Šta bi bilo da sam ja omalterisao Basaru? (2)

U EU su drugačija mišljenja poželjna, a za političare čak i obavezna, jer se to smatra njihovom dužnošću i doprinosom za iznalaženje najboljeg rešenja za neki problem u jednom društvu i državi. Upravo se na tom primeru vidi koliko je nezrelo srpsko „civilno društvo“. Svako mišljenje koje je drugačije od njihovog dočekuju na krv i nož, a sada, bogami, i na malter. Istovremeno, nije li tipičan primer licemerja to što bi mene uzidali, dok za istu politiku, ne smeju da prigovore ni reč Merkelovoj ili Kameronu?

Površna privrženost ideji Evropske unije, bez prihvatanja njenih suštinskih vrednosti, klasičan je sindrom „dece komunizma“. Težnja njihovih roditelja da žive bezbrižno na teritoriji bez granica, u zemlji svih naroda i narodnosti, došla je glave Srbiji. Sada deca takvih roditelja traže novu Jugoslaviju. Zalažu se za neku novu zemlju bez granica, ovoga puta, Evropsku uniju. Nažalost, Angela Merkel je morala da ih razočara. Njoj su ipak, od ideje o Evropi bez granica, preči interesi građana nemačke i cele EU.

Zato je tako snažno i podržala izgradnju zida na mađarskoj granici ka Srbiji, smatrajući to za najefikasniju meru da se teritorija EU zaštiti od daljeg nekontrolisanog priliva migranata sa Bliskog istoka. Ja sam sa istom namerom predložio da Srbija izgradi zid na granici sa Makedonijom.

Politika SNP nije drugačija od politike Demohrišćanske unije Angele Merkel. Mi smo narodnjačka, konzervativna partija centra, koja se zalaže za sve one vrednosti na kojima se temelji stara Evropa. To su poštovanje ljudskih prava, sloboda govora i mišljenja, sloboda medija, vladavina prava i institucija. Ali za razliku od Basare i Pavićevića, mi smatramo da za uspostavljanje ovih vrednosti u Srbiji, naša zemlja ne mora nužno da bude članica EU. Srbija u ovom trenutku nema ni politički ni ekonomski interes da bude član EU, ali to ne treba da nas sprečava da razvijamo najbolju političku, ekonomsku i kulturnu bilateralnu saradnju sa svim zemljama članicama EU. Tako smo postali svedoci svojevrsnog političkog apsurda. Kao evroskeptik i protivnik evropskih i atlantskih integracija, ja zapravo sprovodim migrantsku politiku lidera EU i SAD. Dok se sa druge strane pripadnici civilnog sektora i evroentuzijasti, zalažu za politiku koja je suprotna politici onog sveta ka kojem tako željno streme.

Iako sam evroskeptik, uvek sam imao najveće poštovanje prema Evropskoj uniji i SAD, a posebno poštujem njihovu politiku po pitanju migranata, jer je to politika koja na prvo mesto stavlja bezbednost i interese njihovih građana. Kao rezultat takve politike, Evropska unija nas uverava da je važno da prihvatimo „svoj deo odgovornosti“ i trajno naselimo stotine hiljada migranata u Srbiji, a sami čine sve da migrante zadrže van granica svoje teritorije. Današnji odnos Srbije i EU se može opisati i kao odnos pijanog oca koji dolazi kući i puši, a pri tom sve vreme drži lekcije sinu da ne sme da puši i pije.

Predlažem drugačiju politiku. Hajde da gledamo šta radi EU, a ne da ih slepo slušamo! Da budemo pametni, a ne slepo poslušni! Ne treba da imamo kompleks od Evropske unije. Ja već 24 godine skoro svake nedelje boravim u EU. Svakodnevno radim sa najjačim američkim i evropskim kompanijama. Mnogo bolje poznajem Evropu i EU od mnogih koji su se proglasili za najveće zaštitnike evropskih vrednosti u Srbiji. Zato i nemam problem da kažem da treba da gledamo svoj, a ne tuđi interes, i da je zbog naše bezbednosti neophodno da što pre izgradimo zaštitni zid na granici sa Makedonijom. To je evropski princip, a ja smatram da je najbolje rešenje za Srbiju da vodimo upravo istu migrantsku politiku kakvu vodi EU. Ako ja, kao evroskeptik nemam problem da to kažem, zašto taj problem imaju evrofanatici? Mislim da je deo odgovora na to pitanje ove nedelje dao predsednik Češke Miloš Zeman. On je upozorio da je opasnije od ksenofobije to, što svako ko se plaši priliva migranata, može biti obeležen kao ksenofobičan, rasista, pa i fašista. Zeman je poručio da češki narod nije ksenofobičan, ocenivši da su i Francuzi i Britanci ksenofobičniji od Čeha po pitanju migranata.

Pitam se, zadire li Zemanova zebnja u samu srž geopolitičkih uzroka najveće seobe naroda u istoriji modernog sveta koja nam se događa i koja, ne treba biti prorok, preti da promeni demografsku, versku i političku kartu Evrope?

Bez obzira na to, poput Merkelove, Kamerona, Orbana ili Zemana, kao lider jedne srpske „narodnjačke partije“, nemam dilemu koji je izbor najbolji za Srbiju. I pri tom, nisam ni najmanje ksenofobičan. Kao čovek, saosećam sa sudbinom migranata, ali kao političar, moja je dužnost da brinem za budućnost svog naroda. Izgradnja zida na granici sa Makedonijom je prvi i neophodan uslov da zaustavimo nekontrolisani priliv migranata u Srbiju. Kada to uradimo, i kada konačno uspostavimo kontrolu nad migratskom krizom u Srbiji, onda sa svim zemljama u okruženju i EU treba da razgovaramo kako zajednički da rešimo ovaj, po rečima stručnjaka, najveći humanitarni i bezbednosni problem za evropski kontinent još od vremena Drugog svetskog rata.

SNP ni za centimetar neće odstupiti od odgovorne migrantske politike kakvu sprovodi EU, a koja podrazumeva zaštitu naše teritorije i naših građana iznad svega. To je politika koju ćemo najsnažnije zastupati u parlamentu i javnosti, jer verujemo da je to jedina politika koja može da obezbedi sigurnu budućnost za Srbiju i njene građana. Današnja generacija srpskih političara ima zadatak da spreči da Srbija postane rezervna, izbeglička zemlja pred vratima EU. Moja je dužnost, kao lidera koji ne beži od problema, da ukažem na tu opasnost i učinim sve da je otklonim. To nije ksenofobija. To su poštenje i patriotizam. (Kraj)

*Autor je predsednik Srpske narodne partije (SNP)