Stranački ljudi okruženi ekspertima

Ministri ne moraju da budu stručnjaci u resorima na čijem su čelu, ali zato moraju da znaju prioritete i probleme i da oko sebe okupe one koji su upoznati sa svim detaljima posla, saglasni su sagovornici Danasa koje smo pitali da prokomentarišu stručnost članova nove Vlade Srbije. Siniša Orlović, docent Fakulteta političkih nauka, kaže da su ministri u dobroj meri ili obrazovani ili kompetentni za svoje resore, imajući u vidu kako njihovo obrazovanje, tako i ono čime su se u dosadašnjoj karijeri bavili.

Ko su stručnjaci među ministrima

Nebojša Bradić, ministar kulture, diplomirao je pozorišnu i radio režiju i pokazao se kao dobar menadžer pri vođenju Beogradskog dramskog pozorišta. Tomica Milosavljević, višestruki ministar zdravlja, diplomirao je na Medicinskom fakultetu. Snežana Malović, ministarka pravde, završila je Pravni fakultet i bila državni sekretar istog ministarstva. Diana Dragutinović, ministarka finansija, doktorirala je na Ekonomskom fakultetu i bila viceguverner Narodne banke. Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, završio je Građevinski fakultet i ima obimno iskustvo u „obnovi i izgradnji“. Saša Dagin, ministar poljoprivrede, diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu. Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, završio je Ekonomski fakultet i obavljao više odgovornih poslova iz svog resora. Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, završio je Ekonomski fakultet.

Poredeći sastav ove vlade sa prethodnim od 5. oktobra, ali i sa vladama u drugim zemljama, Orlović navodi da je samo prva demokratska vlada premijera Zorana Đinđića po svom sastavu bila kombinacija političara i stručnjaka, u kojoj je njen ekspertski deo bio zadužen za finansije, energetiku, privatizaciju i ekonomske odnose sa inostranstvom.
– Sada ima ministara koji su već vodili svoje resore u prethodnoj vladi, mnogi od njih su se regrutovali kroz razna skupštinska i vladina tela i organe, kao što su resorni odbori, skupštinski odbori i razna tela i komisije, kao i učešćem na raznim seminarima u zemlji i inostranstvu. I u svetu je praksa da ministri budu političke ličnosti, ali da su okruženi profesionalcima od struke – navodi Orlović.
Komentarišući iskustvo i stručnost potpredsednika Vlade i ministra policije Ivice Dačića, Slaviša Orlović podseća da je Dačić bio predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, ministar informisanja u prelaznoj vladi posle 5. oktobra, te da je bio student generacije na Fakultetu političkih nauka. On veruje da se Dačić, uz poštovanje etičkih i profesionalnih principa, a ne samo političkih, može dobro snaći na novoj funkciji.
Oliver Dulić, dosadašnji predsednik parlamenta, postao je ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja, iako je po obrazovanju ortoped.
Anđelka Mihajlov, predsednica nevladine organizacije Ambasadori životne sredine, kaže za Danas da će ovo biti veoma zahtevno ministarstvo, jer su spojena dva sektora. Ona navodi da se vlada može formirati po dva principa. Jedan je da se na pozicije ministara biraju stručni ljudi koji po svom obrazovanju odmah znaju šta treba da se radi, ali tu se kao problem nameće to što nemaju politički autoritet i partijsku podršku za sprovođenje svojih ideja. Drugi princip je da se za ministre biraju ljudi koji imaju jaku političku zaleđinu i iskustvo, ali koji se okružuju stručnim saradnicima.
– Nadam se da će ministar Dulić biti mudar i da će za saradnike i pomoćnike izabrati ljude koji znaju da rade i koji se razumeju u posao – ističe Anđelka Mihajlov.
Prva pomisao u vezi sa Ministarstvom za Nacionalni investicioni plan jeste da je najlogičnije da se novcem kojim NIP raspolaže bavi ekonomista. Ministarka Verica Kalanović je diplomirala na Tehnološko-metalurškom fakultetu i nema iskustvo u biznisu. Ipak, u Skupštini SCG predsedavala je Odborom za unutrašnje ekonomske odnose i finansije.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ocenjuje za Danas da je zabluda mišljenje da vladu treba da čine eksperti, jer bi to podrazumevalo idealnu državu i da je taj princip propao u komunizmu koji je pokušao da ga ostvari. Stevanović kao mnogo ozbiljniji problem od stručnosti ministara vidi broj resora.
– Mnogo je važnije pitanje da li nama treba ministarstvo za diskreciono dodeljivanje novca, a to je u stvari NIP. Smatram da nam ne treba, kao što je nepotrebno još oko 15 ministarstava – naglašava Stevanović.
Na naše pitanje kako će se Sulejman Ugljanin, po obrazovanju stomatolog, snaći kao ministar bez portfelja koji nije zadužen ni za jednu oblast, politički analitičar Dejan Vuk Stanković pretpostavlja da će lider Bošnjačke liste usko sarađivati sa ministrom za ekonomiju i regionalni razvoj, pre svega u svrhu privrednog napretka Sandžaka. Ugljanin je dobio ministarsku poziciju jer je i od njegovih glasova zavisila većina, a budući da nije dobio ministarstvo već funkciju bez portfelja, trebalo bi očekivati da će se pre svega baviti krajem iz kog dolazi, navodi Stanković.
Naš sagovornik skreće pažnju da u Srbiji još ne postoje specijalizovane škole za državnu administraciju, koja bi se na taj način od samih početaka osposobljavala. Drugi problem je partokratija, odnosno svemoć stranaka, koje mogu bilo koga da dovedu do pozicija moći.
– Ministar treba da bude lider u nekoj oblasti, ali to je kod nas teško zbog složene političke situacije u kojoj je postignuta heterogena koalicija uz mnoge kompromise u kojima su svi koji su doprineli toj tesnoj većini morali da budu zadovoljeni – objašnjava Stanković.