Mlekare skidaju kajmak, paorima ostaje samo znoj

Ali ono što najviše muči Marinka i druge farmere jeste izuzetno niska otkupna cena mleka. On tvrdi da sada tržištu nudi mleko najboljeg kvaliteta otkako se bavi ovim poslom, ali da uprkos tome dobija samo 24,17 dinara za litar, odnosno tri dinara manje od cene mleka ekstra kvaliteta. „Pri tom treba znati da mlekare većini dobavljača plaćaju oko 20 dinara po litru dok cenu od oko 24 dinara dobijaju samo farmeri koji imaju sopstvene laktofrize i u mogućnosti su da obezbede bolji kvalitet. Cenu od 27 dinara, koja je predviđena za ekstra klasu, ne znam da li uopšte iko ostvari“, komentariše Kujundžić i dodaje da je problem u tome što je država dozvolila da i oni koji nikada nisu videli kravu postanu vlasnici mlekara. On podseća da su u civilizovanim zemljama vlasnici mlekara istovremeno i proizvođači mleka i da u kalkulacijama koje se na tom uređenom tržištu prave, svako dobija svoj deo kolača. Našeg sagovornika brine i to što ne može da dostigne ekstra cenu iako uzgaja kvalitetnu crvenu simentalsku rasu krava koje hrani najkvalitetnijom hranom.

– To je zato što o tome odlučuju isključivo otkupljivači. Oni mere i ocenjuju kvalitet mleka i određuju koliko će nam platiti. Ugovor sa subotičkom Mlekarom je tako sročen da se od farmera očekuje da ispune sve obaveze, a kad treba platiti isporučeno mleko, o tome niko ne vodi računa. To je slika položaja u kojem se danas nalaze proizvođači mleka koje prosto guši taj monopolski odnos mlekara. Otkupljivači sada obećavaju da će podići otkupne cene, ali bojim se da će ocena kvaliteta mleka biti niža, i mi ćemo opet biti na istom – procenjuje Kujundžić.

Na pitanje da li bi mleko mogao da ponudi nekoj drugoj mlekari, on kaže da je to teoretski moguće, ali praktično velike koristi od toga ne bi bilo, s obzirom na to da su sve mlekare povezane, i da se ponašaju monopolistički. Činjenica je, takođe, da se razlika između cene po kojoj mlekare otkupljuju mleko i one prodajne kreće i do 70 dinara, a Kujundžić tvrdi da se mleko visoke masnoće koje farmeri isporučuju mlekarama ne može naći u prodavnicama jer se, pre nego što stigne do potrošača, iz njega izvuku maslac i pavlaka. Kao farmer sa višegodišnjim iskustvom Marinko ističe da problemi u mlekarstvu nisu od juče i da su se godinama nagomilavali.

– Drugim rečima, država nije ulagala u razvoj ove proizvodnje i problemi su naročiti došli do izražaja kad je počela da raste cena stočne hrane. Cena raste, a paori sve više tonu u dubiozu. Uz sve to ugašene su nekada uspešne firme, poput 29. novembra, sada i Fidelinke, pa me ne bi iznenadilo da sličan scenario zadesi i subotičku Mlekaru. Doduše, bilo je i boljih dana kada se za litar mleka mogao kupiti litar nafte. Danas je za to potrebno pet do šest litara mleka. Otkupljivači tvrde da je otkupna cena na evropskom nivou, a ja ih pitam zašto litar uvoznog mleka plaćaju 32 dinara. Zašto nama ne ponude tu cenu. Mi se ne bismo bunili. S druge strane, država koja insistira na evropskim standardima, nije spremna da stočarima ponudi evropske premije. Tvrdim da mi možemo da proizvedemo dovoljno mleka i da podmirimo sve potrebe tržišta, ali uslov za to su stimulacije koje bi trebalo da podstaknu farmere da nastave da se bave mlekarskom proizvodnjom – upozorava Kujundžić.

On podseća da je situacija u stočarstvu alarmantna i kao ilustraciju navodi podatak da Srbija nije u stanju da ispuni ni 10 odsto kvote za izvoz junećeg mesa na tržište Evropske unije. Uprkos tome, mlekarski lobi, koji je u Srbiji uvek bio jak, forsira uzgoj mlečnog tipa govečeta, koje nema nikakav tovni potencijal. Marinko je ostao veran tradiciji uzgoja simentalske rase i kaže da u ovom trenutku ne razmišlja o povećanju broja krava, jer za to nema uslova.

– Svesni smo činjenice da bi nam modernizacija proizvodnje donela veću zaradu, ali to zahteva ulaganja od stotinu i više hiljada evra. Ja taj novac nemam, a zaduživanje kod banaka ne dolazi u obzir, jer su krediti skupi, a uslovi poslovanja nestabilni. Banka neće da me pita da li sam dobio novac za isporučeno mleko, ili da li sam prodao bikove. Rata kredita svakog meseca stiže na naplatu i obaveze prema banci moraju da budu izmirene. Osim toga, sve obaveze države prema nama izražene su u dinarima, dok se naše obaveze prema državi vezuju za kurs evra. Zato bih pitao nadležne u Vladi Srbije koja je naša zvanična valuta – dinar ili evro? Ako država primenjuje dva aršina, onda to nikako ne može da bude korektan partnerski odnos – zaključuje Marinko Kujundžić koji je posle propasti Dinamoremonta, firme u kojoj je nekada radio, odlučio da se okuša u proizvodnji mleka.

Veštačka nestašica mleka

Bojim se da je ova nestašica mleka veštački napravljena i da iza toga stoji uvoznički lobi koji želi da profitira na uvozu mleka. Kao ilustraciju navešću podatak da su pre godinu dana predstavnici mlekara tvrdili da su se, zbog liberalizacije uvoza, suočili sa ogromnim zalihama mleka i da su bili prisiljeni da snize otkupnu cenu. Otkud sad odjednom takav deficit mleka u državi kad je u međuvremenu i kupovna moć stanovništva drastično pala. Odgovor bi, delimično, mogao da leži i u tome što mlekare veći deo otkupljenog mleka usmeravaju u proizvodnju sira, pavlake i drugih skupljih proizvoda – komentariše Marinko Kujundžić, farmer iz Subotice.