Treba samo otvoriti arhive

Vraćena mi je knjiga koja ima univerzalnu poruku: svako ko ima informacije o zločinu kad god bili počinjeni, u bilo koje vreme – mora s tim da ide u javnost, jer to je jedini način ozdravljenja društva. To je i zakonska obaveza; vojna tajna ne može da bude nešto što predstavlja krivično delo, vređa dostojanstvo ljudi i ugrožava njihova ljudska prava – kaže za Danas Vladan Vlajković, autor knjige Vojna tajna, zaplenjenog, a prekjuče vraćenog štiva o ulozi vojske u ratovima devedesetih, objavljenog u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Vlajković naglašava da je „krivično delo ratnog zločina najteže i društveno najopasnije“.
– Sve je lako dokazivo, postoje arhive u Vojsci, slušamo ovih dana svedočenja generala Aleksandra Vasiljevića pred Haškim tribunalom – treba samo da se otvore arhivi – kaže Vlajković.
Izbor države je, kaže Vlajković, da utvrdi kolika je štetnost knjige – preciznije – kolika je korist. Autor koji je preneo autentično, istorijski važno i neosporeno svedočanstvo angažmana vojnog i državnog vrha u ratovima podseća da je u toku proces protiv njega i kaže da ga vojne vlasti samim objašnjenjem o vraćanju knjige „provociraju“. Vlajković je u martu 2004. priveden zbog odavanja vojne tajne, a Okružni sud u Beogradu je „oslobađanje“ knjige koju je dosad svako mogao da pročita obrazložio time da „ne postoji opasnost po bezbednost zemlje“

„Koristoljublje“

Javnost zna da je to što sam objavio istina, ne zbog moje knjige, već zato što su postojali događaji o kojima su oni pričali. Ko može da ospori da je ubijen Ivan Stambolić, da je pokušano ubistvo Vuka Draškovića, da su ometani mediji. Odabrali su varijantu da slučaj drže na stend – baj varijanti što duže. Radujem se procesu, jedva čekam da počne. Pa, ja sam optužen za odavanje vojne tajne iz koristoljublja, a nijedna knjiga nije prodata. Iz istražnog postupka koji je vodio legendarni Vuk Tufegdžić vidi se da knjigu nismo prodavali – kaže Vladan Vlajković za naš list.

– Zahtevao sam od Krivičnog veća da se razdvoji postupak protiv generala Momčila Perišića i mene i da odmah počne suđenje. Nije mi odgovoreno u zakonskom roku od 15 dana i ja ih javno pozivam da to učine. Postupak su namerno povezali, jer je to bio jedini način da izađu iz cele priče – kaže Vlajković.
On ističe da bi „suđenje za objavljivanje stenograma sa sednice Kolegijuma načelnika Generalštaba moglo da ‘prođe’ kao tajna stvar“.
– Ali ja sam objavio knjige i javnost zna šta je Kolegijum radio, postoje presude ovdašnjih sudova i Haškog tribunala iz kojih se vidi da su generali činili krivična dela. Ne mogu tek tako da organizuju suđenje protiv mene – tu bi se došlo do potvrde da sam bio u pravu, jer to podrazumeva saslušanje svih dostupnih ljudi koji su u tome učestvovali, svih prisutnih. Tamo su bili, između ostalih, Radomir Marković, Nebojša Pavković, Branko Krga, Milen Simić, Goran Matić. Oni bi mogli da potvrde autentičnost knjige, da su pričali ono što sam objavio. Samim tim bi potvrdili svoju odgovornost. Druga je varijanta da kažu da su sve to gluposti, ili da, čak, ja nisam to pisao.