Žestoki sukob između Jermenije i Azerbejdžana oko sporne oblasti Nagorno Karabah ne prestaje već treći dan, dok obe strane tvrde da su gubici protivnika veći.
Dok se govori o odvojenim slučajevima pogibije, ni jedna ni druga strana za sada ne saopštavaju ukupan broj poginulih vojnika i civila.
Sukobi, koji su prema zvaničnim informacijama trajali celu noć, šire se van granica teritorije oko koje dve zemlje ratuju.
Jedan od najdužih tinjajućih sukoba na svetu brutalno je oživeo ovog vikenda i obe zemlje, kao i Nagorno Karabah, teritorija oko koje se spore, proglasile su ratno stanje.
- Jermenija: Sve što treba da znate
- Azerbejdžan: Sve što treba da znate
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
Iz Ministarstva odbrane Jermenije je saopšteno da su Azerbejdžanci otvorili vatru i poslali avione na kasarnu u gradu Vardenis na istoku zemlje.
Ranije je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana oglasilo se sa informacijama da je jermenska vojska primenila artiljeriju na teritoriji Daškesanske oblasti na severozapadu zemlje.
U delovima Azerbejdžana uveden je policijski čas između 21.00 i 6.00.
Separatističke vlasti međunarodno nepriznatog Nagorno Karabaha saopštile su u utorak ujutro da je u sukobima do sada poginula 84 karabahska vojnika i da je preko 200 ranjeno. Treba imati u vidu da u Karabahu služe vojnici iz zvanične Jermenije.
Predstavnik jermenskog Ministarstva odbrane Arcrun Ovanisjan kaže da je u prethodna dva dana ranjeno između 100 i 120 ljudi.
I jermenski i azerbejdžanski zvaničnici govore o stotinama poginulih vojnika na suparničkoj strani, što obe zemlje demantuju.
Ni Jermenija ni Azerbejdžan nisu davali zvanična saopštenja o vojnim gubicima.
Dve bivše sovjetske republike započele su pre više od tri decenije oružane sukobe oko oblasti koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali je kontrolišu etnički Jermeni.
Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, spor do danas nije rešen niti je sukob ikada u potpunost zaustavljen.
Kada se radi o civilima, Azerbejdžan kaže da je od početka sukoba poginulo 10 Azerbejdžanaca, dok se jermenski zvaničnici saopštavaju o sporadičnim slučajevima pogibije, bez oglašavanja o ukupnom broju civilnih žrtava.
Okolne zemlje su zabrinute da će se oružani sukobi proširiti na region i uvući sile poput Turske, Rusije i Irana.
Mnogi strahuju da će nestabilna situacija u ovog oblasti ugroziti transport gasa i nafte kroz cevovode u ovog oblasti.
Ovo su najžešće borbe od 2016, kada je najmanje 200 ljudi izgubilo život u sukobima.
Dok su vlasti u Jermeniji tokom vikenda objavile opštu, Azerbejdžan je u ponedeljak pokrenuo delimičnu mobilizaciju.
U ponedeljak je privremeno zatvoren put od istoka Jermenije do istoka Nagorno Karabaha, kao i međunarodni aerodrom u azerbejdžanskoj prestonici Baku.
- Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
- Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
Šta kažu Jermenija i Azerbejdžan?
U intervjuu za BBC, Zohrab Mnacakanjan, ministar spoljnih poslova Jermenije, optužio je Azerbejdžan da sabotira mirovno rešenje sukoba i insistirao da Jermenija mora da odbrani ovaj region.
„Spremite da se branimo našu svetu domovinu“, rekao je premijer Nikol Pašinijan.
On je upozorio da se ceo region nalazi na ivici „totalnog rata“ i optužio Tursku za „agresivno ponašanje“.
Premijer Jermenije pozvao je međunarodnu zajednicu da pokaže jedinstvo i spreči dalju destabilizaciju.
Portparol Predsedništva Azerbejdžana rekao je za BBC da njegova zemlja preduzima „kontramere“ protiv provokacija Jermenije.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev kaže da je siguran kako će njegova zemlja povratiti kontrolu nad Nagorno Karabahom.
