Ima mesta koja se zavole namah, za trenutak i ta čista, neiskvarena ljubav podseća na tihi, bistri, hladni izvor negde u planini. Ona je kao plamen, kao vetar, kao uvek dobrodošli san. Tako sam, kao dete, zavoleo Grdelicu, a da o njoj gotovo ništa nisam znao. Upoznao sam je slučajno, kada me je otac odveo u pekaru. Taj miris jutarnjeg hleba i bureka koji je tek pristigao iz furune, osećam i sada. Po tome najviše pamtim ovo lepo, doduše malo zatureno i decenijama zapostavljeno mesto.
Grdelica je lep, pitomi isečak u leskovačkom beskraju. Poznato je po čuvenoj Grdeličkoj klisuri, jedinstvenoj u našoj zemlji. Grdelica se smatra varošicom. Prema popisu iz 1991. godine registrovan je 2.431 stanovnik, a sada se procenjuje da ovde živi oko 2.500 žitelja.
Do 1965. godine Grdelica je bila opštinsko središte i njemu su pripadala okolna sela: Bistrica, Boćevica, Bojišina, Bičevlje, Crveni Breg, Dedina Bara, Dobrotin, Donji Bunibrod, Gornji Bunibrod, Graovo, Grdelica Selo, Grdelica Varoš, Guberevac, Koraćevac, Kovačeva Bara, Kozare, Krpejce, Ličin Dol, Mala Grabovnica, Mala Oraovica, Padež, Palojce, Predejane Selo, Predejane Varošica, Slatina, Suševlja, Tulovo, Tupalovce, Velika Grabovnica, Velika Kopašnica, Velika Sejanica, Vilje Kolo, Zagužane, Zoljevo i Žižavica. Kakva neobična imena! Ko je sve to smislio? Za sada je to zagonetka koja traži nove snevače.
Posle ukidanja opštine Grdelica, mesto je pripojeno leskovačkoj komuni. Grdelica se nalazi na nadmorskoj visini od 363 metra. Smatra se da mu ime najverovatnije potiče od toponima Grad Jelica, koji označava naselje na brdu iznad današnje varoši. I danas su jasno vidljivi ostaci ovog utvrđenja. Nekada je Grdelica bila jak industrijski centar, posebno između dva svetska rata. Sve do osamdesetih godina minulog veka uspešno je radila Tekstilna industrija ,,Tig’’ u kojoj je bilo više od 1.000 zaposlenih, a bilo je i još nekoliko drugih poznatih firmi.
U Grdelici sada radi Tehnička škola, jedina srednjoškolska ustanova u tom kraju, u kojoj se uglavnom obrazuju stručnjaci za rad u drvoprerađivačkoj industriji.
Poslednjih godina Grdelica je prepoznatljiva i po regati koja je nazvana po imenu samoga mesta. Po peti put je održana 14. avgusta uz učešće oko 300 takmičara iz same Grdelice, ali i Leskovca, Niša, Vlasotinca i drugih mesta juga Srbije.
– Ovo je slika za večito sećanje, kaže uz širok osmeh Grdeličanka Zorana Nastić, koja godinama živi u Americi, uz najavu da će fotografije sa regate pokazati svojim američkim prijateljima da se uvere u lepote srpskog juga.
U izveštajima minulih decenija Grdelica se najčešće pominjala po klisuri. Čuvena Grdelička klisura, i leti i zimi, veliki je izazov za vozače. U danima kada vlada studen, preti opasnost da se sleti u duboku provalija, kada je vrelina, opasnost da dođe do sudara postaje noćna mora.
Za regatu, svojevrsni praznik koji miriše na sreću – kako pesnički besedi Dejan Đorđević iz Grdelice, profesor, autor dve uspele zbirke pesama – mesecima se živi. Neki sanjaju da će ovde susresti dobrog prijatelja, drugi maštaju o ljubavi na prvi pogled.
– I toga je bilo, kaže kroz zagonetni osmeh profesor Đorđević, moj mlađi kolega, zaista talentovani pesnik i književni kritičar.
On, profesor Đorđević, o Grdeličkoj regati priča u bojama koje oslikavaju večitu ljudsku želju da se pobedi nemoguće. Savladati Južnu Moravu nije teško ako čovek ima duha i smelosti da se upusti u avanturu. Od Predejana do Grdelice – gde je određena staza regate – Južna Morava pokazuje i svoje nemirne ćudi, ali i ljudski nehaj da se uredi okolina. Kao da nam je suđeno da budemo zarobljenici nemara. Grdeličani su zaljubljeni u rodni kraj. Mnogi ovde provedu ceo život, a oni koji odu da negde rade, na kraju životnog puta najčešće se vraćaju svojim korenima, gde provode poslednje dane do odlaska u luku iz koje nema povratka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
