Psihologija
4.67
Pročitaj
27/01/2012 10:10
Lažni poremećaji
Piše: Dragana Miletić
Lažni poremećaji i simuliranje
Svima je poznato da ljudi ponekada umeju da odglume bolest kako bi nešto dobili ili pred nekim sebe opravdali. Adolescenti često umeju da odglume bolest kako bi izbegli časove u školi, a i kod odraslih se često dešava da prenaglase neke simptome bolesti kako bi nešto izbegli, dobili ili se pred nekim opravdali. Ljudi ne glume samo fizičke, već i psihičke poremećaje. Iz filmova je svima poznato da se, nakon ozbiljnih zločina, krivci pred sudom često pravdaju sopstvenom neuračunljivošću i postojanjem psihičkog poremećaja. Onda kada se ovakva ponašanja ustale, može se desiti da glumljenje bolesti postaje bolest za sebe.
11/01/2012 19:14
Sekundarna dobit – korist od problema
Piše: Renata Senić
Zašto ljudi neće da se menjaju?
Svi ljudi koji potraže terapiju, potraže je radi promene. Nešto im ne odgovara u njihovim životima, imaju simptome koje ne razumeju, nesrećni su iz raznoraznih razloga i žele da „vide“ šta im je, razreše svoje probleme i budu slobodniji.
Takođe, svaki put kad upitam klijenta da li, eventualno, postoji neka korist od simptoma koji ima, odgovor je, po pravilu, negativan. Pitanje bi, na primer, moglo da glasi „čemu služe vaši panični napadi, šta njima dobijate“? Odgovori koji na takva pitanja uslede su oni odgovori koji se daju gotovo bez razmišljanja. Ljudi kažu „pa nemam nikakvu korist, samo štetu. Kakvu bi korist mogao da imam od toga što paničim, što mi lupa srce i mislim da ću da se onesvestim ili umrem“? Samo što mi ne kažu „ kakvo glupo pitanje“.
1
04/01/2012 19:02
Društveni uticaj na javljanje depresivnosti
Piše: Renata Senić
Nisu svi ljudi koji pokazuju depresivne simptome klinički depresivni. Postoji značajna razlika između kliničke depresije i depresivnosti. Danas pojedine statistike tvrde da svaki drugi čovek u Srbiji pati od nekolicine simptoma depresije. Ne možemo, međutim, reći da je svaki drugi stanovnik Srbije depresivan. Pre bismo rekli da se oseća depresivno. Dok depresija predstavlja mentalno oboljenje, depresivnost predstavlja nezdravo osećanje.
28/12/2011 18:58
Umeće preživljavanja
Piše: Ana Gvozdić
Nije teško zapaziti da dobro poznata i opšteprihvaćena parola ’’Ono što te ne ubije, to te ojača’’ ima vrlo problematičnu validnost. Iako bi se mnogi sa njom deklarativno složili,u praksi ona često dobija nešto izmenjeni oblik, pa često zvuči kao ’’Ono što me ne ubije, to me osakati’’ ili ’’Ono što me ne ubije, ubijem ja njega’’ i slično. Već sa prvim osvrtom na to kako se ljudi nose sa stresom i kako prolaze kroz razne živone krze, postaje jasno da se mnogi načini borbe i putevi rasterećenja od problema ne mogu baš okarakterisati kao rast i napredak. Neki se povlače u sebe, drugi eksplodiraju.
21/12/2011 18:34
Nijanse sive
Piše: Jelena Orlandić
Svi mi ponekad tako razmišljamo. Svi mi imamo slike i prestave u glavi, o svetu koji nas okružuje. I svi mi sudimo. O drugim ljudima, o stvarima, o životu, o onome što se oko nas događa. I veoma često su te slike crno bele. Kao da je fotografija u boji uzalud izmišljena...
30/11/2011 15:55
Komunikacione veštine
Piše: Renata Senić
Komunikacija je prenošenje informacija s jednog mesta na drugo, odnosno posredna interakcija među jedinkama – koja se ostvaruje znakovima.