On je televizijskom obraćanju ocenio da je politika Jermenije „pokretanje novog rata za nove teritorije“.
„Jermenija je konstantno provocirala Azerbejdžan i sada će snositi gorke posledice“, naveo je on.
„Jermenija je okupator. Okupaciji mora da dođe kraj i tako će i biti“
Šta kažu druge zemlje
Turska je podržala Azerbejdžan, dok je Rusija, zemlja koja ima vojne baze u Jermeniji ali i prijateljske odnose sa Bakuom, pozvala na trenutni prekid vatre.
Jermenija je optužila Tursku da pruža direktnu vojnu pomoć Azerbejdžanu da bi preuzeo kontrolu nad teritorijom, Baku je demantovao ove tvrdnje.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pozvao je Jermeniju da odmah prekine „okupaciju“ ove oblasti i poviče trupe, tvrdeći da je takav razvoj događaja jedini način da se obezbedi mir.
- Zločini nad Jermenima su genocid, izglasano u američkom Kongresu
- „Ukrali su nam ono najsvetije, a to je vera“
- „Umri ili priznaj“: Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
Erdoganov glavni savetnik Ilnur Čevik je rekao da Turska podržava saveznika Azerbejdžan da ide „koliko god daleko želi“.
Premijer Velke Britanije Boris Džonson je u telefonskom razgovoru sa Erdoganom razgovarao o sukobima između Jermenije i Azerbejdžana i pozvao na deeskalaciju nasilja, javlja Rojters.
Evropska unija smatra da je bilo kakvo inostrano mešanje u sukobe u Nagorno Karabahu „neprihvatljivo“, saopštio je u ponedeljak šef evropske diplomatije Žozep Borel.
Vlada Francuske, zemlje u kojoj živi brojna jermenska zajednica, takođe je pozvala na momentalni prekid vatre i početak dijaloga, ponudivši se da bude posrednik.
Nastavak borbi mogao bi da poremeti stanje u međunarodnoj ekonomiji jer je ovaj deo u Južnom Kavkazu koridor za gasovode kojima se nafta i prirodni gas prenosi od Kaspijskog mora do svetskih tržišta.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je na momentalno smirivanje napetosti kako bi se situacija stabilizovala.
I Jermenija i Azerbejdžan bile su deo Sovjetskog saveza pre nego što se raspao 1991. godine.
U sukobima na granici u julu stradalo je najmanje 16 osoba, što je dovelo najvećih demonstracija u azerbejdžanskom glavnom gradu Bakuu.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) već dugo pokušava da posreduje u rešavanju sukoba, sa diplomatama iz Francuske, Rusije i SAD-a, koji pokušavaju da postignu dogovor oko prekida vatre.
Šta se dešavalo ovih dana?
Sukobi, koji su prema zvaničnim informacijama trajali celu noć, šire se van granica teritorije oko koje dve zemlje ratuju.
„Tokom noći 29. septembra sukobi su trajali duž čitave linije kontakta između Azerbejdžanaca i Jermena, a u ovom trenutku i dalje traju“, saopšteno je u utorak ujutro iz Ministarstva odbrane Azerbejdžana.
Iz Ministarstva odbrane Jermenije u utorak je saopšteno da su Azerbejdžanci otvorili vatru i poslali avione na kasarnu u gradu Vardenis na istoku Jermenije.
„Azerbejdžan se sprema da proširi potez na kojem se odvijaju sukobi i agresiju prema Jermeniji“, ocenjuju nakon sinoćnih sukoba iz jermenskog Ministarstva spoljnih poslova.
U utorak rano ujutro, Ministarstvo odbrane Azerbejdžana oglasilo se sa informacijama da je jermenska vojska primenila artiljeriju na teritoriji Daškesanskom regionu na severozapadu Azerbejdžana.
Jermenski ministar odbrane David Tonojan u ponedeljak je doputovao u Karabah, gde je sa predsednikom samoproglašenog nezavisnog Karabaha Araikom Arutjonjanom posetio glavni štab odbrane.
