Florijan Šnajder, jedan od osnivača nemačkog benda Kraftverk, preminuo je u 73. godini, ali uticaj koji je ovaj elektro-četverac imao na stvaranje muzike pružio je novu budućnost popu.
Iako se Amerika i Britanija često smatraju kao blizanci-praoci pop muzike, zahvaljujući vizionarskom sint zvuku, nemački grad Dizeldorf može da se, bez zadrške, uključi u trku za ovu titulu.
Sredinom 1970-tih, posvećenost benda onom što su nazivali robot-popom postavila je zvučni osnov za sve žanrove – od hip-hopa do dens muzike.
U nekim krugovima su ih nazivali elektro-Bitlsi i lako je složiti se sa tim.
Elektronska muzika je postojala i pre njih – od solaža na preteči analognih sintova Dela Šenona u pesmi Runaway do muzičke teme za seriju Doktor Hu, snimljena u BBC studiju za zvučne efekte 1963. godine.
Ali Kraftverk je razvio novi muzički rečnik, izvajavši hintotične zvuke niske frekvencije koji su slavili romantičnu prošlost Evrope i radovali se njenoj blistavoj budućnosti.
„Strujno kolo i duša“
Na albumima kao što su Trans-Europe Express i Man Machine, ovaj kvartet je povezao „hladnoću strujnog kola i toplotu duše“, napisao je muzički kritičar Geri Malholand, „podsetivši nas da su mašine, naposletku, proizvod ljudskih snova“.
Među onima kojima su skrenuli pažnju bili su i Dejvid Bouvi, koji je pozajmio njihovu industrijsku atmosferičnost na albumu Low; kao i Afrika Bambata, koji je iskoristio ledeni rif iz pesme Trans-Europe Express da „pojača“ jednu od najstarijih rep himni, Planet Rock.
Ove ploče su zatim pokrenule Novi romantizam, sint-pop i hip-hop pokrete 80-ih, koji su se kasnije razvili u trans, haus i IDM muziku.
„Oni su sve započeli“, rekao je 1990. član grupe Pet Šop Bojs, Kris Lou.
Kraftverk je proizašao iz iste nemačke zajednice eksperimentalne muzike sa kraja 60-ih koji su iznedrili Ken i Tandžerin Drim.
Osnivači Florijan Šnajder i Ralf Huter sreli su se kao studenti u muzičkoj školi u Dizeldorfu, ali nisu hteli da se ograniče na klasičnu muziku.
„Ne želimo da završimo svirajući Mocarta i Betovena u lokalnoj koncertnoj sali“, rekao je Huter. „Pitanje je, ‘Kako Nemačka zvuči danas?’ Odatle smo krenuli.“
Uzeli su ime Kraftverk, što znači „elektrana“, a sebe su opisali kao klangchemiker – zvučne hemičare – uronivši u mogućnosti nove tehnologije koja se tada razvijala.
Šnajder je čak izumeo neke instrumente, uključujući električnu flautu i sintisajzer nalik na vokoder, nazvan Robovoks.
Prva tri albuma Kraftverka bila su improvizacije u slobodnoj formi, većinom izvedene na tradicionalnim instrumentima, a bend ih nije smatrao delom „zvanične“ diskografije.
Tokom 1974, došli su do njihovog ultimativnog zvuka sa kompozicijom Autobahn, 22 minuta dugačkom simfonijom čiji je cilj evociranje osećaja dugog putovanja nemačkim autoputevima.
Skraćena verzija od tri minuta je dospela na top 40 listu sa obe strane Atlantika – a bend se kasnije pojavio na BBC programu o tehnologiji Sutrašnji svet kako bi izveli njihovu mašinsku muziku.
Ali nisu svi bili impresionirani. U eri Led Cepelina i Pink Flojda, muzički mediji su ove pionire tretirali podrugljivo.
„Zaboga, držite robote dalje od muzike“, pisao je Kit Ging iz Melodi Mejkera.
„Zvuče tako otcepljeno“, žalio se magazin NME. „Ona vrsta momaka koji bi razbili planetu samo da čuju buku koju pravi.“
Njihov hladni, uglađeni imidž je samo potpirivao vatru, ali su kritičari često propuštali da uoče skriveni humor u muzici ovog benda.
Uzmimo, na primer, pesmu Showroom Dummies sa albuma Trans-Europe Express iz 1977. – bezizrazni kontranapad njihovog predstavljanja kao bezosećajnih mašina. Šalu su doveli do njenog logičnog zaključka na singlu The Robots iz 1978.
https://www.youtube.com/watch?v=SGex55Sxi6A
Tokom 1982, objavili su najveći hit, koji je dostigao vrh top lista u Velikoj Britaniji – The Model – kritički osvrt na industriju mode. Ali u tom trenutku, njihov zvuk je postao mejnstrim.
Geri Njuman je sint pesmom Are ‘Friends’ Electric? dospeo na prvo mesto top lista 1979. godine, otvorivši put za bendove kao što su OMD, Dipeš Mod i Hjuman Lig, koji su zvuk Kraftverka preneli do industrijskih gradova Engleske.
Bouvi je takođe bio ljubitelj Kraftverka, opisijući njihov zvuk kao „narodnu muziku fabrika“, a pesma V-2 Schneider na berlinskom albumu Heroes predstavljala je omaž.
Krafverk je kasnije uzvratio uslugu, pomenuvši njega i Igi Popa na Trans-Europe Express.
Dok se objavljivanje novih ploča usporilo tokom 80-ih, zvuk benda postao je baza ranog hip-hopa. U godinama koje su usledile, njihovu muziku su semplovali svi, počev od Doktor Drea i Kemikal Bradersa do Džastina Timberlejka i KLF-a.
Čak je i Koldplej uzeo elemente pesme Computer Love kao glavn motiv u njihovoj pesmi Talk iz 2005.
Tri godine kasnije, Šnajder je napustio bend – ali do tada je utvrđeno već bilo stvoreno njihovo nasleđe kao praočeva elektronske muzike.
„Oni su u psihi modernog popa, bilo da postoji svest o tome ili ne“, rekao je osnivač Andervorlda Karl Hajd za Telegraf 2013.
Martin Gor iz Dipeš Moda je dodao: „Za sve u elektronskoj muzici iz naše generacije, Kraftverk su bili (njeni) kumovi“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