23/11/2011 19:30
Shizoidni poremećaj ličnosti
Piše: Renata Senić
Sam naziv ovog poremećaja kaže da on ima sličnosti sa shizofrenijom, međutim, kako se radi o poremećaju ličnosti, a ne o psihozi – znamo da je shizoidna osoba integrisanija i funkcionalnija od shizofrene. Istina je da se sistemi koji govore o sličnostima i/ili razlikama između ova dva poremećaja znatno razlikuju. Mnogi sistemi zanemaruju biološke i genetske predispozicije, koje su za oba poremećaja u dobroj meri slične. Na primer, dokazano je da postoje biološki markeri koji su povezani sa shizofrenijom, a takođe pronađeni i kod shizoidnih ličnosti.
09/11/2011 18:39
Knjige o samopomoći-pomažu ili ne?
Piše: Jelena Orlandić
Kada i zaštoself-help knjige ne pomažu?
Self help knjige nisu nikakav novi izum, i postoje kao najpopularnije štivo već koju deceniju ili više. Pa ipak, da one zaista i pomažu onako kako u njima piše, prestale bi da postoje, zar ne? Jedna dobra knjiga, kupe je i pročitaju, poslušaju savete iz nje svi ljudi kojima je pomoć potrebna i gotovo. Nema više potrebe za self help knjigama, svi problemi su rešeni i svi su uspešni u poslu, ljubavi, svi su zdravi, lepo raspoloženi i sve funkcioniše savršeno.
02/11/2011 18:23
Besmrtnost bajki i mašta
Piše: Ivana Paunović
Kritičari, govoreći o bajkama, u ne tako davnoj prošlosti predvideli su veliko smanjenje tražnje za njima. Smatrali su da će prestati zanimanje među decom za bajkama. Takođe, mnogi akademici i novinari smatrali su ih za neozbiljne. Sa druge strane, neki psiholozi tretirali su ih kao, pre svega, zdravu i prirodnu terapiju za decu.
19/10/2011 18:34
Alkoholizam i terapija
Piše: Renata Senić
Rasprostranjenost
Alkoholizam je dugotrajna i progradijentna bolest koja ima socijalno-medicinske posledice. Ovo je najčešća bolest zavisnosti i zahvata 2-3% celokupne populacije. Kako bismo ukazali na rasprostranjenost ovog poremećaja, navodimo kako se, prema statističkim podacima, rangira zastupljenost svih bolesti.
12/10/2011 19:37
Psihoterapija parova
Piše: Ana Gvozdić
Romantična predstava o ljubavi
Bliskost, posvećenost i sklad u partnerskim odnosima, suprotno idealističkim shvatanjima, nikad nije bilo lako dostići. Romantična predstava o ljubavi, kojoj su ljudi često skloni, stvara velika očekivanja od idealnog odnosa sa ’’onom pravom’’ osobom zanemarujući nesavršenost i pogrešivost svakoga od nas. Suočavanje sa stvarnim poretkom stvari je često dramatičnije kod onih koji mu se više opiru. Iako su početna zanesenost, obožavanje i odsustvo problema karakteristični za većinu partnerskih odnosa koji su u začetku, takva slika ne opstaje večno. Drugim rečima, romantičnu predstavu o ljubavi i vezama kad tad pregazi par prljavih čarapa ostavljen van korpe za veš.
28/09/2011 19:00
Oduševljenje
Piše: Dragana Miletić
Šta je oduševljenje
Nešto nam se dopada jer je u skladu sa našim ukusom i vrednostima, zainteresuje nas onda kada deluje intrigantno ili privlači pažnju, ali šta je što je potrebno da bi nas nešto oduševilo?
21/09/2011 19:42
Kako da se oslobodite napada panike?
Piše: Renata Senić
Panični napadi su simptomi anksioznosti, ali činjenica je da je panični napad jedno posebno stanje koje je povezano sa anksioznošću drugačije od svih ostalih. Osnovna vidljiva karakteristika napada panike je da se oni javljaju jako naglo, doživljavaju prilično emocionalno i ugrožavajuće i utiču na ljude tako da se oni u toku napada osećaju potpuno onesposobljeno. Danas u svetu, panični napadi predsatavljaju veliki problem. Na primer, prognozira se da će oko 60 miliona ljudi u toku života doživeti napad panike. Dok oko 3 miliona ljudi u toku života doživi pravi panični poremećaj. Najrizičnije godine za prvo javljanje napada panike su između 15 i 19.
