Treneri Kristine Timanovske zakucali su na vrata njene sobe u olimpijskom selu u Tokiju i rekli joj da spakuje stvari.
Bila je toliko iznenađena da nije stigla ni da im se suprotstavi.
Kroz nekoliko minuta, beloruska atletičarka je bila na putu ka aerodromu, gde joj je rečeno da mora da se ukrca na let za Belorusiju.
U tom trenutku je shvatila da mora da pobegne.
- Ko je Vitalij Šišov – Belorus koji je pronađen mrtav u Kijevu
- Beloruska sprinterka otišla iz Japana
- Stan, triatlon, diploma i predstava – zbog čega sve odgovaraju ljudi u Belorusiji
Ranije tog dana, dvadesetčetvorogodišnja sprinterka je prijavljena za takmičenja u trci štafeta na 4×400 metara, iako je trebalo da nastupi prvo u trci na 200 metara.
Zbog toga se požalila u objavi na društvenim mrežama.
Beloruski državni mediji su je kritikovali zbog toga, a jedna televizija objavila je da Timanovskoj „nedostaje timski duh“.
Olimpijski komitet Belorusije saopštio je da je Timanovskaja „emotivno nestabilna“.
„Prvo što sam odlučila da uradim kad su me odveli na aerodrom bilo je da pozovem policiju“, rekla je Timanovskaja za BBC.
„Druga misao mi je bila da moj muž mora što pre da napusti zemlju, pošto sam shvatila da će biti u opasnosti ako ostane u Belorusiji.“
Beloruska atletičarka nije kritikovala vladu, već nadležne sportske organe, ali Timanovskaja se i dalje plaši progona u slučaju povratka kući.
Ne bez razloga.
Šta se dešava u Belorusiji?
Belorusija je autoritarna država, a često je nazivaju i „poslednjom diktaturom u Evropi“.
To je i jedina država u Evropi u kojoj i dalje postoji smrtna kazna.
Belorusija je bivša republika Sovjetskog saveza, na istoku se graniči sa Rusijom, a na jugu sa Ukrajinom.
Na severu i zapadu, ova zemlja graniči se sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, članicama NATO alijanse i Evropske unije.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko na vlasti je već 27 godina.
Zvanično, izbori se održavaju svakih pet godina, ali samo političke partije i grupe lojalne vladi imaju dozvolu za rad.
Svako koga državni organi vide kao pretnju, nađe se na meti progona.
Kandidati i kandidatkinje koje predstavljaju pretnju za predsednika Lukašenka, završe u zatvoru ili moraju da napuste zemlju.
- Uhapšeni beloruski novinar prisiljen na priznanje, tvrdi njegova porodica
- Putin brani Lukašenka i optužuje EU za dvostruke standarde
U Belorusiji ne posoje čak ni nezavisna istraživanja javnog mnjenja.
Amerika i EU ne priznaju rezultate izbora u Belorusiji još od početka 21. veka.
Nedavni protesti i represija
U avgustu prošle godine, Svetlana Tihanovskaja, opoziciona kandidatkinja na predsedničkim izborima pokušala je da pobedi Lukašenka.
Po završetku izbornog procesa, izbili su najveći protesti otkako je Belorusija stekla nezavisnost.
Prema zvaničnim podacima, Lukašenko je pobedio u prvom krugu izbora sa više od 80 odsto osvojenih glasova.
Ove rezultate opozicija nije priznala, a osporili su ih i zapadni posmatrači.
Prema tvrdnjama predstavnika opozicije, Lukašenko je navodno osvojio 30 odsto glasova, a Tihanovskaja 57.
Usledili su meseci masovnih protesta, pa čak i generalnih štrajk.
Policija je na svakom mitingu hapsila na stotine ljudi, a neki od njih su dugo zadržavani u pritvoru.
Mnogi od uhapšenih su bili mučeni – BBC je razgovarao sa bivšim zatvorenicima koji su detaljno opisali kakvoj su torturi bili podvrgnuti iza rešetaka.
Među uhapšenima je bilo i dosta tinejdžera koji su zadobili teške telesne povrede – slomljene vilice, rebra i udove, kao i moždana oštećenja.
Uhapšeni, prognani i nestali
Mnogi Lukašenkovi protivnici, pa i neki bivši saradnici za koje se smatralo da znaju previše, završili su u zatvoru ili su umrli pod sumnjivim okolnostima.
Ovakvi slučajevi prvi put su se pojavili tokom devedesetih godina prošlog veka, čim je Lukašenko došao na vlast.
Jurij Zakarenko, bivši ministar policije, vodio sa kao nestao od 1999.
Prošle godine uhapšena su dvojica glavnih Lukašenkovih protivnika, bankar Viktor Babariko i bloger Sergej Tihanovski.
- Beloruskali – Lukašenkova „zlatna koka“ i priče o mučenju radnika
- Srbija se nije pridružila svim sankcijama EU protiv Belorusije
Supruga Tihanovskog, Svetlana, kandidovala se na izborima posle njegovog hapšenja iako nije imala iskustvo bavljenja politikom.
Ona je bila prinuđena da napusti Belorusiju nekoliko dana posle predsedničkih izbora koji su održani 9. avgusta prošle godine.
Ipak, nastavila je sa političkom aktivnošću iz Litvanije.
Marija Kolesnikova, njena bliska saradnica, takođe je uhapšena, a slična sudbina zadesila je i većinu ostalih članova Saveta za koordinaciju opozicije.
Protesti su ugušeni
Do kraja 2020, vlast je uspela da uguši proteste.
Više od 2.500 ljudi je proglašenom krivima za razna krivična dela zbog učešća u demonstracijama.
Hiljade njih još čeka da bude izvedeno pred sud.
Od početka protesta u leto prošle godine, prema zvaničnim podacima, oko 12.500 ljudi je napustilo Belorusiju.
Ali vlasti u susednoj Litvaniji tvrde da je u tu zemlju stiglo najmanje 70.000 ljudi iz Belorusije.
Kristina Timanovskaja i njen suprug, koji je pobegao u Ukrajinu, samo su poslednji u nizu Belorusa koje je zadesila ovakva sudbina.
Beloruska atletičarka, međutim, tvrdi da nikada nije bila politički aktivna i da nije učestvovala u prošlogodišnjim protestima.
„Nikada nisam govorila o politici. Čak ni ovo što se desilo u Tokiju nema veze sa politikom, već sa greškom naših trenera.
Nisam očekivala da će ovo da preraste u politički skandal“.
Pogledajte video o beloruskom blogeru Romanu Protaševiču
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
