Groblje iz ranog srednjeg veka, otkriveno u Velsu, prilično je zbunilo arheologe.
Veruje se da potiče iz šestog ili sedmog veka.
Do sada je otkopano 18 od 70 grobova koliko je procenjeno da ih ima na nalazištu.
Ponađeni su dobro očuvani kosturi, od kojih su neki u neobičnim položajima, ali i neočekivani artefakti.
- Pavle Riđički, „svetski putnik“ koji je doneo mumiju u Srbiju
- Misterije Vinčanske kulture – šta sve muči naučnike
- DNK analiza rešila tajnu 2.000 godina starog ljudskog skeleta
- Pet stvari koje treba da znate o Lepenskom Viru: Od podnog grejanja i ribolikih skulptura, do sahranjivanja u kući
Nalazi iskopavanja počinju da otkrivaju više pojedinosti o ovoj drevnoj zajednici, ali i postavljaju mnoga pitanja.
Groblje se nalazi na neupadljivoj ledini na posedu dvorca Fonmona, blizu kraja piste aerodroma u Kardifu.
Tokom dva leta, istraživački tim je pažljivo uklanjao gornji sloj zemlje da otkrije grobove koji su tako davno ukopani u stenovito tlo.
Samer Korts, osteološkinja (proučavateljka kostiju) sa Univerziteta u Redingu, kaže da su skeleti dobro očuvani iako su stari oko 1.500 godina.
Ona pokazuje na lobanju koja je upravo iskopana i na osnovu koje može da se zaključi kako su ti ljudi živeli i radili.
„Pronašli smo neke zube koji su veoma neobično istrošeni što bi moglo da ukaže da su korišćeni kao alat“, kaže ona.
„Možda su ih koristili za rad sa tekstilom ili kožom, ili za izradu korpi, jer su izvesno neki materijal provlačili kroz prednje zube“.
Zagonetka su kosturi pokopani u raznim položajima.
Neki leže ravno na leđima, što je uobičajeno za to razdoblje, pojedini su položeni na bok, a nekolicina je sahranjena u čučećem položaju sa kolenima privučenim uz grudi.
Arheolozi ne znaju tačno šta ti položaji označavaju.
Da li su se ljudi u ovo groblje pokopavali tokom dužeg vremenskog perioda, pa su se običaji sahranjivanja menjali, ili položaji označavju društvenu ulogu pokojnika?
Predmeti koji su pronađeni oko grobova su takođe neobični i pokazuju koliko se život sredinom prvog milenijuma razlikovao od današnjeg.
Pronađeni su delovi posuđa i čaša, i komadići kostiju iskasapljenih i spaljenih životinja.
Međutim, jedan predmet se ističe jer govori o životu ove zajednice.
To je mali izrezbareni klin za koji se pretpostavlja da je korišćen za ubeležavanje pogodaka u igri, možda nešto poput današnje table za praćenje rezultata.
Vođa istraživačkog tima dr Endi Siman, stručnjak za arheologiju ranog srednjeg veka na Univerzitetu u Kardifu, kaže da za razliku od današnjih grobalja, ovo nalazište nije bilo samo mesto za sahranjivanje preminulih.
„Na groblja često gledamo kao na neku vrstu zatvorenog prostora u koje zapravo ne zalazimo, ali su u prošlosti ona verovatno bili središnji deo života“, objašnjava on.
„A to nije mesto samo za sahranjivanje ljudi, već i mesto gde se zajednice okupljaju.
„Oni tu sahranjuju njihove mrtve, ali takođe upražnjavaju i druge društvene aktivnosti, među kojima su obedovanje uz piće ili pravljenje gozbi“.
Ono što najviše zbunjuje arheologe je da otkriveni artefakti ukazuju da ti ljudi nisu bili obični.
Dok smo boravili na mestu iskopavanja, čuo se uzvik ushićenja: „Upravo sam našao komad stakla“.
Pronađen je u jednom od grobova.
„To je deo polomljenog ruba posude u obliku korneta sladoleda, izrađene od veoma finog materijala, vrlo finog stakla… zaista lepo otkriće“, kaže Endi Siman dok se divi komadiću stakla.
On veruje da je posuda iz Francuske, sa područja oko Bordoa.
I to nije jedini uvezeni predmet, jer je tim pronašao i komade grnčarije, verovatno iz severne Afrike.
Na osnovu ovih otkrića pretpostavlja se da su ti ljudi imali visoki status u zajednici.
Tider Dejvis sa Univerziteta u Kardifu kaže:
„Dokazi koje imamo ovde svedoče da su ti ljudi imali pristup uvoznoj robi veoma visokog kvaliteta, robi do koje se moglo doći samo trgovinom ili razmenom sa veoma bogatim ljudima.
„Ko su zapravo bili ljudi koji su ovde pokopani“?
Potrebna su dalja istraživanja da bi se tačnije odredila starost groblja, a DNK analiza će pružiti više pojedinosti o skeletima koji su ovde pokopani.
Istraživanjem ovog groblja dobiće se slika o svakom pojedincu i zajednici u celini, što će pomoći boljem razumevanju istorijskog doba o kojem se još uvek veoma malo zna.
Ali, odgovor na pitanje ko je zapravo ovde živeo i umro, možda nećemo dobiti u dogledno vreme.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
