Po ocenama ljudi od struke prošlogodišnji „Prolećni festival“ bio je najbolji pozorišni festival u Srbiji, što obavezuje organizatore da održe visok nivo ovakve manifestacije.
Za razliku od drugih festivala gde se biraju najbolje pozorišne predstave u sezoni, ovde se biraju predstave koje su najbolje u kalendarskoj godini. I pokazalo se, od kvalitetne selekcije do organizacije, najviše po publici, jer su sve karte bile rasprodate, a posebno upečatljiva bila je festivalska atmosfera u gradu, da Šabac zaslužuje ovakve svečanosti pozorišne magije.
„Prolećni festival“ nastao je na plodnom teatarskom tlu u Šapcu jer ovde pozorišni život traje 177 godina. Značajniji iskorak bio je povodom 175. godišnjice pozorišnog života u gradu i izvođenjem komada „Kainov ožiljak“ koga je direktno prenosila RTS. Pravi pokazatelj zrelosti za jedan veliki festival bile su „Večeri Dušana Kovačevića“, u jesen 2015. godine: u izuzetnoj atmosferi, prepunom gledalištu, sa stručnim simpozijumom o delu akademika Dušana Kovačevića. Jedna od osnovnih ocena je duboka ukorenjenost i povezanost dramskog dela Dušana Kovačevića sa životom i savremenošću, a posebno je to vidljivo i na filmu. Upravo je Kovačević bio idejni tvorac „Pozorišnog proleća“ sa do sada nezabeleženom ekipom glumaca, reditelja i kritičara u programskom savetu.
Da se to ostvari bila je potrebna puna podrška grada, što je retkost u Srbiji. Još tada je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović istakao da kulturom branimo naš identitet, ostvarujemo našu budućnost, da pozorište oslikava sam život i daje nam mogućnost da sami prosuđujemo o najvažnijim životnim vrednostima. I grad Šabac iz budžeta izdvaja sedam odsto sredstava za kulturu, a za ovu godinu to je 217 miliona dinara. To je verovatno najveća stavka od svih lokalnih budžeta u Srbiji, i pokazuje odnos grada prema kulturi, jer poređenja radi iz republičkog budžeta izdvaja se 0,67 odsto za kulturu.
Potreba za velikim festivalom iskazala se i zbog tradicije, jer od sedamdesetih godina pa sve do 2000. održavane su „Svečanosti LJubiša Jovanović“. Bio je to jedinstven „festival glumca“ za celu SFRJ, a kasnije za Srbiju, gde se nagrađivalo upravo umetničko, glumačko umeće. Ovde su glumci veoma rado dolazili, a laureati su bili, pored ostalih, LJuba Tadić, Bora Todorović, Mira Stupica, Ružica Sokić, Rade Šerbedžija… Tih dana oktobra i tih godina Šabac je bio centar pozorišne umetnosti, ceo grad živeo u tom duhu, a i glumci su na svoj način prihvatili domaćinstvo grada. Svečanosti su nosili ime po jednom od najboljih jugoslovenskih glumaca, LJubiši Jovanoviću, rođenom Šapčaninu. Odlukom nadležnih od 2000. godine pozorište, biblioteka i gimnazija nose me po gradu Šapcu. Jer, kako je obrazloženo, kulturne institucije sa tako bogatom tradicijom i značajem zaslužuju da nose ime upravo po gradu.
Bez krize publike na matičnoj sceniŠabačko pozorište danas pripada samom vrhu, ima pet igrajućih dana u sedmici, najmanje šest premijera, nema krize publike, a nagrade na festivalima pokazuju ozbiljne i kvalitetne domete ove institucije. Poređenja radi samo je „Perikle“ u režiji Nikite Milivojevića prošle sezone osvojio 15 nagrada, i to u godini Šekspira. Takođe pokazatelj uspešnosti je da se predstave Šabačkog pozorišta igraju pred beogradskom i publikom u drugim gradovima, i da se traži karta više. Kao vodeća kulturna institucija Šabačko pozorište pokrenulo je i časopis“Kod 21″, prvi respektabilan časopis za kulturu i umetnost u Šapcu posle četvrt veka. Takođe, otvorena je i galerija“Vladislav Lalicki“, po čuvenom šabačkom slikari i scenografu, gde se održavaju likovne izložbe.
Kovačevića mašina u gradskom muzeju’]
Dušan Kovačević nikada nije prekidao veze sa Šapcem, gradom u kome je odrastao. Školovanje je nastavio u Novom Sadu i Beogradu, i ostao upamćen po diplomskoj predstavi „Maratonci trče počasni krug“. Kasnije su nastale predstave koje su obeležile kulturni i pozorišni život u Srbiji:“Balkanski špijun“, „Radovan treći“, „Sabirni centar“, „Profesionalac“… a u svetu filma značajan je njegov doprinos u osvajanju Zlatne palme za Kusturičin „Andergraund“, a naravno tu je i scenario za „Ko to tamo peva“, proglašen za najbolji srpski film. Svoju pisaću mašinu kojom je pisao svoje drame ali i pesme, kao i do sada objavljena sabrana dela Kovačević je poklonio Narodnom muzeju u Šapcu. Počasni je građanin Šapca, i prošle godine mu je uručen „Ključ grada“ povodom „22 aprila“ – Dana grada Šapca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
