Ruski list o pokretanju strateškog dijaloga Srbije i SAD: Šta to znači za odnose sa Rusijom?

O pokretanju strateškog dijaloga između SAD i Srbije krajem prošle nedelje u Vašingtonu je govorio državni sekretar  SAD Marko Rubio na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem.

Obe strane ocenile su ovaj korak kao „novo poglavlje“, pa čak i kao „novu eru“ u međusobnim odnosima.

Sjedinjene Američke Države imaju odnose na nivou strateškog dijaloga sa desetak zemalja koje Vašington smatra važnim partnerima, ukazuje Komersant.

O mogućnosti da Srbija bude uključena na tu listu Rubio je govorio još prošlog leta, a u januaru je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su SAD, kako bi pokrenule strateški dijalog, postavile Beogradu „dva zahteva – jedan politički, a drugi povezan sa energetikom“.

Međutim, detalje tih zahteva predsednik Srbije nije otkrio.

Ipak, sadašnja odluka Vašingtona da započne strateški dijalog sa Beogradom znači da je Srbija, po svemu sudeći, ispunila američke zahteve.

Ključni interes SAD na Balkanu, a posebno u Srbiji, regionalni stručnjaci vide u smanjenju ruskog i kineskog uticaja u regionu, kao i u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova na osnovu međusobnog priznanja.

To potvrđuju i zajednička izjava i memorandum o razumevanju o regionalnoj energetskoj bezbednosti, koje su tokom sastanka potpisali Rubio i Đurić.

Između ostalog, potvrđena je spremnost Srbije da kupuje američko oružje „u cilju povećanja sposobnosti za saradnju oružanih snaga (dve zemlje) i partnerstva tokom vojnih vežbi i zajedničkih mirovnih operacija“.

Naglašeno je i interesovanje SAD za izgradnju hidroelektrane Đerdap 3 na Dunavu a koja bi trebalo da postane najveći objekat te vrste u regionu. Komersant citira stručnjaka za energetiku Aleksandra Kovačevića koji je kazao da bi takva hidroelektrana trebalo da „smanji zavisnost od uvoza nafte i gasa iz Rusije“.

U američko-srpskim dokumentima usvojenim u Vašingtonu izgradnja Đerdapa 3 direktno je nazvana „korakom ka energetski nezavisnoj Srbiji“.

U dokumentima su predviđene i mere za smanjenje kineskog uticaja u Srbiji. Konkretno, Beograd će od SAD dobiti 50 miliona dolara za razvoj infrastrukture telekomunikacione mreže 5G, što podrazumeva nabavku američke opreme, iako se Srbija do sada u ovoj oblasti oslanjala na kineske tehnologije.

„SAD, nakon brojnih neuspešnih pokušaja tokom administracije Džo Bajdena, ulažu nove napore da Srbiju približe svojim strateškim ciljevima“ – tako je pokretanje strateškog dijaloga SAD sa Beogradom ocenio stručnjak za Balkan sa američkog Univerziteta Džons Hopkins, Danijel Server.

Mnogi srpski stručnjaci, međutim, smatraju da će strateški dijalog sa SAD više uticati na odnose Beograda sa Kinom nego na odnose sa Rusijom.

„Malo je verovatno da će Srbija zbog ovoga morati da preispituje svoje odnose sa Ruskom Federacijom“, Jovana Đurović, dugogodišnja dopisnica iz SAD.

„To se ne može reći za odnose Beograda i Kine. Upravo je Kina zemlja koju je administracija Donalda Trampa označila kao svog glavnog protivnika“, navela je.