Korona virus: Istorija pandemije i da li smo ovu mogli da predvidimo

Kroz istoriju, ništa nije ubilo više ljudi od zaraznih bolesti.

Pandemija nove bolesti Kovid-19, izazvane korona virusom, teško da je mogla biti predvidljivija.

Zahvaljujući izveštavanju, to znam iz prve ruke. U oktobru 2019. prisustvovao sam simulaciji zamišljene pandemije, izazvane novim korona virusom, koja je ubila 65 miliona ljudi, a u proleće 2017. napisao sam članak za časopis Tajm o toj temi.

Na naslovnici časopisa je pisalo: „Upozorenje: svet nije spreman za novu pandemiju“.

• Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa
• Korona virus: Oni prave zaštitne vizire za srpske lekare pomoću 3D štampača
• Korona virus: Zašto je hala Beogradskog sajma izabrana za „karantin“

Moja saznanja ni po čemu nisu bila posebna. Tokom poslednjim 15 godina nije nedostajalo članaka i zvaničnih izveštaja u kojima se ozbiljno upozorava da je samo pitanje vremena kada će nastupiti globalna pandemija izazvana novom respiratornom bolešću.

Godine 2018, kolege i ja smo pisali na BBC-ju da stručnjaci veruju kako je samo pitanje vremena kada će nastupiti pandemija gripa, te da na svetu verovatno postoje milioni neotkrivenih virusa.

„Mislim da su šanse da će sledeću pandemiju uzrokovati novi virus prilično velike“, tvrdio je jedan stručnjak.

Godine 2019, Ministarstvo zdravlja i socijalne pomoći pri administraciji Donalda Trampa, predsednika SAD, izvelo je simulaciju pandemije „Grimizna zaraza“ i u njoj je zamišljeno da pandemija gripa počinje u Kini, te da se širi po celom svetu.

Simulacija je predvidela smrt 586.000 ljudi samo u SAD.

Ako se najpesimističnije procene u vezi s Kovidom-19 ostvare, mnogo bolje imenovana „Grimizna zaraza“ izgledaće kao mačji kašalj.

Do sada je na svim kontinentima, izuzev Antarktika, kod 1,8 miliona ljudi potvrđen Kovid-19, preminulo je više od 112.000, a oporavilo se više od 415.000 ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.

Bila je to prava-pravcata pandemija mnogo pre nego što ju je takvom proglasila Svetska zdravstvena organizacija 11. marta. I trebalo je da je predvidimo.

Kovid-19 označava povratak jednog veoma starog – i bliskog nam – neprijatelja.

Tokom cele istorije, ništa nije ubilo toliko ljudi kao virusi, bakterije i paraziti koji uzrokuju bolesti. Čak ni prirodne katastrofe poput zemljotresa ili vulkana.

Čak ni rat – ni približno.

Masovne ubice

Uzmimo malariju, bolest koju prenose komarci. Ona već hiljadama godina hara čovečanstvom, i mada je broj umrlih tokom poslednjih 20 godina značajno opao, ona i dalje odnese gotovo pola miliona ljudi godišnje.

Tokom milenijuma, posebno su epidemije delovale kao masovne ubice, u razmerama koje danas, čak ni u vreme koronavirusa, ne možemo ni da pojmimo.

Justinijanova kuga pojavila se u 6. veku i ubila je čitavih 50 miliona ljudi, možda polovinu svetske populacije iz tog vremena. Crna smrt iz 14. veka – koju je verovatno uzrokovao isti patogen – ubila je oko 200 miliona ljudi. Boginje su ubile čak oko 300 miliona ljudi, iako je delotvorna vakcina – prva na svetu – dostupna još od 1796. godine.

Između 50 i 100 miliona ljudi umrlo je 1918. tokom pandemije upale pluća – broj stradalih premaša broj poginulih u Prvom svetskom ratu, koji je u to vreme trajao. Godine 1918. je virusom gripa bio zaražen svaki treći čovek na planeti. HIV, pandemija koja nas i dalje prati i za koju još uvek ne postoji vakcina, ubila je, procenjuje se, 32 miliona ljudi, dok je zaraženo 75 miliona, i taj broj svakodnevno raste.

