Radnici u teškim kaputima prebacuju kutije cveća iz hladnjače u rashladni kontejner.
Jednom spakovani, ovi cvetovi će putovati stotinama kilometara, u specijalnom kontejneru za „kontrolisanu atmosferu“ od Najrobija do obale.
Po dolasku u najveću morsku luku u Keniji, Mombasu, kontejner se ukrcava na brod za putovanje u Evropu od oko 30 dana.
Uprkos dugom putovanju, oni će se i dalje prodavati evropskim kupcima sa vekom trajanja od oko nedelju dana.
Pa, kako je ovo moguće?
„Cveće će se držati na temperaturi od 0,5 stepeni Celzijusa tokom celog putovanja“, kaže Elizabeta Kimani, menadžerka za kvalitet i standarde u Sian Flowers.
- Zašto je dobro živeti sa biljkama i negovati ih
- Kako je opojni miris lavande nestao u oblaku dima na padinama Fruške gore
- Od botaničke bašte do leka za malariju – kako je izum staklene kutije izmenio svet
Pored kontrole temperature, atmosferski sistem u kontejneru smanjuje nivo kiseonika sa 20 odsto na četiri odsto, dok povećava nivo ugljen-dioksida sa 0,4 odsto na četiri odsto.
Ova tehnologija je deo razrađenog procesa očuvanja cvetova što je duže moguće.
„Pomoću ovog sistema zaustavljate svaku aktivnost u cveću koje, kao rezultat toga, odlazi u stanje mirovanja“, kaže Kimanijeva, objašnjavajući da se cveće uspavljuje.
Sofisticirani sistem praćenja omogućava osoblju iz brodarske kompanije da prati temperaturu, nivo kiseonika i CO2 tokom celog putovanja.
Ali cveću predodređenom za tako dugo putovanje treba posvetiti dodatnu pažnju kako bi se pripremilo čim se ubere.
„Beremo ih rano ujutru dok je još hladno i ono će prvo ući u hladnu prostoriju“, objašnjava Linda Murunđi iz uzgajivačnice Sian Flowers.
Na primer, sveže ubrane ruže se zatim potapaju u hemijsku mešavinu da bi se zaštitile od gljivica, botritisa.
Nakon toga, stabljike se stavljaju u kante da apsorbuju rastvor za hidrataciju kako bi mogle da prežive trideset dana bez vode.
Stavljaju se i u rastvor koji suzbija hormon rasta, etilen, koji izaziva starenje cvetova.
Kada se taj proces završi, cveće se pakuje u kartone sa rupama na vrhu i dnu, koje omogućavaju da vazduh iz sistema kontejnera cirkuliše.
Kenija je postala jedan od najvećih svetskih izvoznika cveća zahvaljujući ekvatorijalnoj lokaciji, velikim nadmorskim visinama i relativno jeftinoj radnoj snazi.
Takmiči se za dominaciju na tržištu sa Kolumbijom i Ekvadorom.
Dve latinoameričke zemlje godinama izvoze oko 10 odsto cveća morskim transportom u Severnu Ameriku i Evropu.
Pošto ovo cveće boravi na moru mnogo kraće, firme koje izvoze iz Latinske Amerike ne koriste kontrolisanu atmosferu ili tretmane posle berbe.
Kenijski izvoznici, međutim, moraju da budu posebno oprezni.
Ne postoji direktan transportni put u Evropu, umesto toga, kontejneri se na Bliskom istoku prebacuju sa manjih plovila na mnogo veća.
„Svi procesi oko pomorskog transporta zahtevaju izuzetnu preciznost – nema mesta za prečice“, kaže Jeron van der Hulst, izvršni direktor konsultantske kompanije FlowerWatch.
„Jedna greška i vaše cveće bi moglo da stigne kao kompost u Evropu.“
Složeno putovanje kenijskog cveća uključuje veći rizik od kašnjenja, jer kontejneri povremeno propuste rokove.
Luka Mombasa je takođe poznata po kašnjenjima i birokratiji.
