Zapad ne veruje u neutralnu poziciju Srbije

Na pitanje Danasa da li će Rusija zauzvrat od Srbije tražiti neku uslugu, izvori Danasa u vlasti su nam odgovorili da veruju da se to neće dogoditi, da Moskva može to da pokuša, ali da to ni za nju ne bi bilo dobro. Naši sagovornici navode i da Beograd nije imao nikakvih indicija da će se Rusija odlučiti za ovaj korak.

O tome šta bi Rusija zauzvrat mogla da traži od Srbije, treba uzeti u obzir ono što je prilikom nedavne posete Beogradu govorio predsednik Odbora za međunarodne poslove Državne dume Ruske Federacije Aleksej Puškov. On je rekao da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije podržala uvođenje sankcija Rusiji i izrazio nadu da će Rusija imati podršku Srbije kada se u januaru 2016. bude odlučivalo o ukidanju sankcija. Puškov je preneo da Rusija takođe očekuje podršku Srbije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a u Helsinkiju, na kojoj će biti predstavljeni nacrti rezolucija o suprotstavljanju neonacizmu i o ukidanju sankcija EU Rusiji. Kako je tada saopšteno iz srpskog parlamenta, Puškov je istakao da je za Rusiju prioritet poštovanje Minskog sporazuma i normalizacija situacije na istoku Ukrajine, što je preduslov za otpočinjanje procesa ukidanja sankcija. Prema spekulacijama koje su se mogle videti u medijima, pomoć Rusije oko rezolucije o Srebrenici povlači za sobom i određena očekivanja Moskve i to da se Srbija ne priključi NATO, da dozvoli nove ruske investicije i da, kao predsedavajuća OEBS, pruži pomoć Kremlju u rešavanju ukrajinske krize.

Stav Zapada, odnosno Nemačke kao najmoćnije zemlje EU, o odnosu Srbije prema genocidu u Srebrenici mogao se videti još 2012. kada je u Beograd stiglo takozvanih sedam uslova Bundestaga za početak pregovora sa EU. U jednom od njih se jasno kaže da „iako je Srbija proteklih godina preduzela vidljive korake u prevazilaženju prošlosti, potrebno je dalje napredovanje“. „Korak nazad je izjava da u Srebrenici nije bilo genocida“. Bundestag očekuje jasne signale u pravcu nastavka pomirenja u regionu. Kako Bundestag daje saglasnost svojoj vladi u donošenju pozitivnih odluka koje se odnose na dalje proširenje EU, u ovom slučaju napredak Srbije u integracijama, osim normalizacije odnosa sa Kosovom, na način kako ga definiše Berlin, jasno je da se od Beograda još tada očekivalo jasno određenje Srbije i po pitanju genocida u Srebrenici.

Sadašnju inicijativu Moskve da podnese kontrapredlog SB UN indirektno je medijima potvrdio savetnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Anatolij Kapustin. On je za ruski portal Sputnjik izjavio da do 7. jula može biti još predloga rezolucija.

„Gleda se zavisno od toga kad su i kojim redom stizali nacrti rezolucija, ali može biti još nekoliko predloga rezolucija. Cilj nekoliko nacrta je uvek jedan – da se skine onaj koji je neprihvatljiv, a ako se pojave još predloga, da se oni objedine u jedan. U takvoj situaciju može se desiti da u glasanju nijedan neće dobiti većinu glasova. To je smisao predlaganja takvih projekata, kojih može biti nekoliko“, kaže Kapustin.

Podsetimo, naš list je prvi objavio u subotu da su britansku rezoluciju o Srebrenici osporile Kina, Rusija i Venecuela, i da se konsultacije nastavljaju ove nedelje. Saradnici Samante Pauer, ambasadorke SAD u UN, rekli su našem listu da se detalji konsultacija neće iznositi u javnost do 7. jula, kada je zakazan brifing u SB UN. Ipak, nakon toga su beogradski mediji objavili nezvaničnu informaciju o tome da je Moskva uložila kontrapredlog, te da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ponovo poslalo pismo stalnim članicama SB. Takođe su spekulisali i da britansku rezoluciju podržava osam od sedam članica SB, kao i da Britanija očekuje pomoć od Novog Zelanda, koji 1. jula preuzima predsedavanje SB.

Podrška Dejtonu

Ideja Rusije je da SB UN još jednom potvrdi podršku Dejtonskom sporazumu i da se najoštrije osude svi zločini počinjeni tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Stalne članice SB bi, prema pisanju medija, odmah trebalo da počnu konsultacije o nacrtu koji je Moskva dostavila. Kako mediji saznaju, u ruskoj rezoluciji se poimence ne navodi Srebrenica niti bilo koji drugi zločin, već se osuđuju svi ratni zločini počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina.

Ivanić uputio pismo

Predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić izjavio je u Banjaluci da je kao srpski član kolektivnog šefa države uputio pismo ambasadorima zemalja članica SB UN i zatražio da se ne usvoji rezolucija o Srebrenici. Kazao je da se na ovaj korak odlučio jer o rezoluciji nema konsenzusa u Predsedništvu BiH te da stoga ne vidi ni smisao njenog sazivanja.

Popović: Moskva najbliži saveznik

Predsednik SNP Nenad Popović ocenio je juče da predlog rezolucije Rusije o BiH u SB UN pokazuje da Srbija u ovom trenutku nema bližeg političkog saveznika od Rusije. „To je još jedan dokaz da naši odnosi sa Rusijom mogu da budu politički pragmatični i korisni, uprkos pokušajima protivnika te saradnje da odnose Srbije i Rusije predstave isključivo kao emotivne i iracionalne“, navodi Popović u saopštenju. Popović je naveo da je rezolucija Rusije rezultat izbalansirane spoljne politike vlade, koja u kontinuitetu podstiče razvoj najboljih političkih i ekonomskih odnosa sa Moskvom.

Poseta Merkelove izraz poverenja

Aleksandar Vučić čestitao je juče nemačkoj kancelarki Angeli Merkel 70 godina od osnivanja Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koju predvodi. „Kao lider SNS, upućujem vam najsrdačnije čestitke povodom sedamdesetogodišnjice osnivanja Hrišćansko-demokratske unije, koju vi tako uspešno vodite poslednjih petnaest godina. Želim da vi i vaša partija još dugo nastavite da dajete primer kako se ozbiljno vode država i društvo, kako u Nemačkoj, tako i u Evropi“, rečeno je u čestitki, prenela je državna agencija Tanjug. Vučić dodaje da je za njega predstojeća poseta Merkelove „izraz izgrađenog velikog poverenja između Srbije i Nemačke“.