Pozdravljamo inicijativu da se zakonski pospeši efikasnost naplate potraživanja. Ali, prvo je trebalo da javna preduzeća, lokalne zajednice i državna preduzeća izmire zaostala dugovanja privredi. I to ne retroaktivnom primenom novog zakona, nego aktivnom primenom postojećih zakonskih rešenja. Upravo to inicijalno razduženje države omogućilo bi buduća razduženja privrede prema državi, ali i privatnih preduzeća jednih prema drugima. Predlogom zakona o redovnosti plaćanja predviđeno je da pravno lice koje u roku od 60 dana ne izmiri obaveze plati državi kaznu u iznosu od pet do 20 odsto od ukupnog duga.
Zašto uopšte kazna kao prihod države od duga pravnih lica? Najbolje bi bilo da odgovor na to pitanje potražimo kroz jedan primer. Preduzeće A duguje preduzeću B milion dinara i ako u roku od 60 dana ne izmiri obavezu moraće državi da plati kaznu u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara. Pritom se ne zna kriterijum po kojem bi se određivala visina kazne. I umesto da poboljša efikasnost naplate duga država bi na ovaj način samo otežala otplatu jer bi uvećala iznos realnog duga za iznos izrečenih kazni. Potom bi bilo kažnjeno i odgovorno lice – kazna se kreće od 50.000 do 150.000 dinara. I prihod od ove kazne bi išao u budžet. De fakto država povećava dug dužnika za pet do 20 odsto kao i za iznos zakonom predviđene kazne za odgovorno lice od 50.000 do 150.000 dinara.
Primer drugi: Javno ili državno preduzeće duguje milion evra. Odgovorno lice plati kaznu od 50.000 dinara, a preduzeće na koje se ne odnosi zakonska odredba da je obavezno da plati pet do 20 odsto od iznosa duga, nastavi da duguje. I neće biti blokirano. Pitam se: zašto kad javna preduzeća, lokalne zajednice i državne ustanove nisu izuzete od bilo kojih zakonima predviđenih sankcija. Naprotiv, njihov pravni status pred sudom identičan je pravnom statusu bilo kojeg drugog pravnog lica.
Kontroverzan je i predlog da se sankcioniše odgovornog lica koje nije krivo zbog toga što vlasnik pravnog lica nema sredstava da potraživanja izmiri u roku. Ako odgovorni ne plate novčanu kaznu završiće u zatvoru, ni krivi ni dužni. Mislim da je samo trebalo dopuniti postojeće zakonsko rešenje kojim se na zahtev poverilaca, na osnovu validne dokumentacije, izriče mera blokade računa dužnika do izmirenja duga poveriocu. Prigovor dužnika ne bi po automatizmu vodio u parnični spor, nego bi teret dokazivanja eventualne neosnovanosti potraživanja pao na dužnika. Odlično rešenje. Zašto zakonom od obaveze plaćanja u predviđenom roku osloboditi bilo koje pravno lice. U praksi će se neretko događati da će najveće posledice snositi oni koji su blagovremeno izmirili svoje obaveze a njima dužnici nisu platili na vreme. Popravite zakon dok je još moguće. Inače će proći kao Uredba koju posle dva meseca niko i ne spominje.
Autor je vlasnik konfekcije Modus i potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
