Premijerka Tereza Mej izjavila je da su dvadeset troje proteranih ruskih dipomata „prikriveni obaveštajci“.
Oni su, drugim rečima, „špijuni“.
To bi moglo da iznenadi one koji misle da su glavne odlike dobrog diplomate čvrst stisak ruke i sposobnost da se naruči džin-tonik na nekoliko jezika.
Gde povući crtu između zvanične diplomatije i mutnog sveta špijunaže?
„U svakoj ambasadi na svetu ima špijuna“, kaže profesor Entoni Glis, direktor Centra za bezbednosne i obaveštajne studije pri Univerzitetu u Bakingemu.
A pošto sve države to rade, objašnjava on, postoji„nepisano pravilo“ da de ne zaviruje previše u ono što se dešava unutar ambasada.
Taj prećutni sporazum ipak ima granice i prestaje da važi kada dođe do očiglednog kršenja zakona.
„Zato je trovanje bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke toliki problem“, kaže profesor Glis.
Naravno, nisu sve diplomate špijuni.
Prave diplomate prikupljaju informacije isključivo dozvoljenim sredstvima, kao što je propisano Bečkom konvencijom iz 1961. godine.
Njihove aktivnosti su svrstane u tri oblasti. Britanska vlada ih definiše kao:
Političke – praćenje političkih događaja u državi-domaćinu i predstavljanje Britanije u službenim prilikama i u medijima.
Ekonomske – pomažu britanskim kompanijama da posluju i promovišu britanske investicije.
Konzularne – pomažu britanskim građanima u inostranstvu i obrađuju zahteve za vize.
„To su prave diplomate“, kaže profesor Glis.
„Ipak, neki ljudi koji stižu kao diplomate su u stvari obaveštajci. Sve zemlje to rade.“
Njihov posao je da tajno prikupljaju informacije.
„Špijuniranjem se u stvari bave agenti, koji to rade za novac, zato što su ucenjeni ili iz ideoloških razloga,“ kaže profesor.
„Obaveštajci u ambasadama upravljaju tim agentima. Tako ne moraju sami da prljaju ruke“.
Tu se vraćamo na ruske diplomate koje su proterane iz Britanije i još 25 zemalja širom sveta.
Tereza Mej je jasno poručila da smatra da su oni špijuni. Njihovo proterivanje bi moglo da ošteti ruski obaveštajni aparat.
„Stalno me pitaju da li će Britanija sada biti bezbednija“, kaže profesor Glis. „Smatram da nesumnjivo hoće. Ovo je težak udarac za ruskim obaveštajnim kapacitetima“.
Glis kaže da, međutim, „agenti ostaju i čekaju da im pošalju nove kontrolore.“
„Njih nismo uhvatili“, dodaje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
