Rezolucija o izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2016. godinu, koju je nedavno usvojio Evropski parlament, reflektuje sve predloge koje je na radnu verziju Rezolucije dostavio Fond za humanitarno pravo.
Preuzimanje odgovornosti za ratne zločine, prevazilaženje nasleđa oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, intenzivno traganje za nestalima, lociranje masovnih grobnica i ostvarivanje prava svih žrtava samo su neki od zahteva koje Evropski parlament upućuje Srbiji, a u skladu sa predlozima Fonda.
U domenu suđenja za ratne zločine poslanici EP-a su se složili da je usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina pozitivan iskorak u okončanju nekažnjivosti, ali istovremeno pozivaju na njenu primenu i podsećaju na važnost usvajanja tužilačke strategije i regionalne saradnje u toj oblasti za efikasno procesuiranje. Uz suđenja pred sudovima u Srbiji, puna saradnja sa MKSJ ostaje od presudne važnosti.
U pogledu reparacija, EP je izrazio zabrinutost zbog Predloga zakona o pravima civilnih invalida rata, zbog toga što uskraćuje prava pojedinim kategorijama civilnih žrtava rata. EP poziva vlasti u Srbiji da preispitaju ovaj predlog.
Osim toga što ponavlja svoju podršku Inicijativi za osnivanje REKOM, EP podstiče Vladu Srbije da predvodi njeno osnivanje. Na kraju, od Srbije se očekuje i da osudi sve oblike govora mržnje, javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina. Poslanici su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog „napetosti između Srbije i Kosova do kojih je došlo zbog prve vožnje voza na liniji između Beograda i Mitrovice, kao i zbog ratnohuškačkih izjava i retorike usmerene protiv EU“, navodi FHP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
