Šef Gugla Erik Šmit nedavno je izjavio da će pojedini mladi ljudi jednoga dana biti prinuđeni da promene identitet budući da bi im sadržaji koje objavljuju na Fejsbuku mogli značajno da umanje šanse prilikom pronalaženja radnog mesta. Uprkos takvim upozorenjima, „izum“ američkog studenta i najmlađeg milijardera na svetu, Marka Cukerberga i dalje je planetarno popularan.
Procenjuje se da više od 160 miliona Evropljana ima profil na Fejsbuku, a rekorderi po broju korisnika na Starom kontinentu su Velika Britanija, Turska, Francuska, Italija i Španija. Iako okosnicu Cukerbergovog projekta koji je dobio neslućene dimenzije predstavlja ideja o „umrežavanju“ ljudi sličnih interesovanja, koji se poznaju od ranije, evropska regulatorna tela podsećaju korisnike da mogu da ugroze privatnost prijatelja, kolega, poznanika i članova porodice. U tom kontekstu, navodi se da je široko rasprostranjena praksa postavljanja fotografija i video-snimaka na kojima su prikazani ljudi koji nemaju profil na Fejsbuku, kao i aktiviranje lažnih profila, što priziva u sećanje mračnu viziju Džordža Orvela o totalitarizmu u kojem Veliki brat ima pristup svim informacijama.
Najaktivniji učesnici žučne debate su borci za ljudska prava iz Švajcarske i Nemačke, koji ispituju u kojoj meri su društvene mreže odgovorne za sadržaje koji postavljaju njihovi članovi. Kao jedno od mogućih rešenja pominje se i nametanje obaveze administratorima Fejsbuka da stupe u kontakt sa „trećim licima“ čiji su podaci objavljeni i uklone sadržaje za koje se ispostavi da predstavljaju zadiranje u privatnost.
Prema mišljenju Tila Vejherta, zvaničnika zaduženog za zaštitu podataka u nemačkoj pokrajini Šlezvig-Holštajn, objavljivanje informacija o drugim ljudima predstavlja „potpunu besmislicu“. On navodi da je poslao pismo nadležnima iz kompanije Fejsbuk, vlasnika istoimene društvene mreže, u kojem se upozorava na kršenje evropskih zakona.
Mada je Fejsbuk omogućio korisnicima da spreče pristup svojim imejl listama, često se mogu čuti pritužbe da prethodno sačuvane adrese nisu izbrisane i da se upotrebljavaju u reklamne svrhe. „Ljudi se žale da Fejsbuk ima običaj da poziva one koji nemaju aktiviran profil da postanu korisnici“, izjavio je Džo Mek Nejmi, član advokatske grupe „Digitalna prava u Evropi“.
Rizična teritorija za decu
Mnogi psiholozi ocenjuju da društvene mreže predstavljaju rizičnu teritoriju za decu, kao i da su roditelji neretko nesvesni opasnosti. Procenjuje se da u mnogim evropskim državama aktiviran profil na Fejsbuku imaju čak i mlađi od deset godina, zbog čega se mogu naći na meti pedofila i trgovaca ljudima. Ilustracije radi, izvršni direktor Britanske asocijacije za usvajanje i hraniteljstvo Dejvid Holms ističe da objavljivanje ličnih podataka može biti zloupotrebljeno. Prema njegovom mišljenju, velikom riziku izložena su usvojena deca, budući da postoji mogućnost da posredstvom Fejsbuka pronađu biološke srodnike, što bi predstavljalo traumatično iskustvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
