„Usamljeni slučaj“ – ovako Besim Hoti, zamenik regionalnog komandira kosovske policije za sever Kosova, za BBC na srpskom komentariše incident u kojem je teško povređen srpski mladić u Mitrovici.
„Ako uporedimo podatke iz 2010. ili 2011. o etničkim sukobima na Kosovu sa onim danas – to je kao nebo i zemlja.“
Ipak, broj incidenata na celom Kosovu koji „potencijalno mogu da budu okarakterisani kao zločini iz mržnje ili pristrasni zločini“ – gotovo je dvaput veći u 2018. nego 2015. godine, govore podaci koje je BBC na srpskom dobio iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Ovakvih zločina je u 2015. godine zabeležno 44, dok ih je četiri godine kasnije bilo – 87. Na Kosovu se za poslednje četiri godine dogodilo 249 incidenata prema nevećinskim članovima zajednice, uključujući i Albance u naseljima gde su manjina, podaci su OEBS-a.
Dok srpski i kosovski zvaničnici različito tumače poslednji incident, ostali podaci o međuetničkim sukobima u konkretnim brojkama na severu Kosova – dosta se razlikuju, u zavisnosti od izvora.
„Deca od 17 godina i dalje sa hladnim oružjem„
Do pre usvajanja Briselskog sporazuma, na severu Kosova je bilo između 85 i 100 potencijalno etnički motivisanih sukoba godišnje, kaže za BBC Miodrag Milićević, direktor nevladine organizacije Aktiv.
„Danas je ipak relaksiranija situacija. Albanci se slobodno kreću po severu, a Srbi ne toliko po jugu, ali ipak lakše.“
Ono što je poslednjih meseci problem, dodaje Milićević, jeste „zapaljiva retorika političara sa obe strane koja se preliva na ulice Kosova“.
„Počelo je sa uvođenjem taksi na robu iz Srbije, a nastavlja se kako se približavaju izbori na Kosovu.“
- Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu 6. oktobra
- Srbija i Kosovo u tridesetak dana: Mesec uništenih pregovora ili uvertira u veliko pomirenje
Dodatno je zabrinjavajuće, kaže on, da „mladi od 17 godina i dalje na Kosovu idu da hladnim oružjem u grad“.
„Poslednje istraživanje je pokazalo da mladi na Kosovu, kako Srbi tako i Albanci, imaju prilično stereotipne stavove jedni o drugima, iako 1999. godine nisu ni bili rođeni.“
Besim Hoti iz policije Kosova kaže da su se „pre usvajanja Briselskog sporazuma sukobi su se na severu Kosova događali svakodnevno“.
„Prošle godine smo zabeležili dva, ove godine jedan incident.“
Hoti je rekao da će policija odmah početi da istražuje okolnosti koje su dovele do incidenta u Mitrovici.
Koliko su sukobi zaista česti
Broj incidenata varira u zavisnosti od toga – ko ih i kako broji.
Ukupan broj svih zločina na Kosovu u poslednje dve godine bio je gotovo 8.000 slučajeva, kažu iz OEBS-a za BBC.
U dve godine na Kosovu se dogodilo 155 incidenata prema nevećinskim članovima zajednice, uključujući i Albance u naseljima gde su manjina, dodaju iz ove organizacije:
„Oni uključuju krađe, grafite, verbalne incidente i nisu ih sve počinili pripadnici većinske zajednice na lokalnom nivou. Lista takođe uključuje incidente koje je možda počinio drugi član iste zajednice.“
Iz OEBS-a dodaju da su zločine podveli kao „zločine iz prostrasnosti, a da ta pristrasnost može da bude drugačija od etničke pripadnosti, kao što je seksualna orijentacija ili drugo“. Takođe, ovo nisu incidenti za koji su na sudu dokazani kao pristrasni.