Još jedan izazov je što nedostaje takozvana „zelena linija“ za kvarljive proizvode – cveće mora da stoji u redu sa svim ostalim kontejnerima.
Zbog ovih izazova, kenijski uzgajivači cveća su u prošlosti bili oprezni prema pomorskom teretu i radije su prevozili cveće vazdušnim putem, ali se to promenilo tokom pandemije.
Poljoprivrednici su videli da je cena avio prevoza porasla sa oko 1,50 evra po kilogramu u januaru 2020. na oko 2,50 evra po kilogramu u junu 2022, prema Harm-Jan Mostertu, komercijalnom menadžeru za Afriku u Royal FloraHolland, holandskoj kompaniji koja stoji iza najveće svetske aukcije cveća.
Situacija sa transportom postala je toliko teška da su neki uzgajivači čak pribegli uništavanju delova žetve.
„Samo ove godine iz Kenije je morem izvezeno više od tri stotine kontejnera sa po deset tona cveća“, kaže Van der Hulst.
„To je značajna ušteda od trideset punih teretnih aviona.“
Pored toga što je jeftinije, korišćenje pomorskog transporta može smanjiti emisije ugljenika između 84 i 95 odsto, prema studiji koju je finansirala vlada Ujedinjenog Kraljevstva 2021.
Mada, jasno je da ako ste zabrinuti zbog ugljeničnog otiska rezanog cveća, onda je verovatno najbolje da kupite sezonski buket koji se uzgaja bliže vašem domu.
Šetajući kroz staklenik u Naivaši, Robin Lečer iz Royal De Ruiter East Africa objašnjava za BBC Njuz da uzgajivači ruža takođe pokušavaju da razviju nove sorte.
Pokazujući na neke crvene ruže, on kaže:
„Ova sorta, na primer, ima čvršće latice koje su manje osetljive na botritis (gljivicu), što je dobro za pomorski transport.“
U budućnosti, ovo bi potencijalno moglo da smanji potrebu za hemikalijama tokom tretmana posle žetve, iako bi za uspešan razvoj moglo biti potrebno sedam do deset godina, tako da je „nešto na duži rok“, dodaje on.
Mnogi proizvođači cveća ostaju nervozni zbog prelaska na pomorski transport.
„Glupa greška, štrajk u luci ili loše vreme na moru zaista mogu da vas dovedu do problema sa pomorskim transportom“, objašnjava Lečer.
Prošle godine, na primer, jedan kontejner je slučajno otišao u Singapur.
„U Holandiju je (na kraju) stigao posle 53 dana. Dakle, sve cveće je moralo biti uništeno, što je bila katastrofa za proizvođače“, kaže on.
Uzgajivači takođe moraju da se bore sa percepcijom u industriji da cveće koje se šalje pomorskim prevozom ima kraći rok trajanja, posebno na najvećoj svetskoj aukciji cveća u Holandiji.
Kupci ne primećuju veliku razliku, kaže Kimanijeva, koja smatra da se cvetovi za morski prevoz ne razlikuju od cveća za vazdušni prevoz, dodajući da neke od njihovih ruža čak bolje putuju morem nego vazduhom.
„Iako avio-prevoz traje samo oko 12 sati, ponekad smo svedoci ogromnih temperaturnih razlika tokom putovanja, što očigledno negativno utiče na cveće“, objašnjava ona.
„Sa pomorskim transportom, međutim, naše cveće je neprekidno u stanju mirovanja.“
Logistika selidbe ovog cveća nije jednostavna odluka, jer se cene stalno menjaju.
Cene transporta brodovima su rasle poput troškova vazdušnog transporta.
Ali, dugoročno gledano, Moster predviđa da će pomorski prevoz činiti najmanje 20 odsto kenijskog izvoza cveća – sektor vredan 899 miliona evra godišnje.
„Cene avio prevoza verovatno nikada neće pasti na nivo pre krize kovida-19, tako da je i iz perspektive troškova pomorski transport i dalje zanimljiv“, kaže Moster.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
