od generala do vlastodržaca, od oratora do komedijanata.