Na izborima su svi pobedili. Vučić je osvojio apsolutnu vlast, celokupna opozicija je prešla cenzus. Niko se više ničemu nije ni nadao. Osim možda Šešelja. Jasno je valjda da liste okupljene oko Borisa Tadića, Bojana Pajtića, kao i manjinske stranke – Savez vojvođanskih Mađara i lista Muamera Zukorlića, odnosno Pokret Dosta je bilo – neće skrenuti sa proevropskog puta. Isto važi i za Aleksandra Vučića, donekle i za Ivicu Dačića. Problem je samo što su sve te stranke podložne ideji da se u Evropsku uniju može i treba ići prema „našim“ uslovima.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Tako se sve ove partije, bez izuzetka, osim Liberalno-demokratske stranke Čedomira Jovanovića, koja je, pokazalo se, sklona da se primiri zarad parčeta vlasti, odnose prema evropskim integracijama Srbije. Regionalno pomirenje uz negiranje zločina i genocida, evropski standard bez obračuna sa korupcijom i suštinskim reformama, zastupanje jednakosti i pravde sa velikim izuzecima upravo u prvim redovima predstavnika stranaka.
Nijedna od navedenih partija nije se uoči izbora opredelila za usklađivanje spoljne politike sa evropskom, odnosno za uvođenje sankcija Rusiji. Govori se o ljubavi, prijateljstvu i predimenzioniraju se navodni rezultati o izvozu u tu državu. Nepostojeći su glasovi i za priznanje realnosti – nezavisnosti Kosova. O smirivanju tenzija na regionalnom nivou retko koja partija se izjašnjava. Uglavnom se propagiraju neizvodljive osnove za iole stabilnu politiku koja bi konačno bila u prilici da se posveti isključivo unutrašnjim pitanjima države, a to je ono čega se zapravo svi plaše. Jer, kada više ne bude prilike da se zapad i druge svetske sile zaplašuju, ili pak raduju mogućnošću da na ovim prostorima opet buknu sukobi, teme će se svesti na unutrašnje uređenje – hvatanja lopova, odricanja od privilegija, otkrivanje prevaranata, odnosno konačne nužne smene dosadašnjih lidera.
U najnovijoj analizi Evropskog saveta za spoljne poslove, ističe se da Rusija koristi kada joj se ukaže prilika da poremeti bezbednost nekih zemalja Zapadnog Balkana i njihov evropski put i suprotstavi se zapadnim ciljevima u regionu, posebno u trenucima krize – u BiH, Makedoniji i Crnoj Gori, ili pruži podršku lokalnim saveznicima, kakav je predsednik RS Milorad Dodik. U toj potrazi sa saveznicima, moguće je da im priklone mnogi, za koje se još ne zna na kom stanovištu jasno stoje. A, ni ovi izbori to nisu jasno definisali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
