Mihail Gorbačov je 25. decembra 1991. godine zvanično dao ostavku na mesto predsednika Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR).
Dan kasnije, 26. decembra, skupština zemlje – Vrhovni sovjet – zvanično je priznao nezavisnost 15 novih samostalnih država i tako okončano postojanje Sovjetskog Saveza.
Crvena zastava sa srpom i čekićem, nekada simbol jedne od najmoćnijih zemalja sveta, spuštena je nad Kremljem.
Gorbačov je na vlast došao 1985. godine, sa svega 54 godine.
Pokrenuo je niz reformi da bi udahnuo novi život zemlji koja ja stagnirala.
Mnogi tvrde da su te reforme, poznate kao Perestrojka (rekonstrukcija i ponovna izgradnja) i Glasnost (otvorenost i sloboda govora), dovele do smrti zemlje.
Drugi kažu da Sovjetskom Savezu nije bilo spasa, imajući u vidu njegov rigidan sastav.
- Kako su Staljin, Ruzvelt i Čerčil na Jalti preoblikovali svet
- Kako je Solženjicin uzdrmao temelje Sovjetskog saveza
- „Bezbožna utopija”: Kako su se u Sovjetskom Savezu plakatima borili protiv religije
Pozabavićemo se suštinskim razlozima za pad koji su izvršili temeljan uticaj na to kako Rusija doživljava sebe danas i kako se odnosi prema ostatku sveta.
1. Privreda
Propadanje privrede bio je ubedljivo najveći od svih problema Sovjetskog Saveza.
Zemlja je privredom upravljala centralistički, za razliku od tržišne ekonomije u većini drugih zemalja.
U SSSR-u je država odlučivala koliko se svega proizvodi (koliko automobila, pari cipela ili vekni hleba).
Takođe je odlučivala koliko je tih stvari potrebno svakom od njenih pojedinačnih građana, koliko sve to treba da košta i koliko ljudi treba da budu plaćeni.
U teoriji je ovaj sistem trebalo da bude efikasan i pravičan, ali je u realnosti imao problema da funkcioniše.
Ponuda je uvek kaskala za potražnjom, a novac često nije igrao nikakvu ulogu.
Mnogi ljudi u Sovjetskom Savezu zapravo nisu bili siromašni, koliko prosto nisu mogli da dođu do osnovnih potrepština zato što ih nikada nije bilo dovoljno.
Da biste kupili kola, morali ste godinama da provedete na listi čekanja.
Da biste kupili kaput ili par zimskih čizama, često ste morali satima da stojite u redu, samo da biste otkrili da je vaš broj već rasprodat.
U Sovjetskom Savezu ljudi nisu govorili o kupovini nečega (kupit’), već o dolaženju do nečega (dostat’).
Sve su dodatno pogoršali troškovi svemirskog istraživanja i trke u naoružanju između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država, koja je započela krajem pedesetih.
Sovjetski Savez je bio prva zemlja na svetu koja je poslala čoveka u orbitu i posedovala je arsenal nuklearnog naoružanja i izuzetno naprednog balističkog oružja, ali sve je to bilo veoma skupo.
Sovjetski Savez se oslanjao na vlastite prirodne resurse, kao što su nafta i gas, da bi platio troškove te trke, ali je početkom osamdesetih cena nafte pala i to je teško pogodilo ionako klimavu privredu.
Gorbačovljeva Perestrojka uvela je neke tržišne principe, ali mamutska sovjetska privreda bila je suviše nezgrapna da bi se brzo reformisala.
Potrošačka roba je ostala oskudna, a inflacija je skočila u nebesa.
Vlasti su 1990. godine uvele monetarnu reformu koja je izbrisala ušteđevinu, koliko god skromnu, miliona ljudi.
Nezadovoljstvo vladom samo je raslo.
Pogledajte video o najpoznatijoj pušci na svetu – AK 47
Zašto je to važno danas?
Nestašica potrošačkih proizvoda ostavila je trajnog traga na razmišljanje post-sovjetskog stanovništva.
Čak i danas – čitavu jednu generaciju kasnije – postoji strah od ostajanja bez osnovnih namirnica.
To je snažna emocija kojom može lako da se manipuliše tokom izbornih kampanja.