Žene dva puta češće nego muskarci doživljavaju napade panike, i do osam puta je verovatnije da će se napad panike javiti kod bliskog člana porodice koje imaju istoriju napada panike, nego kod onih koje nemaju.
14/09/2011 20:19
Biti uspešan
Piše: Ivana Paunović
Tendencija ka uspehu
Svi ljudi imaju želje , ali one su često i izvor frustracija i nezadovoljstva ako motivi koji uz njih stoje nisu pokrenuti i stavljeni u akciju.
Uspeh je jedna od osnovnih ljudskih potreba i svaki čovek oseća želju za uspehom, u nekoj oblasti svog života. Istovremeno ogromna većina ljudi poseduje potrebni arsenal intelektualnih, iskustvenih i emotivnih činilaca da to realizuje, ali često toga nije svesna ili ne zna kako da sopstvene potencijale iskoristi.Dakle, puno ljudi teorijski zna šta treba da radi u životu, ali ne radi i praktično ono što zna da treba da radi.
31/08/2011 19:01
Poremećaji ličnosti
Piše: Renata Senić
Poremećaji ličnosti predstavljaju karakteristične i trajne obrasce ponašanja, mišljenja i osećanja koji prilično odudaraju od onog što je uobičajeno. Ove devijacije se obično javljaju u sferi volje, nagona i emocija .
17/08/2011 15:03
Pesimizam – narcistička depresija
Piše: Renata Senić
Narcizam i pesimizam
Ljudi s patološkim narcizmom ne uspevaju zauvek da održe sliku o vlastitoj grandioznosti i svemoći. Narcisima je potrebna publika i stalno divljenje. Kako se radi o osobama koje su nestabilno formirane u samom startu, nemaju čvrst identitet, niti mogućnost dubokih doživljaja i osećanja, nije teško zamisliti njihovo slamanje. Stručnim jezikom, ta vrsta slamanja se zove dekompenzacija. Šta to zapravo znači?
10/08/2011 18:17
Potreba za rizikom
Piše: Dragana Miletić
Sigurnost ili rizik
Sve što čovek radi, radi u cilju smanjenja tenzije, straha, rizika i nesigurnosti kako bi postigao zadovoljstvo i mir. Ovo je trvdnja koja sledi iz brojnih psiholoških teorija koje pokušavaju da predstave određene zakone ljudskog funkcionisanja. Ipak, kada pogledamo oko sebe, sve češće viđamo ljude kojima život bez rizika nije zanimljiv i koji izvesnost i mir poistovećuju sa monotonijom i dosadom. Izgleda da težnja ka miru i stabilnosti, zapravo, nije ono čemu se uvek teži. Oni jesu potrebni čoveku, ali isto tako mu je potreban i određeni nivo pobuđenosti i stimulacija kako život ne bi delovao monotono.
03/08/2011 19:07
ADD/ADHD i Metilfenidat
Piše: Renata Senić, dipl. psiholog
Šta je ADHD
Biti dete znači imati manje sposobnosti za kontrolu impulsa, nego što se to očekuje od odraslih. Ali, kada deca učestalo ispoljavaju nivoe aktivnosti koji uveliko prevazilaze standard njihovih vršnjaka, kada su nesposobna da održe pažnju, interesovanja i fokus u pogledu ostvarenja dugoročnih ciljeva ili zadataka ili kada je kontrola impulsa i samoregulacije daleko ispod njihovog razvojnog nivoa, tada se pomišlja da ne ispoljavaju samo detinjasto ponašanje karakteristično za razvojnu fazu.
18/01/2012 16:51
Laži kao sredstva samootuđenja
Piše: Renata Senić
Laganje je usko povezano s konceptom samopoštovanja. Kada ljudi osete da im je ugroženo samopoštovanje ili da postoji opasnost da se ne dopadnu drugima i ne pokažu u svetlu u kom bi želeli, mogu početi da se lažno predstavljaju.
- Samopouzdanje – kada ga je previše, a kada premalo? (Psihologija)
- Lažni poremećaji (Psihologija)
Danas conference center
 |
Bili ste svedok događaja? Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video.. |
- Arhiva