Ako vas ovi brojevi šokiraju, to je zato što se danas o epidemijama retko raspreda na časovima istorije, iako su u ne tako davnoj prošlosti predstavljale jezivi deo svakodnevnog života. Nema mnogo spomenika žrtvama bolesti. Istoričar Alfred Krozbi autor je knjige „Zaboravljena američka pandemija“, izvrsnog naslova o gripu iz 1918. Ali Krozbi je počeo da istražuje pandemiju tek kada je naišao na zaboravljeni podatak da je očekivani životni vek Amerikanca od 51 godine u 1917. naglo pao na 39 godina u 1918, da bi se sledeće godine opet povećao. Taj sunovrat 1918. prouzrokovao je virus širok samo 120 nanometara.

Prednosti virusa

Patogeni su veoma efikasne masovne ubice zato što su u stanju da se samoreprodukuju. Po tome se razlikuju od drugih velikih pretnji po čovečanstvo. Svaki metak koji u ratu ubije mora biti ispaljen i mora pronaći metu. Većina prirodnih katastrofa prostorno je ograničena: zemljotres u Kini ne može direktno da vas ugrozi u Velikoj Britaniji.

Ali kada virus – kao što je novi koronavirus – inficira domaćina, onda taj domaćin postaje ćelijska fabrika koja proizvodi virus. Bakterije su, sa druge strane, u stanju da se repliciraju u odgovarajućim uslovima.

Simptomi koje stvaraju infektivni patogeni – kao što su kijanje, kašalj ili krvarenje – omogujuću virusu da se širi ka sledećem domaćinu, i sledećem, zaraznost se meri replikativnim brojem, ili „R0″ patogena, tj. procenom koliko podložnih ljudi jedan oboleli može da zarazi. (Imperijalni koledž u Londonu je procenio da je R0 novog koronavirusa između 1,5 i 3,5). A pošto se ljudska bića kreću naokolo – u interakciji su sa drugim ljudskim bićima na sve načine, od rukovanja do polnog odnosa – ona prenose i mikrobe sa sobom. (Pročitajte više o tome zašto je viruse toliko teško nadmudriti).

Nije ni čudo što vojske odavno pokušavaju da od bolesti načine ratno oruđe. Nije ni čudo što je, sve donedavno, mnogo više vojnika umiralo od bolesti nego u borbi. Patogen je savršeno ekonomično oružje, koje žrtve pretvara u svoj sistem dostave.

Stalna pretnja od bolesti jedan je od faktora koji zauzdavaju čovekov napredak i ekspanziju. U osvit 19. veka, očekivani životni vek u svetu iznosio je samo 29 godina – ne zato što ljudi u to vreme nisu bili u stanju da požive duže, već zato što su mnogi od nas umirali u detinjstvu od bolesti, od infekcija tokom porođaja ili od povreda. (Pročitajte više o tome da li je naš očekivani životni vek zaista duži nego kod naših predaka).

Gradovi iz premodernog doba uspevali su da održe svoju populaciju jedino kroz stalni priliv migranata, kako bi nadoknadili broj građana umrlih od bolesti. To se sve promenilo razvojem sanitacije, a zatim i protivmera kao što su vakcine i antibiotici.

„Savladavanje infekcije premostilo je te prepreke i omogućilo nam da razvijemo velike svetske gradove“, kaže Čarls Keni, viši predavač u Centru za globalni razvoj, analitičkom centru u Vašingtonu, i autor još neobjavljene knjige „Kako pobediti u ratu sa smrću: čovečanstvo, infekcije i borba za moderni svet“.

Bila je to pobeda koja nam je donela moderan svet koji danas imamo.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Bolje razdoblje

Ponekad je teško pojmiti koliko je brzo taj rat naizgled dobijen. Moji prabaka i pradeda mogli su postati žrtve gripa iz 1918. Moji baka i deda prošli su kroz detinjstvo i mladost pre nego što je otkriven penicilin. Moji roditelji su rođeni pre nego što je 1954. razvijena polio vakcina. Međutim, 1962. godine, ser Frenk Makfarlan, virusolog ovenčan Nobelovom nagradom, bio je u prilici da primeti sledeće: „Pisati o infektivnoj bolesti je kao da pišete o nečemu što je prešlo u istoriju“.