2. Ideologija
Gorbačovljeva politika Glasnosti bila je usmerena na davanje većih sloboda govora u zemlji koja je provela čitave decenije pod represivnom režimom, gde su se ljudi plašili da kažu šta misle, postavljaju pitanja ili da se žale.
Počeo je da otvara istorijske arhive pokazujući prave razmere represije pod Josifom Staljinom (na vlasti između 1924. i 1953. godine), koja je za posledicu imala smrt miliona ljudi.
Ohrabrivao je raspravu o budućnosti Sovjetskog Saveza i njegovim strukturama vlasti, o tome kako da se zemlja reformiše da bi krenula napred.
Čak se poigravao s idejom višepartijskog sistema, dovodeći u pitanje dominaciju Komunističke partije.
Umesto da prosto poboljšaju sovjetsku ideju, ova otkrića navela su mnoge u SSSR-u da veruju kako je sistem kojim vlada Komunistička partija – gde su svi vladini zvaničnici naimenovani ili birani na izborima bez rivalske opcije – neefikasan, represivan i podložan korupciji.
Gorbačovljeva vlada brzopleto je pokušala da u izborni proces uvede elemente slobode i pravičnosti, ali bilo je to premalo i prekasno.
- Surovo doba Staljinovih čistki – Rus traži istinu o pogubljenom pradedi
- Gladomor u Ukrajini: Deset činjenica o tragediji velike gladi koja je ubila milione ljudi
- Nije teorija zavere: Tito, Hitler i Staljin bili komšije
Zašto je to važno danas?
Ruski predsednik Vladimir Putin još je vrlo rano shvatio važnost jake nacionalne ideje, naročito za vladu koja nije do kraja transparentna i demokratska.
Za svoju predsedničku vladavinu iskoristio je motive iz različitih perioda ruske i sovjetske prošlosti kako bi uspešno negovao cenjenu nacionalnu ideju: bogatstvo i glamur Carske Rusije, heroizam i žrtve pobede u Drugom svetskom ratu pod Staljinom i mirna stabilnost sovjetske ere sedamdesetih pomešani su tako da pobuđuju ponos i patriotizam (i da bi skrenuli pažnju sa brojnih problema svakodnevnog života u današnjoj Rusiji).
3. Nacionalizam
Sovjetski Savez je bio višenacionalna država, naslednik Ruskog carstva.
Sastojao se od 15 republika, svake u teoriji ravnopravne u svojim pravima kao bratske nacije.
U stvarnosti, Rusija je bila ubedljivo najveća i najmoćnija, a ruski jezik i kultura su dominirale mnogim oblastima.
Glasnost je pomogla da mnogi u drugim republikama postanu svesni etničkog tlačenja iz prošlosti, kao što je epidemija gladi u Ukrajini tridesetih, zauzimanje baltičkih država i zapadne Ukrajine pod paktom o sovjetskog-nacističkom prijateljstvu i prisilnu deportaciju mnogih etničkih grupa tokom Drugog svetskog rata.
Ovi i mnogi drugi događaji doveli su do porasta nacionalizma i zahteva za samoopredeljenje.
Ideja o Sovjetskom Savezu kao srećnoj porodici naroda bila je fatalno podrivena i ishitreni pokušaji njene reforme nuđenjem veće autonomije republikama doživljeni su kao okasneli i nedovoljni.
- Kako je Sovjetski Savez osvojio svemir
- Kako su Sovjeti tri puta stigli na Mesec pre Amerikanaca
- Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi – engleski aristokrata i sovjetski špijun
- Sojuz: Sovjetski svemirski relikt koji je opstao
Zašto je to važno danas?
Napetosti između Rusije, koja se bori da održi centralnu ulogu i sferu uticaja, i mnogih post-sovjetskih zemalja, i dalje postoji.
Loši odnosi između Moskve i baltičkih država, Gruzije i najskorije – i sa katastrofalnim posledicama – Ukrajine, nastavljaju da oblikuju geopolitički pejzaž Evrope i ostatka sveta.
4. Gubljenje poverenja i lojalnosti
Godinama je sovjetskom narodu govoreno da Zapad „truli“, a da se njegovi narodi muče u siromaštvu i propadanju pod kapitalističkim vladama.
