Nesanica (insomnia) je pojava čiji značaj i težina varira od slučaja do slučaja.
Teško je postaviti stroge kriterijume u pogledu idealnog trajanja sna, pošto neke osobe žive potpuno normalno spavajući šest do sedam časova dnevno, dok je drugim pak potrebno osam do devet časova da bi mogli uspešno da se priviknu na dnevne aktivnosti. Deca i adolescenti bi trebalo da spavaju duže od odraslih osoba. Između različitih vrsta nesanica, lako je razlikovati sledeće odlike: lažna nesanica kod ljudi koji su stalno nezadovoljni svojim snom, iako im je zdravlje izvanredno, a njihova okolina može da potvrdi da dovoljno spavaju, i povremena nesanica, koja je obično u vezi sa nekim periodom psihološke napetosti, porodičnim ili profesionalnim brigama, bolnim događajima.
Preterano umaranje velikim intelektualnim radom, zaokupljenost ishodom nekog ispita, plaćanje dugova, briga zbog neželjene trudnoće, česta promena radnog vremena, sve ove i niz drugih okolnosti mogu da dovedu do poremećaja sna. Trajno umerena nesanica pak, viđa se kod nervoznih, emotivnih i anksioznih osoba. Velika nesanica koja može biti posledica ozbiljnih psihotičnih stanja, kao što su šizofrenije, psihoza, akutni delirijumi, napadi melanholije. Isto tako sve nervne depresije dovode do nesanice. Saveti pacijentu u pogledu zdravog načina života – izbegavanje svega što razdražuje, redovna i umerena fizička aktivnost, uređenje vremenskog rasporeda obaveza, i tako dalje, glavne su metode borbe protiv nesanice. Međutim, treba naglasiti da nedovoljna dnevna aktivnost svakako neće poboljšati kvalitet sna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
