EU uvela namete na američke proizvode

Evropska Unija (EU) započela je primenu uzvratnih tarifa na američke proizvode, što je propraćeno novim napadima evropskih zvaničnika na trgovinsku politiku predsednika Donalda Trampa.

Takse, koje se odnose na američke prozivode u vrednosti od 2.8 milijardi evra, stupile su na snagu u petak.

Tarife su uvedene na proizvode poput burbon viskija, motocikala i soka od pomorandže.

Predsednik Evropske Komisije, Žan-Klod Junker, rekao je da su nameti koje je SAD uvela prema EU u suporotnosti sa „logikom i istorijom“.

Obraćajući se irskom parlamentu u Dablinu, on je napomenuo, „uradićemo sve što moramo da uravnotežimo i zaštitimo“ EU.

U tvitu objavljenom u petak, predsednik Tramp je zapretio da će ići i korak dalje i uvesti taksu od 20 odsto na automobile uvezene iz Evropske unije.

https://twitter.com/realDonaldTrump/status/1010166772912320513

Kako je sve počelo?

Trampova administracija najavila je u martu da će uvesti takse od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na uvoz aluminijuma u SAD.

Tramp tvrdi da svetski suficit čelika i aluminijuma, koji je izazvala Kina, preti da ugrozi američke prozivođače ovih dobara, koje su od bitnog značaja za SAD.

Nameti su stupili na snagu 1. juna nakon što je njihova primena prvobitno odložena. Oni se odnose na države članice EU, Kanadu, Meksiko i druge saveznike bliske SAD poput Indije.

U međuvremenu, Indija je objavila da će uvećati takse na 29 prozivoda koje uvozi iz SAD, među kojima su poljoprivredni proizvodi, čelik i proizvodi od gvožđa, a kao kontrameru američkim tarifama.

Novi nameti stupiće na snagu 4. avgusta i odnosiće se, između ostalog, na uvoz američkog badema, oraha i leblebija.

Južna Koreja, Argentina, Australija i Brazil složili su se da uvedu ograničenja na obim izovza metala prema SAD kako ne bi bile obuhvaćene tarifama.

Međutim, Kanada je najavila da će nametnuti takse u vrednosti od K$16.6 milijarde na uvezenu američku robu počev od 1. jula.

Meksiko je pre dve nedelje takođe uveo takse u vrednosti od $3 milijarade na američke prozivode poput čelika, svinjetine i burbona.

Tramp je početkom nedelje zapretio da će uvesti dodatne namete od 10% na kinesku robu u vrednosti od $200 milijarde koje će stupiti na snagu ukoliko Kina „ne promeni svoje ponašanje“.

Sa druge strane, Kina je optužila SAD da se služi „velikim pritscima i ucenama“ i da će na to odgovriti „snažnim kontramerama“.

Ekonomija četvrtog mandata: Šta donosi Putinova pobeda

Tramp ponovo zbunjuje komentarima

Pet izazova pred budućim kubanskim predsednikom

Zbog čega SAD uvodi namete?

Predsednik Tramp veruje da ukoliko država ima trgovinski deficit – odnosno uzovi više nego što izvozi – ona gubi.

Naročito ga nerverira veliki deficit koje SAD imaju sa Kinom i Meksikom, ali je naglasio da neće dopustiti da njegovu državu više „iskorišćavaju u trgovini“ druge zemlje.

https://twitter.com/realDonaldTrump/status/1006003345360908295

Predsednik Tramp veruje da ukoliko država ima trgovinski deficit – odnosno uzovi više nego što izvozi – ona gubi.

Naročito ga nervira veliki deficit koje SAD imaju sa Kinom i Meksikom, ali je naglasio da neće dopustiti da njegovu državu više „iskorišćavaju u trgovini“ druge zemlje.

Američki trgovinski deficit je porastao poslednjih godina, dostigavši skoro 50 milijardi dolara mesečno.

Međutim, to može da bude i posledica jače privrede, ukoliko američki potrošači kupuju više uvezene robe.

Cilj novih tarifa je da se ispravi ova neravnoteža.

Na nedavnom samitu G7 zemalja u Kvebeku, došlo je verbalnih sukoba i razmene oštrih reči kada su se lideri najvećih svetskih privreda suprotstavili Trampovoj trgovinskoj politici.

Kakav uticaj mogu imati kontramere EU?

Većina američkih proizvoda koji su se našli na meti EU, poput duvana, Harli Dejvidson motocikala, brusnica i putera od kikirikija, biće pogođeni tarifom od 25 odsto.

Međutim, EU je uvela namet od 50 odsto na dobra poput obuće, nekih vrsta odeće i mašina za pranje veša.

Većina prozivoda koje je EU označila je namerno izabrani da bi imali što veći politički uticaj. Burbon viski se prozivodi u Kentakiju, saveznoj državi iz koje je vođa većine u američkom Senatu, Mič Mekonel.

Sok od pomorandže je glavni izvozni prozivod Floride, tradicionalno neodlučne savezne države u američkom izbornom procesu.

Ekonomisti upozoravaju da bi američke tarife mogle da izazovu povećanje cene metala, poremećaje u snabdevanju, pa čak i utiču na američka domaćinstva.

Šta ovo znači za potrošače?

Teško je reći.

Američki privredni zvaničnici tvrde da su namerno ciljali na prozivode koji neće uticati na povećanje potrošačkih cena. Međutim, trgovci i prozivođači se ne slažu sa tim.

Rik Helfenbajn, predsednik i izvršni direktor kancelarije Američke asocijacije odeće i obuće, rekao je da će prosečna četvoročlana američka porodica morati da izdvoji dodatnih $500 godišnje na prozivode obuhvaćene tarifama.

U nekim slučajevima, tarife mogu da utiču na firme da potraže prozivođače u drugim državama kako bi izbegle dodatne troškove. Ako se, na primer, cena floridskog soka od pomorandže poveća u Evropi zbog uzvratnih tarifa EU, onda firme uvek mogu da uvoze brazilski sok.

Za SAD, to će biti nenamerna posledica nameta. Međutim, to služi kao dobar primer kako trgovnski ratovi mogu da imaju neočekivane obrte.