Mi ćemo danas, u razvijenom svetu i svetu koji se ubrzano razvija, mnogo verovatnije umreti od neprenosivih bolesti kao što su kancer, srčana oboljenja ili Alchajmerova bolest, nego od neke zaraze. Povlačenje infektivnih bolesti najbolji je dokaz za to da život na ovoj planeti zaista postaje bolji.

Dok sam prikupljao materijal za svoju knjigu „Sudnji čas“, jednog kišnog jutra 2018. godine posetio sam epidemiologa Marka Lipsiča u njegovom kabinetu na harvardskoj Katedri za javno zdravlje u Bostonu. Lipsič je jedan od najuticajnijih epidemiologa u Sjedinjenim Američkim Državama, koji ozbiljno shvata mogućnost da pandemija bolesti predstavlja istinski katastrofalni rizik na globalnom nivou – i upravo zbog toga sam se našao s njim.

Ali tog jutra mi je Lipsič pokazao nešto što nisam očekivao: grafikon koji je prikazivao mortalitet usled infektivnih bolesti u SAD tokom celog dvadesetog veka.

Na njemu se video drastičan opadajući trend, od oko 800 smrti od infektivnih bolesti na 100.000 stanovnika u 1900. godini, do oko 60 smrti na 100.000 stanovnika u poslednjim godinama minulog veka. Kratki porast je zabeležen 1918 – to bi bilo od gripa – a blagi i privremeni porast primećen je i tokom najgoreg dela epidemije side osamdesetih godina. Ali, Lipsič mi je rekao da „broj smrti od infektivnih bolesti opada gotovo 1% godišnje, negde oko 0,8% godišnje, tokom celog prošlog veka“.

Još nije gotovo

To su dobre vesti. Loše vesti, na koje nas Kovid-19 podseća, kažu da infektivne bolesti nisu sasvim nestale. Štaviše, sada novih ima više nego ikad pre: broj novih infektivnih bolesti kao što su Sars, HIV i Kovid-19 uvećao se gotovo četiri puta tokom proteklog veka. Samo od osamdesetih naovamo, broj širenja u toku godine se više nego utrostručio.

Nekoliko je razloga za taj uzlazni trend. Kao prvo, tokom poslednjih pedeset godina, broj ljudi na planeti se više nego udvostručio. To znači da će se više ljudi zaraziti i, sledstveno tome, inficirati druge ljude, posebno na gusto naseljenim mestima. Takođe posedujemo veći stočni fond nego bilo kad od pre 10.000 godina, kada smo počeli da se bavimo pripitomljavanjem životinja, do 1960, i virusi mogu sa tih životinja da pređu na nas.

Kao što nam to Kovid-19 mučno pokazuje, naša međupovezana globalna ekonomija istovremeno pomaže širenju novih infektivnih bolesti – i, sa svojim dugačkim lancem snabdevanja, izuzetno je osetljiva na poremećaje koje one mogu izazvati. Mogućnost da u roku od 20 sati ili manje stignemo do bilo koje tačku na svetu i ponesemo virus u ručnom prtljagu dopušta novim bolestima da izbijaju i šire se i tamo gde bi u prošlosti možda nestale.

I pored svih ostvarenih napredaka u borbi protiv infektivnih bolesti, naš rast nas je učinio ranjivijima, a ne otpornijima, na mikrobe koji evoluiraju 40 miliona puta brže od ljudskih bića.

Antibiotici su spasli stotine miliona života otkako je 1928. srećnim slučajem otkriven penicilin, ali bakterije svake godine postaju sve otpornije na ove lekove i lekari veruju da to predstavlja jednu od najvećih pretnji po globalno javno zdravlje. Zapravo, prema studiji iz 2018. godine, samo u Evropi godišnje umre 33.000 ljudi od infekcija otpornih na antibiotike. „Apokalipsa antibiotika“, kako je to nazvala Sali Dejvis, bivša savetnica britanske vlade za zdravstvo, preti da nas vrati u vreme kada su i najuobičajenije infekcije bile u stanju da ubiju.

