Demencija: Škotski gradovi u borbi za kvalitetniji život obolelih

Škotski grad Aberfeldi prilagođen je potrebama dementnih osoba, ali šta to u praksi znači obolele i one koji o njima brinu ?

Jedna od 14 osoba starijih od 65 godina je dementna, odnosno jedna od šest osoba starijih od 80.

Većina nas verovatno zna nekog sa demencijom ili porodicu koja se sa tim suočava.

Neki gradovi širom Škotske uvode brojne promene kako bi postali „pogodni za dementne osobe“.

• Izlečiva bolest koja se često pobrka sa Alchajmerom
• Pet načina da prepoznate simptome Alchajmera
• Prvi lek koji može da uspori Alchajmerovu bolest

Madervel je bio prvi takav grad. Centar grada prilagođen je 2012. godine.

Osim obuke za osoblje, postavljeni su jasni i sažeti natpisi, olakšana je navigacija, postavljeno novo osvetljenje, kao i prostor za sedenje.

Cilj je bio da se osobama sa demencijom pomogne da se što lakše kreću.

Aberfeldi je poslednji grad koji je uveo niz promena.

Od kafića i knjižara, preko pošte do bioskopa – čitava zajednica je uključena.

Na primer, članovi lokalnog Rotari kluba su shvatili da jednostavnim koracima mogu da naprave drugačiji svet.

Promenili su belu dasku na ve-ce šolji u toaletu za osobe sa invaliditetom u jednom kafeu obojenom daskom.

To može da pomogne dementnim osobama da razlikuju dasku od šolje.

Koje promene mogu pomoći dementnim osobama?

Demencija ne pogađa samo pamćenje, već i čula, pa se obolelima može promeniti vid ili sluh što im otežava kretanje putem i trotoarom, penjanje uz stepenice i podnošenje buke.

Signalizacija – znakovi bi trebalo da budu jasni i koncizni. Treba da budu u nivou očiju i fiksirani na vrata na koja ukazuju. Signalizacija može pomoći ljudima u navigaciji i neophodna je na toaletima ili izlaznim vratima. Staklena vrata uvek treba da budu vidljivo obeležena kako bi se izbegle nezgode.

Orijentacija – biljke i slike mogu da budu korisne ljudima sa demencijom pri navigaciji.

Osvetljenje – ulazi bi trebalo da budu dobro osvetljeni i laki za prelaženje sa što više prirodne svetlosti. Treba izbegavati korišćenje prejakog svetla i izbegavati stvari koje nanose senke na ulaze i prolaze. Svetlije boje okoline mogu pomoći osvetljavanju tamnih ulaza.

Mesta za sedenje – u velikim prostorijama, korisna su mesta za sedenje. Sedišta bi trebalo da podsećaju na tradicionalna sedišta poput drvene klupe ili stolice.

Podovi / stepenice – treba izbegavati materijale o koje se svetlost jako odbija, kao i materijale koji su klizavi. Boja stepenica bi trebalo da bude u kontrastu sa bojom poda kako bi se jasno videle. Prostirke mogu da predstavljaju prepreku.

„Jednostavne promene“

U Škotskoj živi oko 90.000 ljudi sa demencijom.

Taj broj će se za manje od 25 godina povećati za 75 odsto.

Dženeta Bari iz udruženja Za Abervild pogodan za dementne kaže da su aktivisti pokušali da istaknu jednostavne stvari koje mogu da naprave velike razlike.

„Ako ste informisaniji, možete da budete empatični prema ljudima sa demencijom i da shvatite njihove potrebe“, rekla je ona.

To uključuje i odlaske u bioskop bez problema.

Gledanje filma traba da bude uživanje, a ne obeshrabrujuće iskustvo, pa je tako bioskop iz ovog grada prilagođen potrebama dementnih osoba.

„Na vrlo praktičnom nivou možemo prilagoditi projekcije. Pojačali smo osvetljenje, a utišali ton.

„Puštamo i filmove koji su prikladni za osobe sa demencijom. Počeli smo da razgovaramo o nečemu što ponekad može da bude stigma“, kaže Džon Frimen koji radi u bioskopu u Aberfeldiju.

Ali da li bilo šta od ovoga stvarno pomaže?

Suprugu Liz Smit dijagnostikovana je demencija krajem aprila.

„Mislim da je korisno bilo šta što pomaže ljudima koji brinu o osobama sa demencijom“, kaže Liz.

„Kada dobijete dijagnozu, nađete se na potpuno nepoznatom terenu. Ne znate šta je dostupno, ne znate kako da se izvučete, ne znate šta vam treba.“

Kerol Mej je susretala često osobe sa demencijom dok je radila kao medicinska sestra. Njena mama je sada stara i ima specijalni sat pogodan za osobe s demencijom. To pokazuje kako promena u načinu na koji su informacije prikazane, može da napravi veliku razliku.

„Sat joj je bio velika promena“, kaže Kerol.

„Sada može da vidi jasno koji je dan, vreme i doba dana, da li je popodne ili jutro, pošto se zbunjeno budila usred noći. To je za nju bila vrlo velika stvar.“

Aberfeldi nije prvo mesto koje je uvelo ove promene, a aktivisti se nadaju da nije ni poslednji.

Oni misle da svako mesto treba da postane prilagođeno osobama sa demencijom jer će svi imati koristi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]