Ova ideja počela je da se dovodi u pitanje od kraja osamdesetih kad su putovanja i direktni kontakti između običnih ljudi postali češći.
Sovjetski građani mogli su da vide da u mnogim drugim zemljama životni standard, lične slobode i socijalna zaštita daleko nadmašuju one kod kuće.
Mogli su da vide ono što su njihove vlasti godinama krile od njih zabranjujući putovanja u inostranstvo, ometajući strane radio stanice (kao što je Svetski servis BBC-ja) i cenzurišući svu stranu književnost i filmove kojima je bio dozvoljen ulazak u Sovjetski Savez.
Gorbačov se smatra zaslužnim za okončanje Hladnog rata i zaustavljanje pretnje od nuklearnog sukoba popravivši odnose sa Zapadom, ali nenamerni ishod ovih unapređenih odnosa bio je da je sovjetski narod shvatio koliko siromašno živi u odnosu na druge zemlje.
Gorbačov je bio sve popularniji u inostranstvu, ali se susretao sa sve većom kritikom kod kuće.
- Moskovski puč: Na tenku sa Borisom Jeljcinom
- Čovek koji je Putinu otvorio vrata Kremlja
- „Putinovi ljudi”: Odiseja službenika KGB-a koji je zauvek ostao u Drezdenu
Zašto je to važno danas?
Ruska vlada je postala vešta u manipulisanju medijskim porukama u svoju korist.
Da bi izbegla nepovoljno poređenje sa ostatkom sveta, Rusija se često predstavlja kao jedinstvena, i kulturološki i istorijski – usamljeni ratnik okružen nedobronamernima.
Naučna dostignuća, pobeda u Drugom svetskom ratu i kulturno nasleđe uporno se koriste u medijskim narativima kako bi se poslala poruka o nacionalnoj izuzetnosti, i da bi se skrenula pažnja Rusa sa svakodnevnih problema.
Pogledajte video: Zašto su Rusi odustali od ovog simbola
5. Vođstvo
Gorbačov je znao da je neophodna radikalna promena da bi se zaustavilo dalje propadanje sovjetske privrede i morala u javnosti, ali njegovoj viziji kako to postići možda je nedostajala jasnost.
Okončavši Hladni rat, on je postao heroj spoljnog sveta, ali kod kuće su ga kritikovali reformisti koji su smatrali da ne preuzima inicijativu i konzervativci koji su smatrali da odlazi predaleko.
Kao posledica toga, otuđio je oba tabora.
Konzervativci su u avgustu 1991. pokrenuli neuspeli državni udar da bi smenili Gorbačova sa vlasti.
Umesto da spase SSSR, ovaj neuspeli pokušaj samo je ubrzao njegovu smrt.
Manje od tri dana kasnije, lideri državnog udara pokušali su da pobegnu iz zemlje, a Gorbačov je vraćen na vlast, doduše samo na kratko.
Boris Jeljcin u Rusiji i drugi lokalni lideri u ostatku SSSR-a izbili su u prvi plan.
Narednih meseci, mnoge republike održale su referendume o nezavisnosti i do decembra sudbina nad-države već je bila zapečaćena.
- Kako su Sovjeti osvojili Britaniju na fudbalskom terenu
- Sovjetski genije fudbala koga svet nije upoznao
Zašto je to važno danas?
Vladimir Putin je jedan od najdugovečnijih vladara Rusije.
Jedna od tajni njegove dugovečnosti je stavljanje Rusije na prvo mesto ili makar privid da to radi.
I dok je Mihail Gorbačov jednoglasno kritikovan zato što se odrekao mnogih teško stečenih pozicija moći Sovjetskog Saveza, kao što je ishitreno povlačenje sovjetskih trupa iz Istočne Nemačke, Vladimir Putin se svim silama bori za ono što veruje da su ruski interesi.
Putin je bio oficir KGB-a (sovjetska tajna policija) u Istočnoj Nemačkoj kad je pao Berlinski zid i iz prve ruke se uverio u haos koji je nastao posle sovjetskog povlačenja.
Trideset godina kasnije, on se kategorički protivi NATO-ovom približavanju ruskim granicama i spreman je da to potkrepi silom, kao što je pokazalo skorašnje nagomilavanje ruskih trupa u blizini Ukrajine.
Pogledajte video o Putinu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
