Hiljade građana na presecanju crvene vrpce

Za hiljade okupljenih građana pak most je bio tek povod broj dva, dok je prvi razlog bio prolazak dvojice premijera, srpskog i naročito kineskog, koje su danas imali verovatno jedinstvenu priliku da vide izbliza.

Policijska blokada paralisala je centar grada u kojem je za prolazak Nemanjinom trebalo 20 minuta, a put od Knez Mihailove do Slavije trajao je skoro sat vremena.

Ali, centar je daleko od nove ćuprije, pa je logično da je onima koji žive bliže, bilo još teže. Autoput za Novi Sad, oivičen Altinom s jedne, a Galenikom i Ugrinovačkom ulicom s druge strane, od kojeg se kod „lakat krivine“ odvaja prilazni put Pupinovom mostu, za sve meštane predstavljao je, takoreći, nepremostivu reku. Policajac na svakih 15 koraka, na svakoj raskrsnici vozilo, na svakoj zebri saobraćajac, na pasareli čuvar. Nigde pukotine da čovek pređe ulicu, ode na posao i kod lekara, jer autoput je punih sat vremena (ako ne i duže) bio potpuno zatvoren. Kilometrima daleko od prilaza mostu na kojem će kineski premijer Li Kećijang i njegov srpski kolega Aleksandar Vučić preseći crvenu vrpcu, lokalci su stajali uz ivičnjake, čekajući ne da konvoj velikodostojnika prođe pored njih, već da im policajac mahne da mogu da pređu ulicu i nastave dalje svojim putem.

Pa ipak, većina je sudbinu stajača pokraj asfalta prihvatala bez protesta. Možda, rado se „žrtvujući“ zbog veličine trenutka, a možda uvidevši da je bolje i to što oni stoje, a i to što policajci komično čuče u obližnjem žbunju nego da neki „disident“ usred Srbije prekrati mandat kineskom premijeru.

Malo dalje od Altine bilo je veselije, ali ništa manje nepomično. Hiljade ljudi, mahom penzionera, mada bilo je i mlađih, sabilo se na levoj traci Pupinovog mosta, onoj što vodi od Borče ka Zemunu, u želji da vide dvojicu premijera. Sa kineskim i srpskim zastavicama u rukama, a sa velikim zastavama na privremenim jarbolima poređanim visoko iznad njihovih glava, proveli su sate zbijeni i srećni na novom mostu.

Čekanje im se na kraju isplatilo. Još pre nego što je stao na crveni tepih prostrt preko asfalta, presekao crvenu vrpcu i svukao zavesu s potpuno obične metalne table postavljene prošle noći (namesto kineskog poklona u crnom mermeru sa zlatnim slovima), premijer Vučić je naglo skrenuo popreko preko mosta, pravo do metalne ograde iza koje je čekala masa da se sa njim rukuje.

Za to vreme, u desnoj traci (onoj što vodi od Zemuna ka Borči), rezervisanoj za političare, biznismene i novinare, bilo je i veselo i „pomično“. Obezbeđenje nikako nije moglo da „utera“ članove Vlade Srbije (a čini se da su svi osim Dačića bili tu) da stanu iza kolovoza, a ni „sedma sila“ nije bila mnogo poslušnija. Logistika se naročito istakla.

„Ko ne zna“, reče jedna organizatorka okupljenim ministarkama, „i Dodik će doći“. „Prihvatite ga“, dodala je molećivo-duhovito na smeh članica Vlade, „prihvatite ga, prihvatite ga“.

Na to je grupici prišao Vučić i odnekud izvukao dotle potpuno neprimećenog Dragana Đilasa. „Baš si se lepo sredio“, dobacio je bivšem gradonačelniku, kojeg je, kako će ovaj kasnije objasniti novinarima, on lično pozvao da prisustvuje ceremoniji, jer je ugovor o izgradnji mosta sa kineskom stranom sklopljen za vreme njegovog mandata, „sačekaj me tu“.

Čini se da je Đilasu zbog svega bilo i pomalo neprijatno i nikako nije hteo da se ističe, te je, kad je bilo vreme da se zvaničnici skupe oko bine na kojoj je trebalo da premijeri počnu govore, njegov lik potpuno nestao.

„Gde je Đilas, gde je Đilas?!“, čulo se panično zapitkivanje ljudi iz organizacije, koji su prozvanog na kraju pronašli u zadnjim redovima i doveli pred binu, gde mu je i bilo mesto.

Ostatak ceremonije protekao je bezincidentno, uz povike podrške Vučiću iz mase u drugoj kolovoznoj traci, višestruke aplauze Li Kećijangu, koji je na srpskom rekao i „dobar dan“ i „hvala“ i obećao dalju saradnju naše dve nacije.

Mnoge od ovih detalja, međutim, neki mediji nisu mogli da primete. Obezbeđenje je neke od novinara prosto zaustavilo na prilazu mostu i nije im dalo da maknu do bine gde su držani govori, dok su druge propustili bez ikakve kontrole. Direktiva da će samo određeni mediji imati pristup presecanju vrpce svela se na pravilo „ko se snađe“, a slično je bilo i sa ostalim uputima o tome ko gde treba da stoji i šta ko sme da snima.

Na kraju, most Mihajla Pupina uspešno je otvoren.

Podaci o mostu

Most je dugačak 1.507 metara, širok 29,1 metar, ima šest kolovoznih i dve pešačke staze. Otvaranjem te saobraćajnice putovanje od Borče do Zemuna, umesto sat i po gradskim prevozom ili 45 minuta automobilom, trajaće desetak minuta. Izgradnja mosta i pristupnih saobraćajnica košta 260 miliona dolara, od čega je 85 odsto kredit kineske Eksim banke, a preostalih 15 odsto obezbeđuje država Srbija i Grad Beograd. Radovi na mostu Zemun-Borča počeli su krajem oktobra 2011, a rok za završetak je bio tri godine. P. D.