Nepotreban i štetan antisindikalni akt

– Naša osnovna primedba na Nacrt zakona o štrajku je povećavanje minimuma procesa rada za javna preduzeća. Sasvim je izvesno da je reč o napadu na osnovna radnička prava zaposlenih u tim firmama. Očito je da se vlast sprema da nakon izbora privatizuje preostala javna preduzeća u Srbiji. Stoga je cilj da se prethodno donesu takva zakonska rešenja koja će potpuno onemogućiti zaposlene u tim kolektivima da se kroz štrajkove izbore za svoja prava. Zbog toga je i povećan minimum procesa rada – ističe za Forum Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Prema njenim rečima, ASNS se protivi i „lokautu“ koji predviđa nacrt zakona, odnosno ograničavanju prostora na kojem sindikalci mogu da štrajkuju. Ipak, poručuje Ranka Savić, ta odredba zakona, iako je neprihvatljiva za njenu centralu, nije toliko bitna jer se i u slučaju zabrane štrajka van radnog mesta mogu organizovati radnički protesti ispred vladinih institucija, pošto takva vrsta okupljanja nije zabranjena niti je predviđena odredbama Nacrta zakona o štrajku.

– Ne verujem da će se vlast usuditi da ovaj zakonski akt usvoji pre izbora jer bi to bilo direktno protiv njenih interesa. U slučaju da se ipak odluče za tako nešto, oni bi bili prinuđeni da usvoje naše primedbe – naglašava Ranka Savić. Ona ističe da će se u tom slučaju sindikati adekvatno suprotstaviti ataku na radnička prava.

– Međutim, da bi se to ostvarilo, nisu dovoljni pojedinačni protesti razjedinjenih centrala. Izvesno je da ćemo pojedinačno svi mi adekvatno reagovati, ali bojim se da na taj način ne možemo ništa postići. Samo ujedinjeni sindikati okupljeni oko zajedničkog cilja i rukovođeni principima solidarnosti mogu se izboriti za svoje ciljeve, odnosno odbacivanje Nacrta zakona o štrajku – kaže Ranka Savić.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, ne želi da spekuliše da li će i kada Nacrt zakona o štrajku biti usvojen, ali poručuje da je taj zakonski akt veoma loš i da kao takav mora da bude odbačen.

– Usvajanje Nacrta zakona o štrajku nije uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, tako da ne postoji bilo kakva potreba niti obaveza da se on donese. Takođe, zakoni o štrajku postoje samo u sedam evropskih država. Iz toga se može izvući jasan zaključak da donošenje zakona o štrajku ne predstavlja nikakvu uobičajenu evropsku praksu. Stoga ne vidim zašto bi takav zakon trebalo doneti u Srbiji. U Evropi se odnosi poslodavaca i radnika regulišu kolektivnim ugovorima i mi u KSS smatramo da je upravo to pravi put da se postigne dogovor oko ključnih stvari i za jedne i za druge – ističe Cvetanović.

On kao veoma lošu odredbu takođe izdvaja onu o obaveznom procesu rada. Cvetanović naglašava da je veoma pogrešno što se ta mera proširuje na zaposlene u svim javnim preduzećima i ocenjuje to kao potpuno nepotreban potez.

– Prihvatljivo je da minimum procesa rada bude regulisan u pojedinim specifičnim delatnostima kao što je recimo energetika. Međutim, kada je reč o većini javnih preduzeća, tako nešto nije potrebno niti ima smisla da se usvaja zakonom. Na taj način se ograničavaju sindikalna prava zaposlenih u tim preduzećima. Minimum procesa rada trebalo bi da bude stvar dogovora poslodavaca i zaposlenih i apsolutno nema potrebe da država po tom pitanju bilo šta određuje kroz zakonska rešenja. Kao pozitivan primer takve prakse navešću da su u nekim granama već postignuti dogovori o minimalnom procesu rada, recimo u Elektroprivredi Srbije, Telekomu Srbija i PTT Srbija – navodi Cvetanović. On naglašava da sindikalna centrala kojoj je na čelu smatra da je usvajanje Nacrta zakona o štrajku nepotrebno, a u slučaju da do toga ipak dođe, njeni članovi su spremni da mu se suprotstave svim legitimnim sindikalnim merama koje im stoje na raspolaganju.

Dragan Matić, predsednik Industrijskog sindikata Srbije, kaže da je Predlog zakona o štrajku, koji je na nivou radnih grupa reprezentativnih sindikata, poslodavaca i Vlade usaglašen u trenutku kada je obelodanjen, izazvao burnu reakciju nereprezentativnih sindikata i zaposlenih.

– Ovakav nacrt zakona o štrajku predstavlja nastavak gubljenja značajnih prava koja su zaposleni imali, a koja su izgubili prestankom važenja Opšteg kolektivnog ugovora i nepotpisivanjem granskih kolektivnih ugovora. Aktuelna vlast je na osnovu burne reakcije javnosti prekinula aktivnosti vezane za zakon o štrajku, ali očigledno da se na njemu radi i dalje u potaji. Ispuniti sve navedene uslove za štrajk i sve ono što mora da se uradi po okončanju štrajka opterećuje sindikate i organizatore štrajka i primorava ih da se manu „ćorava“ posla, jer su procedure i zahtevi takvi da obesmišljavaju osnovu reči štrajk koja potiče sa anglosaksonskog govornog područja i u prevodu na srpski znači „udarac“. Taj zakon onemogućava da se taj udarac izvede, ili ako bi se izvodio, to bi značilo da imate pravo da šutirate na gol, ali iz svlačionice.

Štrajkom protiv ograničavanja štrajka

Dragan Matić ističe da Industrijski sindikat Srbije apeluje da socijalni partneri, a posebno Vlada Srbije, otpočnu aktivnosti koje bi rezultirale stvaranjem političkog, ekonomskog i socijalnog okruženja koje ne produkuje štrajkove, već zadovoljstvo građana i radnika Srbije. „U slučaju da zakon u ovom formatu, koji je neprihvatljiv Industrijskom sindikatu Srbije, bude prihvaćen od strane Vlade, ISS će pozvati na štrajk sve one sindikate, građane i radnike koji misle da je taj zakon neproduktivan i anticivilizacijski, odnosno da je na štetu i radnika i sindikata „, zaključuje Matić.