Iz ovog ministarstva takođe je saopšteno da se „borbe na punktovima odvijaju različitim intenzitetom“.
Iz Ministarstva odbrane Azerbejdžana objavili su snimke svojih vojnika u borbi.
https://www.youtube.com/watch?v=fDBDJyYhIUY&feature=emb_title
Kako je sukob počeo?
Ministar odbrane Jermenije kaže da je artiljerijski i vazdušni napad na mesta u kojima žive civili, uključujući i regionalnu prestonicu Stepanakert počeo u nedelju 27. septembra u 8.10 po lokalnom vremenu.
„Naš odgovor će biti proporcionalan i vojno-političko rukovodstvo Azerbejdžana snosi punu odgovornost za situaciju „, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Jermenije.
Azerbejdžanska vlada saopštila je da su napadi odgovor na granatiranje duž celog fronta.
Pomoćnik predsednika Azerbejdžana Hikmet Gadžijev u ponedeljak je situaciju opisao kao „primoravanje Jermenije na mir“.
„Sukobi traju na liniji fronta. Sprovodimo odbrambene operacije u cilju zaštite civila i primoravanja Jermenije na mir“, rekao je Gadžijev.
Kakva je uloga Turske?
„Turska je neposredno prisutna na frontu, sa Azerbejdžancima su turski vojni stručnjaci, a koristi se tehnika turske proizvodnje, kao što su avioni i bespilotne letelice“, saopšteno je iz jermenskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhum Bajramov je na ove navode odgovorio da „Turska nije umešana u sukobe“.
Ali „kada je u pitanju vojno-tehnička saradnja, Azerbejdžan ostvaruje takvu saradnju sa nizom zemalja, a ponajviše sa Rusijom“, dodao je on, tvrdeći da većinu azerbejdžanske vojne tehnike čini „ruska proizvodnja“.
Predsednik Turske Tajip Redžep Erdogan pružio je podršku Azerbejdžanu nazvavši Jermeniju „najvećom pretnjom miru i stabilnosti u regionu“ i ocenio da „Jermenija treba da napusti azerbejdžansku zemlju koju je okupirala“.
Ova zemlja ima bliske veze sa Azerbejdžanom, dok sa Jermenijom nema diplomatske odnose zbog spora oko masovnih ubistava Jermena tokom Otomanske vladavine.
- Erdogan potpisao ukaz – Aja Sofija se pretvara iz muzeja u džamiju
- Turska usvojila zakon o društvenim mrežama, kritičari kažu – to je cenzura
Ministarstvo odbrane Turske izrazilo je podršku Bakuu i ocenilo da Jermenija treba da „obustavi napade“.
„Turska i Azerbejdžan su jedna nacija u dve zemlje. Ankara i Baku su zajedno i u dobru i u zlu“, rekao je turski ministar odbrane Hulusi Akar, prenosi Anadolu, informativna agencija te zemlje.
Jermenija tvrdi da je tada sproveden genocid, ali Turska to već decenijama oštro negira.
Šta je Nagorno-Karabah?
Nagorno-Karabah, prema rezoluciji Ujedinjenih nacija 62/243 okupirana teritorija Azerbejdžana, od 1988. godine teži da se ujedini sa Jermenijom.
Etničke napetosti između Azerbejdžanaca i Jermena su 1992, posle raspada Sovjetskog saveza, prerasle u rat. Tenzije i dalje traju, uz sporadičnu razmenu vatre. Međuetnički sukob analitičari danas nazivaju „zamrznutim“.
Prema popisu iz 1989. godine, neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza, Nagorno-Karabah imao je nešto više od 193.000 stanovnika.
Nagorno-Karabah proglasio je nezavisnost 2. septembra 1991. godine, ali većina država u svetu ga ne priznaje.
Prema popisu iz 2015, u ovoj međunarodno nepriznatoj republici danas živi oko 145.000 Jermena i mali broj Rusa. Stanovništvo Nagorno-Karabaha je pravoslavno, dok je većina Azerbejdžanaca muslimanske veroispovesti.
Pogledajte video o istoriji reči genocid
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
