Italijanska Vikipedija onemogućila je pristup čitaocima na svoje stranice, kao protest protiv zakona o autorskim pravima u Evropskoj Uniji koji treba da se izglasa.
Kritičari ovog zakona tvrde da će novi propisi, koji su na dnevnom redu za glasanje ove nedelje, ukinuti mogućnost korišćenja materijala koji je predmet autorskih prava. Time bi različiti remiksi i popularni mimovi bili ukinuti, a platforme bi morale da plaćaju ako koriste linkove za vesti.
Umesto enciklopedijske jedinice za današnji dan, čitaoce je dočekalo saopštenje o predstojećem glasanju.
Urednici ovog sajta upozoravaju da ako evropski poslanici izglasaju restriktivni zakon, dovode u pitanje opstanak Vikipedije.
„Ako ovaj predlog prođe, biće nemoguće da se podeli link na novinski članak ili on uopšte bude pronađen u pretraživaču“, stoji u saopštenju.
Korisnici engleske verzije ovog sajta imali su pristup sadržaju, ali su videli ogroman oglas koji poziva čitaoce da kontaktiraju svoje predstavnike u Evropskom parlamentu i spreče izglasavanje novog zakona.
Obrada ličnih podataka: nova pravila igre
USB zabranjen za radnike kompjuterskog diva
Vikipedija je jedan od najposećenijih sajtova na internetu, po rangiranju sajta Aleksa nalazi se na petom mestu po čitanosti.
Ova organizacija se žestoko usprotivila novim EU propisima o zaštiti autorskih prava na jedinstvenom digitalnom tržištu, nazvavši ih „ozbiljnom pretnjom na misiju Vikipedije“.
Posebno su dva člana kritikovana – član 11 i član 13.
Član 13 je najkontroverzniji, jer zahteva od sajtova da sprovode zaštitu autorskih prava, čak i kada je u pitanju sadržaj koji kače sami korisnici.
Kritičari veruju da će nova pravila nametnuti društvenim medijima i drugim sajtovima da proveravaju svaku stvar koja je na njima objavljena, što je zadatak koji ne mogu da obavljaju živi ljudi.
Umesto toga, moraće da se koristi automatski sistem za proveru autorskih prava, koji bi svaka kompanija na internetu morala da ima, čime se drastično povećavaju troškovi poslovanja.
Takvi sistemi su se pokazali kao nesavršeni i skloni greškama, što je pokazao slučaj Jutjuba, gde je ovakav sistem primenjen.
Ti sistemi takođe nazvanim „mašinama za cenzuru“ ili „filterima za kačenje novog sadržaja“, tvrde kritičari člana 13.
Strahuje se da će popularni mimovi, remiksi, parodije i sličan sadržaj, koji koristi delom materijal koji je zaštićen autorskim pravima biti ugrožen.
https://twitter.com/OpenRightsGroup/status/1012251000554643456
U nacrtu zakona stoji da će „neprofitne onlajn enciklopedije“ biti izuzete od ovih propisa, ali to nije smanjilo strahove kritičara ovog zakona.
Džimi Vels, osnivač Vikipedije, nalazi se među desetinama vodećih ličnosti iz sveta tehnologije pored Tima Berners-Lija, pronalazača svetske mreže, koji se otvoreno protive ovom zakonu.
Porez na link
Član 11 predloženog zakona zahteva od onlajn platformi da plate izdvačima taksu, ako koriste njihov sadržaj.
Namera je da se saobraćaj usmeri na stranice novinskih sajtova, koje trenutno zavise od velikih igrača poput Gugla i Fejsbuka.
Kritičari smatraju da ovaj „porez na link“ može da ugrozi male izdvače, a isključivo da ojača najveće.
Oni takođe tvrde da član ne definiše jasno šta čini link, čime vlade mogu da manipulišu u ograničavanju slobode govora.
Grupa od 169 profesora i istraživača na evropskim univerzitetima smatra da je ovo „veoma loš zakon“, koji će „ugroziti slobodan tok informacija, što je suštinski važno za demokratiju“.
Aksel Vos, nemački predstavnik u Evropskom parlamentu je među autorima ovog zakona i on tvrdi da se „velike platforme“ bave širenjem netačnih informacija o tome.
„U sistemu zaštite autorskih prava trenutno postoji velika neravnoteža“ kaže on.
On je rekao da se kreiranje linkova za ličnu upotrebu ne spominje u zakonu, već samo kad se ova praksa koristi u komercijalne svrhe.
Vos je takođe odbacio optužbe o „filteru za objavljivanje sadržaja“, jer kako on kaže ovaj propis se odnosi samo na 1 do 5 odsto celokupnog interneta.
Takođe je rekao da će se pravila primenjivati samo na one „koji objavljuju materijal zaštićen autorskim pravima“ i od toga zarađuju.
Ako Evropski parlament i Savet usvoje nacrt ovog teksta, pojedinačne vlade treba da ga uvrste u svoje zakone.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
