Ambrozija: Koliko je efikasna borba protiv najvećeg alergena u Srbiji

U kalendaru Agencije za zaštitu životne sredine 22. avgust ostaće zabeležen kao dan kada je u vazduhu u Beogradu bila najveća koncentracija polena ambrozije od kada postoje merenja.

„U jednom metru kubnom vazduha bilo je hiljadu polenovih zrna. To je rekord od kada merimo količinu polena“, kaže za BBC na srpskom Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Na mernim mestima te agencije širom Srbije meri se količina polenovih zrna u vazduhu, a avgust i septembar „rezervisani“ su za ambroziju.

• Na pomolu „lečenje“ alergije na kikiriki
• Kakav vazduh udišemo
• Zagađenje vazduha na Balkanu: Valjevo do Pekinga

Količine polena te biljke u mnogim mestima ovih dana dostižu i nekoliko stotina zrna po kubnom metru vazduha.

Ako ste alergični na polen, nisu vam potrebne brojke o njegovoj količini u vazduhu ovih dana – vaša pluća, grlo i nos dovoljni su pokazatelji.

Ako je verovati najavama gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, grad je rešio da stane na put ovoj biljci, a trebalo bi da za to bude napravljena dvadesetogodišnja strategija.

Srbija od 2006. ima uredbu za borbu protiv ovog korova koji je jedan od najvećih alergena, ali uprkos tome, vrlo je raširen i stvara velike količine polena.

Alergen broj jedan

Skale za merenje alergenog polena su u mnogim mestima u Srbiji u crvenoj zoni, što znači da je koncentracija polena u vazduhu nekoliko stotina po kubnom metru.

Na ambroziju je alergično oko deset odsto populacije, a uzročnik je polovine svih polenskih alergija.

Reakcije kod najalergičnijih može da izazove desetak polenovih zrna u metru kubnom vazduha.

Jedna biljka ambrozije produkuje do osam milijardi polenovih zrna.

Tipični simptomi alergije su suzenje očiju, svrab kože, nosa, grla, zapušen nos, učestalo kijanje, kašalj, umor, malaksalost.

Dugoročni pristup

Lokalne samouprave sprovode mere za suzbijanje ambrozije i kontroliše da li građani obavljaju svoj deo posla.

U Beogradu se suzbijanjem ambrozije bavi Zavod za biocide i medicinsku ekologiju.

Koje mere sprovode i na koji način pokušali smo da saznamo u tom zavodu, ali odgovor nismo dobili do nastanka teksta.

Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da te mere, kakve god bile, nisu dovoljne.

„Moraju se preduzeti ozbiljniji zahvati na širem, državnom nivou s obzirom na to da se biljka jako invazivno širi i iz godine u godinu je sve zastupljenija.“

Polen može da dospe i do mesta koja su udaljena sto kilometara od biljke na kojoj je nastao.

„Situacija nije sjajna i ne može se rešiti za nekoliko godina, već mora da postoji strateški pristup“, kaže Mitrović.

Kragujevački pristup

Kragujevčani ove godine sprovode poseban program za suzbijanje ambrozije.

Tim programom izdvojeno je četiri miliona dinara za košenje ambrozije i štampanje flajera koje dele građanima kako bi ih upoznali sa tim koliko je važno da se uključe u akciju suzbijanja ovog korova.

„U maju, pre cvetanja, počeli smo sa košenjem, kako bismo sprečili dalje širenje“, priča za BBC na srpskom Nikola Ribarić iz gradske uprave Kragujevca.

„Nemoguće je da suzbijemo skroz ambroziju, ali smo se potrudili da pre cvetanja pokosimo sve zelene površine“, kaže Ribarić i dodaje da je važno da se i građani uključe i shvate koliko je bitno da iščupaju svaku stabljiku ove biljke.

Ipak, količina polena ambrozije u vazduhu u Kragujevcu je poslednje dve nedelje visoka i u crvenoj je zoni.

Ribarić kaže da nije dovoljno da samo jedna lokalna samouprava rešava problem na sopstvenoj teritoriji.

„Polen leti i do sto kilometara. Moramo svi da se uključimo, sve opštine i gradovi, ali i građani“, kaže Ribarić.

Mere za suzbijanje

Ambrozija se uništava na nekoliko načina – agrotehničkim, mehaničkim i hemijskim merama.

Agrotehničke mere podrazumevaju oranje i tanjiranje zemlje, kao i okopavanje, kultivisanje i plevljenje useva.

Mehaničke mere su košenje, čupanje, spaljivanje biljaka, dok hemijske podrazumevaju upotrebu herbicida.

Uredbom iz 2006. godine predviđeno je da ove mere primenjuju vlasnici i korisnici poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, kao i oni koji upravljaju vodotokovima, kanalima, površinama uz puteve i pruge, kao i parkovima, nacionalnim parkovima, grobljima i drugim zelenim površinama.

Upravo strateški pristup rešavanju problema, makar u Beogradu, najavio je pe nekoliko dana gradonačelnik Zoran Radojičić.

„Napravićemo stručni tim koji će uraditi dvadesetogodišnju strategiju rešavanja problema širenja ambrozije i analize napretka iz godine u godinu.

„Ovaj problem je tipičan primer kako samo dugoročnim planiranjem možemo doći do kvalitetnih rezultata“, rekao je Radojičić gostujući na RTS-u.

Kada bi, međutim, ova strategija mogla da bude donesena, nismo saznali u gradskoj upravi pošto do nastanka teksta nisu odgovorili na upit BBC-ja.

Grad je, kazao je Radojičić ove godine izdvojio 60 miliona dinara za rešenje problema.

Uprkos tome, koncentracija ambrozije u Beogradu je poslednje dve nedelje visoka.

„Naša dugogodišnja merenja pokazuju da su početkom septembra koncentracije najveće.

„Nešto je povoljnija situacija na jugu Srbije, na većim nadmorskim visinama iznad 700-800 metara, pa ako ljudi mogu da se izmeste iz Beograda i Vojvodine, to im može pomoći“, preporučuje Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

„Borba nedovoljna„

Mirjana Mitrović kaže da se na suzbijanju ambrozije širom Srbije ne radi dovoljno.

„Ovu biljku treba suzbiti pre nego što je počne da cveta. Akcije koje se preduzimaju u ovom trenutku su kontraproduktivne – samo potpomažu širenje i raspršivanje polena i semena“, priča Mitrović.

U mnogim zemljama koje imaju problema sa ambrozijom, vlasti stimulišu građane da uništavaju ovu biljku.

U Mađarskoj se, na primer, za određeni broj iščupanih biljaka dobijala nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima.

Ribarić kaže da su u Kragujevcu uz pomoć prijava građana i inspekcije uspeli da unište ambroziju na zapuštenim parcelama.

„Po prijavama građana izlazimo na teren i pretimo novčanim kaznama ako se ambrozija ne uništi u roku od tri dana.

„To je urodilo plodom.“

Šta je ambrozija i kako izgleda?

Ako niste znali – ambrozija je proizvod koji smo „uvezli“ iz Severne Amarike.

Istina ne baš direktno, pošto se smatra da je ova biljka severnoameričkog porekla u Srbiju stigla iz Rumunije.

Prvi put je primećena 1953. godine u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu.

I danas je najzastupljenija u Vojvodini, ali se proširila širom zemlje.

Ambrozija je jednogodišnja biljka koja može da naraste i do dva metra.

Koren joj je vretenast, stablo uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama.

Cveta od prve polovine jula do druge polovine septembra.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]