Skupština Vojvodine će 23. marta raspravljati o sukobu interesa pedesetak pokrajinskih poslanika koji obavljaju više javnih funkcija, saznaje Danas u pokrajinskom parlamentu.
Stupanjem na snagu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije započeo je rok od tri meseca, koji ističe 1. aprila, u kojem funkcioneri koji obavljaju više javnih funkcija moraju da se odluče za jednu od njih. Ovim zakonom obuhvaćeni su i ministri u Vladi Srbije, ali su njime najviše pogođeni poslanici u Narodnoj skupštini i Skupštini Vojvodine, koji osim poslaničkog mandata imaju i funkcije gradonačelnika, predsednika opštine, predsednika skupština opština ili u javnim preduzećima i agencijama.
Rešavanje sukoba interesa u pokrajinskom parlamentu biće problematično, jer je izborni sistem u Vojvodini mešoviti – proporcionalni i većinski, pa su polovinu poslanika građani izabrali neposredno na izborima, a polovina je došla sa izbornih lista stranaka i koalicija.
Od pedesetak pokrajinskih poslanika koji su u sukobu interesa, njih nešto više od trideset mandate je dobilo na osnovu proporcionalnog sistema, a šesnaest ih je izabrano po većinskom sistemu. Kako je nedavno Danasu rekao predsednik vojvođanskog parlamenta Šandor Egereši, njegov predlog je da se poslanici koji su ušli u Skupštinu sa izbornih lista opredele za jednu od funkcija, a da ovih šesnaest, koji su poverenje građana dobili na direktnim izborima, zadrže funkcije do kraja ovog saziva parlamenta, a da se od novog saziva odredbe o nespojivosti funkcija striktno primenjuju. Ukoliko bi gradonačelnici, odnosno predsednici opština izašli iz Skupštine Vojvodine, u njihovim izbornim jedinicama građani bi morali na vanredne izbore, što bi bio i organizacioni i finansijski problem, upozorava Egereši.
Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, za Danas kaže da principijelno nema osnova za izuzetke od Zakona, ali da bi Egerešijev predlog mogao da bude kompromisno rešenje zbog specifičnosti izbornog sistema u Vojvodini i stabilnosti vlasti u gotovo trećini opština u Pokrajini.
– Skupština APV trebalo bi da donese propis ili odluku o tome kako će se ponašati oni koji obavljaju više funkcija, kako bi se izbegla destabilizacija vlasti u opštinama zbog eventualnog povlačenja gradonačelnika ili predsednika opština – navodi Stojiljković. On dodaje da će se Agencija reagovati ukoliko dobije zahtev za mišljenje od Skupštine Vojvodine. U Agenciji je Danasu rečeno da niko iz pokrajinskih institucija do sada nije kontaktirao sa njima tim povodom.
Demokratskoj stranci, koja trenutno ima 61 poslanika u Skupštini Vojvodine, ne bi odgovaralo da izgubi ijednog od njih, jer u tom slučaju ne bi više sama imala natpolovičnu većinu. Može se pretpostaviti da je zbog toga pokrajinska vlada koju predvodi Bojan Pajtić, potpredsednik DS, savetovala predsednicima opština da se odreknu tih mesta, a ne poslaničkih, s obzirom na to da „u lokalu“ nisu birani direktno već u skupštinama opština, pa ne bi morali da budu raspisivani novi izbori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
