Korak ka obnavljanju brodograditeljske tradicije

Tim istraživača sa katedre za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu, koje predvodi porofesor Milan Hofman, dobio je međunarodnu RINA nagradu koju za doprinos u oblasti sigurnosti brodova, dodeljuje britansko Kraljevsko udruženje brodograditelja i klasifikaciono društvo Lojd registar. Nagradu, koja ima viševekovnu tradiciju, domaćim naučnicima uručio je na svečanosti održanoj 30. aprila u Londonu predsednik RINA Stiven Pejn (inače konstruktor broda Kvin Meri). Zanimljivo je da se među dosadašnjim laureatima nalazi veoma mali broj istraživača van SAD i Velike Britanije.

Tim koji dobija

– Profesor Milan Hofman je idejni tvorac metodoligije koja omogućava da se proceni rizik od prevrtanja ili plavljenja plovila. Pratili smo tu ideju i realizovali je kroz modelovanje kretanja broda, vetra, talasa, i na osnovu tih parametara određivali smo stepen rizika u realnim vremenskim okolnostima. U odnosu na druge istraživače, otišli smo najdalje i zahvaljujući tome postali smo laureati ovog prestižnog priznanja – rekao je za Danas Igor Bačkalov, asistent na katedri za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je uz Milana Kalajdžića i Ivana Maksića (sada zaposlenog u Finskoj) bio član tima profesora Hofmana.“

– Nagrada je dodeljena za doprinos razvoju novih propisa o stabilitetu brodova, a na osnovu istraživanja čije smo rezultate delimično već objavili u svetskim stručnim i naučnim časopisima iz brodogradnje, dok će deo tek biti objavljen ove i sledeće godine. Svi postojeći propisi iz ove oblasti predviđaju računsku proveru ponašanja broda tokom nevremena i ograničavaju maksimalni nagib broda pod dejstvom vetra i talasa. Propisi se, međutim, zasnivaju na znanjima i metodama proračuna iz 50-tih godina prošlog veka, i danas su uveliko zastareli. Naš tim (zajedno sa više timova u svetu) radi već godinama na konceptu novih propisa, koji se zasnivaju na simulaciji realnog kretanja broda u oluji, i statističkoj analizi tako dobijenih rezultata. Cilj je da se odredi i ograniči rizik od prevrtanja i naplavljivanja broda u ekstremnim vremenskim uslovima. Mi smo, međutim, uz morske brodove, analizu proširili i na rečne brodove – kaže za Danas Milan Hofman, profesor na katedri za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu koji je rukovodio istraživačkim timom.
On naglašava da je problematika rečnih brodova bila“zapostavljena, ali da preopterećeni kopneni putevi sve više nameću tu vrstu transporta kao ekonomski i ekološki prihvatljiviju alternativu.
– U pogledu stabiliteta, problematika rečnih brodova deluje jednostavnije, jer na unutrašnjim plovnim putevima nema opasnih talasa. Ali, silueta tih plovila se razlikuje od morskih, jer imaju manji gaz a veću visinu iznad površine, što ih čini znatno osetljivijim na udare bočnog vetra. Prilikom jačeg nevremena, može doći do veoma opasnog ljuljanja, pa i prevrtanja određenih tipova rečnih teretnih brodova – pre svega brodova za prevoz kontejnera. Proračuni su pokazali da su današnji propisi o stabilitetu i sigurnosti rečnih kontejnerskih brodova nedovoljni, odnosno da brod koji zadovoljava sve postojeće propise, može imati suviše veliki rizik od prevrtanja u uslovima realnih oluja. Pri tom, brodovi koji plove Dunavom (a u narednim godinama očekuje se nagli rast kontejnerskog transporta tim vodotokom) zbog svog malog gaza, ugroženiji su od brodova s Rajne i drugih zapadnoevropskih reka – objašnjava Hofman.
Naš sagovornik ističe da je u ovom trenutku teško proceniti ekonomski značaj nagrade, ali dodaje da je nagrada dokaz da smo, u određenim oblastima teorije brodogradnje, u svetskom vrhu, što je značajna afirmaciju naše nauke i struke.
– Nadam se da će nagrada doprineti reafirmaciji naše brodogradnje koja je do 90-tih godina bila veoma značajna privredna grana. Brodovi koji su se gradili (i izvozili) bili su projektovani, od prve linije, u našim brodogradilištima. Danas naša brodogradilišta opet rade svojim punim kapacitetom, ali se, uglavnom, proizvodnja svodi na čelične trupove. Prva i poslednja (najprofitabilnija) faza izrade broda (projektovanje i opremanje) obavlja se, po pravilu, u zemljama naručioca. Zbog toga je profit mali, a znanje naših inženjera neiskorišćeno. Dolazi do odliva stručnjaka, koji traže svoju šansu u inostranstvu, na izazovnijim poslovima brodogradnje. Naša brodogradilišta ostaju siromašnija i stručno i materijalno, nesposobna da promene nametnutu raspodelu posla. Već godinama se, kao grupacija, borimo da ovo izmenimo. Izvestan napredak je vidljiv, a treba se nadati da će i nagrada doprineti kao argument u ovoj borbi – ističe Hofman.