Izbori za predsednika Crne Gore: Đukanović i Milatović u drugom krugu – projekcije rezultata

Jakov Milatović je tek bio dečak kada je Milo Đukanović ušao u politiku i čija je karijera duga tri decenije, gotovo isto koliko Milatović sada ima godina – 37.

Milatović, ekonomista koji je studirao na engleskom Oksfordu i lider pokreta Evropa sad, nadmetaće se sa aktuelnim šefom crnogorske države u drugom krugu predsedničkih izbora 2. aprila, sudeći prema nezvaničnim rezultatatima današnjeg glasanja.

„Ušao sam u trku da pobedim Đukanovića. Ne samo Đukanovića, već sve ono što Đukanović predstavlja u Crnoj Gori, a on je simbol prošlosti, politika koje su delile ovu zemlju, koje su siromašile državu“, rekao je rođeni Podgoričanin Milatović posle glasanja na koje je došao u društvu supruge.

Đukanović (61), koji više od tri decenije vlada Crnom Gorom, bilo kao predsednik ili premijer, osvojio je između 35 i 36 odsto glasova, dok je Milatović dobio oko 29 odsto glasova, sugerišu projekcije rezultata posmatračkih organizacija CEMI i CDT.

Ako bi dobio podršku pristalica gotovo svih ostalih kandidata, a bilo ih je ukupno sedam na ovim izborima, Milatović bi mogao da ozbiljno ugrozi Đukanovića.

Međutim, iako se većina ostalih kandidata protivi Đukanovića i njegovoj politici, njihova eventualna podrška Milatoviću u drugom krugu je za sada samo pretpostavka.

U bliskoj prošlosti, partije koje su 2020. godine udruženim snagama pobedile Đukanovićevu Demokratsku partiju socijalista, nisu uspele da očuvaju vladu zbog raznih razmirica i razmimoilaženja i Crna Gora je ušla u period nestabilnosti.

• Vodič kroz predsedničke izbore u Crnoj Gori: Nova lica protiv starih
• „Čiji si ti mali“: Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
• Uspon Mila Đukanovića – od raskida sa Miloševićem do najdugovečnijeg lidera Crne Gore
• Odnosi Rusije i Crne Gore: Od „istorijskih prijatelja“ do „neprijateljskih zemalja“

Bili su ovo četvrti predsednički izbori od kako se Crna Gora 2006. godine odvojila od Srbije i krenula samostalnim putem.

Pravo glasa imalo je 542.154 birača, saopštila je Državna izborna komisija Crne Gore.

Prema podacima posmatračkih organizacija, na izborima je glasalo 63,6 odsto ili oko 344.700 birača.

Na ovim izborima je bilo šest kandidata i jedna kandidatkinja.

Prema zakonu, da bi neko postao predsednik Crne Gore potrebno je da u prvom krugu osvoji više od polovine glasova.

Ukoliko niko ne bude imao više uspe, održava se drugi krug u kome se nadmeću dvoje najuspešnijih, a koji će biti održan 2. aprila.

Predsednik države bira se na petogodišnji mandat.

Birači u Crnoj Gori poslednji put su na drugi krug predsedničkih izbora izlazili 1997, kada je Đukanović pobedio Momira Bulatovića, nekadašnjeg saborca iz socijalističke ere bivše Jugoslavije, iako je izgubio u prvom krugu.

Projekcije rezultata

Prema projekcijama rezultata posmatračke organizacije Centar za monitoring (CEMI), Milo Đukanović je u vođstvu.

Đukanović je osvojio 35,4 odsto glasova, a Jakov Milatović 29,2 odsto.

Iz Đukanovićevog DPS-a su saopštili da je njihov kandidat osvojio 38 odsto glasova, a Milatović 37 procenata.

Projekcije i posmatračkih organizacija, ali i stranaka, sugerišu da će Šukanović i Milatović u drugi krug.

Iako se uoči izbora govorilo da bi u drugi krug mogli Đukanović i drugi opozicioni kandidat Andrija Mandić, to se neće desiti.

Mandić, kandidat Demokratskog fronta, stranke koja ima bliske veze sa vlastima u Beogradu, osvojio je oko 19 odsto glasova, što je mnogo manje od onoga što su se u toj partiji nadali.

Aleksa Bečić, još jedan Đukanovićev politički protivnik i nekadašnji predsednik Skupštine Crne Gore, osvojio je tek 11 odsto glasova, pokazuju projekcije rezultata.

Bečić je na ovim izborima imao podršku Dritana Abazovića, premijera u tehničkom mandatu, jer je njegovoj vladi prošle godine izglasano nepoverenje.

Ostali učesnici izbora su daleko od ove četvorke.

Draginja Vuksanović Stanković, jedina kandidatkinja na izborima i predstavnica stranke koja je bliska Đukanovićevom DPS-u, osvojila je samo oko tri odsto glasova.

Na predsedničkim izborima 2018. godine, Draginja Vuksanović Stanković osvojila je oko osam odsto glasova, odnosno tada je za nju glasalo neto više od 27.400 birača.