Policija Kosova zabeležila je 15 slučajeva međuetničkog nasilja u periodu između januara i avgusta 2017, koji obuhvataju narušavanje javnog reda, uvredljive grafite, podsticanje verske, etničke i rasne mržnje i nanošenje lakših telesnih povreda, stoji u poslednjem izveštaju HHjuman Rajts Voč, američke međunarodne nevladine organizacije koja se bavi ljudskim pravima u svetu.
Ipak, istraživači američke NGO navode da policija Kosova ne odvaja slučajeve po kategorijama „otežavajući time učinkovitu kontrolu policijskih reakcija na međuetničko nasilje“.
- Međunarodni dan nestalih: 26. mart 1999. – dan koji dve porodice nikada neće zaboraviti
- Kosovska sećanja povezana strahom
- „Upad“ ili policijska operacija – ko sme da hapsi na severu
Drugi problem međuetničkih sukoba jeste i njihovo procesuiranje. Na primer, u 2016. godini, pravosuđe je primilo samo šest slučajeva zločina iz mržnje, navodi se u istraživanju Evropskog centra za manjinska pitanja (ECMI) Kosovo.
„Sposobnost kosovskih institucija da pravilno procesuiraju i sude etnički motivisana krivična dela takođe igra ključnu ulogu u uspostavljanju osećaja vladavine prava, bezbednosti i poverenja u institucije među zajednicama.
„Mali broj pokazuje nepodudarnost opšte percepcije ljudi u vezi sa međuetničkim incidentima i faktičkog broja slučajeva u zvaničnim institucijama Kosova.“
Bitno je navesti, dodaje se, da u slučajevima u kojima zločin ima druge otežavajuće okolnosti – na primer etnički motivisane provale koje se završavaju fizičkim nasiljem ili fizičkim žrtvama – na kraju će se okarakterisati kao fizički napad, a ne kao etnički motivisana provala.
Ukupan broj prijavljenih incidenata je 2015. bio 479, stoji u tadašnjem izveštaju OEBS-a.
Istraživači OEBS-a su tada napisali da „policija nije u mogućnosti da sistematski napravi statistiku o potencijalnim krivičnim delima motivisanim predrasudama – ‘zločine iz mržnje’, uključujući etnički motivisane incidente“.
Iako baza podataka 2015. godine nije bila u stanju da podrži potpuno evidentiranje i analizu, u evidenciji policije Kosova za 2014. zabeleženo je 19 ‘etnički motivisanih’ incidenata, u odnosu na 20 takvih 2013. godine, navode iz OEBS-a.
Vućić i Haradinaj: Osude i „loše vesti“
Bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj osudio je incident koji se dogodio u neposrednoj blizini mosta na Ibru. Izjavu je postavio i na svoj Fejsbuk nalog:
„Oštro osuđujem slučaj tuče i ubadanja nožem mladog Srbina na mostu reke Ibar. Pozivam pravosudne organe da brzo razjasne slučaj i osude ih kako bi dobili kaznu koju zaslužuju. Kosovo je država svih svojih građana i stalno je bila primer tolerancije i različitosti. Ovakvi postupci su izolovani slučajevi i nikada neće ugroziti mir i sigurnost u zemlji!“
Kosovo: „Tenzije idu na ruku Vučiću i Tačiju”
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je napad na maloletnog mladića srpske nacionalnosti u severnom delu Mitrovice pokazao koliko je opasno otvaranje mosta na Ibru i istakao da postoji fascinacija Albanaca severom KiM.
„To su loše stvari i loše vesti, borili smo se protiv toga sve vreme, zato sam govorio koliko je opasno otvaranje mosta na Ibru, jer je želja Albanaca sever Kosova i Ulica kralja Petra u Kosovskoj Mitrovici“, rekao je Vučić za televiziju Pink.
Govoreći o napadu, Vučić je istakao da saznaje, što će se, kako navodi, videti i na snimcima, da je dečak namamljen od strane veće grupe Albanaca, ali je dodao da će se sačekati rezultati istrage.
Deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