Još 2013. je u proceni Svetske banke toga koliko bi grip iz 1918. koštao našu sadašnju, mnogo bogatiju i povezaniju globalnu ekonomiju izneta brojka od više od 4 biliona dolara, gotovo ukupan BDP Japana. Rane procene ekonomske štete od Kovida-19 već su prešle granicu od jednog biliona dolara.

Svetska zdravstvena organizacija, koja se odlično pokazala u borbi protiv Sarsa, toliko je zabrljala noseći se sa novijim epidemijama da stručnjaci traže da se kompletna organizacija detaljno preispita. Klimatske promene šire domet životinja i insekata koji prenose bolesti, kao što su komarci žute groznice (Aedes aegypti), koji prenose virus Zika.

Čak i ljudska psihologija zakazuje. Sve veći skepticizam prema vakcinama praćen je vraćanjem davno iskorenjenih bolesti kao što su ospice, zbog čega je Svetska zdravstvena organizacija 2019. proglasila antivakserski pokret jednom od 10 najvećih opasnosti po javno zdravlje.

Kovid-19 je u velikoj meri bolest primerena trenutku, pošto je nastala u gusto naseljenom gradu, u odnedavno uznapredovaloj i dobro povezanoj Kini, pre nego što se raširila ostatkom sveta, za svega nekoliko meseci. Ali naš odgovor na nju je istovremeno bio hipermoderan – i gotovo srednjovekovni. Naučnici širim sveta služe se najsavremenijim oruđima kako bi što pre izolovali genom koronavirusa, preneli informacije o njegovoj virulentnosti, i zajedno radili na mogućim protivmerama i vakcinama neuporedivo brže nego ikad pre.

Ali kada je virus stigao među nas, naš jedini efikasni odgovor bio je da zatvorimo društvo i isključimo proizvodne trake svetskog kapitalizma. Ako izuzmemo tekstualne poruke, video-konferencije i Netfliks, ono što preduzimamo ne razlikuje se mnogo od onoga što su naši preci verovatno isprobavali u pokušaju da zaustave širenje kuge. Relultat toga je globalna ekonomija na hemioterapiji.

Potezi koje je trebalo preduzeti kako bismo se odbranili od Kovida-19 mogli su se predvideti jednako lako kao što se moglo predvideti i eventualno pojavljivanje nečeg poput njega.

Moramo da unapredimo antene koje osluškuju globalno zdravlje, kako bismo se postarali da sledeći virus, kada dođe, a doći će, uhvatimo ranije, a možda da ga čak i naglo sredimo. Budžet Svetske zdravstvene organizacije, agencije koja je navodno zadužena za čuvanje zdravlja 7,8 milijardi stanovnika, nekim čudom nije veći od budžeta neke velike gradske bolnice u SAD.

Potrebno je da se više posvetimo razvoju vakcina, u okviru čega bi trebalo uveriti velike farmaceutske kompanije da njihova investicija neće propasti ako se širenje zaustavi pre nego što vakcina bude spremna.

Potrebno je da ojačamo naše javne zdravstene sisteme. Onako kako je američka vojska organizovana – i finansirana – kako bi vodila rat na dva fronta, tako bi i naši zdravstveni sistemi trebalo da uvećavaju kapacitet za suočavanje sa sledećom pandemijom.

Stalni problem u pripremanju za pandemiju predstavlja ono što stručnjaci nazivaju šok i zaborav. Suviše često političari obećavaju sredstva neposredno nakon krize, kao u slučaju Sarsa ili Ebole, samo da bi zaboravili na ta obećanja čim sećanje na epidemiju mine.

Nekako mi se čini da sa Kovidom-19 slučaj neće biti takav. Moramo da damo sve od sebe ne samo kako bismo preživeli pandemiju, već se i pobrinuli da ona označi privremeni povratak u prošlost, a ne znak onoga što nas u budućnosti čeka.

Brajan Volš je dopisnik BBC fjučer za Aksios i autor knjige Sudnji čas: kratki vodič kroz kraj sveta, iz koje je ova priča adaptirana i ažurirana. Sudnji čas je objavila kuća Hašet buks.

Kao nagrađivani naučni sajt, BBC fjučer je posvećen iznošenju analiza utemeljenih na dokazima i priča koje razbijaju mitove o novom koronavirusu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]