Goran Danilović, još jedan Đukanovićev oponent, osvojio je samo 1,3 odsto glasova.

Influenser Jovan Radulović, koji nema dan političkog iskustva i koji je posle glasanja izjavio da „zna kako se pobeđuje na izborima – hladne glave“, dobio je podršku tek 0,8 odsto izašlih.

Ko je Jakov Milatović?

Rođen je 1986. godine u glavnom gradu Crne Gore, Podgorici, tadašnjem Titogradu.

Bio je student generacije na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, bio je stipendista američke vlade na Univerzitetu u Ilioniisu, a magistarske studije završio je na prestižnom Oksfordu.

Radio je u NLB banci u Podgorici, Dojče banci u Frankfurtu i Evropskoj banci za obnoivu i razvoj.

U politiku je ušao kao ministar ekonomije u kabinetu premijera Zdravka Krivokapića, prvoj vladi napravljenoj posle pobede udružene opozicije nad Demokratskom partijom socijalista Mila Đukanovića 2020. godine.

U predsedničku trku, Milatović je ušao gotovo slučajno.

Predsedništvo pokreta Evropa sad krajem januara izabralo je njihovog lidera Milojka Spajića kao predsedničkog kandidata.

Spajić i Milatović bivši su ministri u prvoj vladi posle smene DPS-a, dok je premijer bio Zdravko Krivokapić, a Evropa sad naziv njihovog ekonomskog programa.

Kasnije su formirali pokret istog imena, a koji je bio najveći pobednik lokalnih izbora 2022, kada je Milatoviću namenjena funkcija gradonačelnika Podgorice.

Međutim, zbog problema oko prebivališta i dvojnog državljanstva Državna izborna komisija odbila je Spajićevu kandidaturu, tako da se kandidovao Milatović.

Đukanović: „Nisam neprijatelj Srbije, žilavo branim građansku Crnu Goru“

Milo Đukanović, predsednik Crne Gore i kandidat za novi mandat šefa države, rekao je posle glasanja da je uveren da će proći u drugi krug i u svoju superiornost.

Kaže da je Crna Gora u poslednje dve i po godine u ozbiljnoj, svestranoj krizi – institucionalnoj, ekonomskoj, finansijskoj i bezbednosnoj.

„Crnoj Gori treba oporavak. Crnoj Gori treba povratak, ja to najjednostavije formulišem – u stanje normalnost u kojem je bila dugo vremena posle obnove nezavinosti i u vremenu tokom kojeg je dinamično išla ka evropskom cilju“, rekao je Đukanović.

Rekao je i da uvek želi najbolje odnose sa svim susedima, počev od Srbije.

„Ja nisam neprijatelj niti Srbije niti bilo koga pojedinačno u Srbiji“, rekao je Đukanović, ali je naglasio i da građanska Crna Gora nema alternativu i da se za to žilavo bori.

„Kada bi Crna Gora zalutala bilo kojim nacionalističkim rukavcem to bi bio put njenog kraja.

„Crna Gora mora da opstane kao građanska država i zato se ja protivim idejama da se svrstavamo u nacionalne torove na Balkanu.

„To smo probali, to nam je na početku devedesetih godina koštalo 150.000 ljudskih žrtava.

„Bili bi ne samo neodgovorni nego i užasno glupi da posle 30 godina iskušavamo isti recept“, kaže crnogorski predsednik.

Šta su rekli ostali kandidati?

Andrija Mandić, predsednički kandidat Demokratskog fronta, poručio je posle glasanja:

„Raskidamo sa dosadašnjom praksom u Crnoj Gori, isterujemo organizovani kriminal i korupciju“.

Ipak, posle saopštavanja nezvaničnih rezultata u toj stranci su bili nezadovoljni jer njihov kandidat nije dobio onoliko glasova koliko su se nadali.

Aleksa Bečić, kandidat Demokrata, bio je uveren da će ostvariti najbolji rezultat do sada i da će u drugom krugu pobediti Đukanovića „sa 60 odsto glasova“.

Međutim, ni on nije uspeo.

Ali je video nešto pozitivno, a to je, kako je rekao, da su „pobedničke snage na izborima od avgusta 2020. godine osvojile su na današnjim izborima 60 odsto glasova, čak za deset odsto više nego tada“.

„Đukanović je došao na 20 odsto manje glasova nago na prethodnim predsedničkim izborima“, rekao je Bečić iz svog izbornog štaba.

Poručio je i da je jasno šta je želja građana u narednom periodu.

Građani Crne Gore će uskoro ponovo na glasanje – u junu.

Posle duge institucionalne krize, Đukanović je neposredno pred izbore raspustio skupštinu, pošto mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.

Lekić je dugogodišnji Đukanovićev oponent i jedan od lidera koji su 2020. smenili DPS sa vlasti, iako su se oni u nju ubrzo vratili manjinskom podrškom narednoj vladi Dritana Abazovića, lidera pokreta Ura.

Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Ona vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]