Stadion

BBC
Stadion Budućnosti u Podgorici, na kojem nastupa reprezentacija Crne Gore

Dvojica fudbalera rođenih u Srbiji, a koji nastupaju za reprezentaciju Crne Gore, neće igrati na meču protiv Kosova, dok selektor Ljubiša Tumbaković neće biti na klupi.

Da će se pre, posle i tokom meča fudbalskih reprezentacija Crne Gore i Kosova u Podgorici malo pričati o fudbalu – znalo se i ranije.

Nekoliko sati pred meč kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2020. godine – bura.

Fudbaleri Crvene zvezde Filip Stojković i Mirko Ivanić nisu se našli na zvaničnom spisku igrača za utakmicu.

Crnogorski mediji navode da su odbili da igraju.

„Ništa nije slutilo na to da će nešto ovako da se dogodi“, kaže za BBC Saša Radović, urednik sportske redakcije podgoričke „TV Vijesti“.

„Pripreme pred meč su tekle normalno, ništa se nije razlikovalo od bilo koje druge utakmice… Fudbaleri su davali izjave, čak je Ivanić bio na konferenciji za medije“.

Šta se desilo?

U protokolu su ostala trojica fudbalera rođena u Srbiji: Adam Marušić, Marko Simić – koji su u prvoj postavi – dok je na klupi Vukan Savićević, bivši fudbaler Zvezde.

Šta se dešava sa selektorom Ljubišom Tumbakovićem, takođe rođenim u Srbiji, nije poznato, a mediji prenose različite informacije.

Jedni tvrde da je Tumbaković završio mandat na klupi Crnogoraca jer nije uspeo da ubedi Stojkovića i Ivanića da nastupe, drugi da samo neće voditi mečeve protiv Kosova, a treći da je bivši trener Partizana zbog svega podneo ostavku.

Na klupi nema ni Tumbakovićevog prvog pomoćnika Saše Jankovića, a ekipu Crne Gore vode Miodrag Džudović i Dragoje Leković.

„Tumbaković je na konferenciji za medije pred meč sa Kosovom pričao kao o svakoj drugoj utakmici“, kaže Radović.

„Nije bilo posebnih pitanja ni crnogorskih, ni kosovskih novinara o tome što on dolazi iz Srbije i Beograda… Uobičajena atmosfera“.

Redakcija BBC na srpskom kontaktirala je sa predsednikom Fudbalskog saveza Crne Gore (FSCG) Dejanom Savićevićem, generalnim sekretarom FSCG Momirom Đurđevcem i portparolom FSCG Brankom Latinovićem, ali niko od njih nije odgovarao ni na pozive, ni na poruke.

Na pozive i poruke nije odgovorio ni selektor Crne Gore Ljubiša Tumbaković.

Meč Crne Gore i Kosova na stadionu „Pod Goricom“ igra se pred praznim tribinama, zbog ranijih prekršaja crnogorskih navijača.

Fića

Vladimir Zivojinovic
Filip Stojković na meču Lige šampiona protiv PSŽ-a na stadionu „Rajko Mitić“.

Ko može protiv Kosova?

Predsednik Evropske fudbalske Aleksandar Čeferin izjavio je krajem maja u Bakuu da će sve članice UEFA morati da ugoste reprezentaciju Kosova.

„Naša pravila nalažu svim timovima da moraju da prihvate da igraju protiv reprezentacije ili klubova sa Kosova, ako žrebom tako bude određeno, kako na njihovoj teritoriji, tako i na teritoriji Kosova“, rekao je Čeferin.

Doduše, to se ne odnosi na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

Odlukom UEFA Srbija i Kosovo bili su među zemljama koje u kvalifikacijama za EP 2020. nisu mogli da se nađu u istoj grupi.

Ipak, moguće je da se takvi susreti potencijalno dogode u kasnijim fazama takmičenja.

Kosovo je u maju 2016. godine postalo deo UEFA, a ubrzo i FIFA, na šta je Beograd burno reagovao.

Kako su naveli, UEFA je time prekršila sopstveni statut, u kojem se navodi da članice mogu postati samo zemlje koje su članice Ujedinjenih nacija, što Kosovo nije.

Istorijat

Burnih dešavanja bilo je 2018. godine, pred meč juniorskih rukometnih selekcija Srbije i Kosova u Kragujevcu.

Prva odluka bila je da se meč igra bez nacionalnih obeležja, potom da bude prebačen u Beograd, da bi konačno na kraju bio – otkazan.

Burno je bilo i tokom Svetskog prvenstva u Rusiji, kada se reprezentacija Srbije sastala sa Švajcarskom, za koju nastupa nekoliko fudbalera rođenih na Kosovu.

Švajcarska je taj meč pobedila, golove su postigli Granit Džaka i Džerdan Šaćiri, koji su albanskog porekla i koji su golove proslavili pokazivanjem dvoglavog orla – simbola albanskog naroda – što je izazvalo veliku pažnju širom sveta.

Inače, Španija je u februaru odbila da ugosti kosovsku fudbalsku reprezentaciju za igrače mlađe od 17 godina.


Jedanaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.