Korona virus: Pravi filmovi za vremena puna izazova

Milioni ljudi širom sveta pogođeni pandemijom korona virusa nalaze se u državnim blokadama, samoizolaciji i sprovode socijalno distanciranje, ali je zato filmska pomoć na dohvat ruke.

Filmovi su oduvek dozvoljavali publici da pobegnu od problema na sat ili dva: nijedna umetnička forma nije bolja u prebacivanju u magičniju i utešniju stvarnost od ove naše.

Odabrali smo neke od najboljih filmova u tom pogledu, dostupne da se gledaju od kuće, podelivši utešne klasike u 10 glavnih kategorija. Ćebe i porodično pakovanje sladoleda mogu da se dodaju po želji, ali se svakako preporučuju.

• Netfliks smanjuje kvalitet protoka u Evropi
• Zašto je „Kosa“ mjuzikl u kojem svi pevaju, ali kroz suze
• Scenario za film koji Kjubrik nikad nije snimio

Ako želite da budete razigrani i lišeni svih briga

U vremenima punih briga, deluje neobično pozitivno kad vidite potpuno bezbrižne ljude. Jedan primer mogao bi da bude Dž. Harold Meners, razdragani milioner kog igra Harold Lojd u Za ime sveta (1926).

Iako su drugi veliki likovi nemog filma često pogođeni zločinima i nedaćama, Lojdova prepoznatljiva persona je neopterećeno pozitivna a nikad više nego kad Meners plovi kroz ovu razdraganu komediju Sema Tejlora, ispisujući čekove bez oklevanja bilo da mora da kupi kola ili osnuje misiju za siromašne.

Drugi primer je Čarls Pajk Henrija Fonde u Ledi Eva (1941), naslednik pivare koji nema drugih problema u životu osim što ga juri sponzoruša u tumačenju Barbare Stenvik.

Ali neprikosnoveni razigrani i bezbrižni filmski idoli moraju biti Fred Aster i Džindžer Rodžers, koji su publici u vreme Velike krize pružili uvid u visoko društvo u filmovima Cilindar (1935) i Bezbrižni dani (1938).

Ako želite da zapevate sa likovima

Iako možda nije medicinski dokazano da ne možete da pogledate „Fit as a Fiddle“, „Make ’em Laugh“, „Moses Supposes“ ili „Good Morning“ a da se ne razveselite, svakako je vrlo verovatno da će se to desiti, tako da treba da pogledate film koji može da se pohvali tolikim plesno-pevačkim tačkama bar jednom dnevno u narednih nekoliko nedelja.

Pevajmo na kiši (1952), sa Džinom Kelijem, Debi Rejnolds i Donaldom O’Konorom u glavnoj ulozi, najslavniji je od svih holivudskih mjuzikla, raskošna, šarolika komedija o burnom prelasku sa nemog na ton film.

• Televizija u doba korone: Može li „Tajkun“ da doživi slavu antiheroja i negativaca
• Balkan ipak nije ostao bez Oskara
• Bekim Fehmiu na ničijoj zemlji

Ali zapravo bi skoro svaki dobar mjuzikl trebalo da ima dovoljno energične zabave da vam podigne raspoloženje, od Uskršnje parade (1948) i Diži zavesu(1953) do Braće Bluz (1980) i Male prodavnice užasa (1986).

Ako želite da se zaljubite

U filmu toliko utešnom da već u naslovu sadrži meku podlogu za glavu, Šaputanje na jastuku (1959) Doris Dej igra ženu od karijere koja ne može da podnese plejboja komšiju (Rok Hadson) koji joj kao telefonski dvojnik stalno otima vezu.

Zašto donosi toliko uživanje? Jedan od razloga je što je najnapetije dramsko pitanje da li će se ovi zapanjujuće zgodni heroina i heroj smuvati (naravno da hoće) dok u međuvremenu uživaju u zavidnom životnom stilu.

Najbolje romantične komedije dopuštaju vam da zamislite da i vi možete da nosite tu odeću, baškarite se u tim apartmanima i vodite ta flertovska prepucavanja u istim tim urbanim noćnim klubovima i restoranima, i zato se ušuškajte sa Doris i Rokom – ili, ako više volite, Hjuom i Endi u Četiri venčanja i sahrana (1994) ili Bilijem i Meg u Kad je Hari sreo Sali (1989).

Ako želite malo staranja i nežnosti

Ponekad se svi osećamo kao da smo deca kojima je potrebna pomoć odraslih a ko će bolje to da vam pruži od medveda Balua i pantera Bagire u Knjizi o džungli (1967)?

Verni hranitelji, oni rizikuju živote da zaštite Moglija, iako znaju da je njemu, kao i svoj deci, suđeno da ih napusti.

Vesele pesme i razigrana animacija doprinose pozamašnom pozitivnom faktoru filma.

Ali ako biste više voleli da vas čuva čovek, isprobajte praktično savršenu dadilju u Meri Popins (1964), staratelja dece koji lomi vilice Džejsona Stetema u Bezbedan (2012) ili gospodin Lopeza, mudrog, strpljivog i blagorodnog ruralnog učitelja u dirljivom dokumentarcu Nikolasa Filiberta Être et Avoir (2002).

Ako želite da neko spase svet

Filmovi o Bondu su urođeno utešni za Britance određenih godina zato što prizivaju uspomene na izležavanje ispred televizora za Božić.

Ali ne morate da budete Britanac da bi vas utešio vrhunski sposoban i samouveren junak koji se bori protiv zla i sipa pošalice.

Špijun koji me je voleo (1977) je bondovski film sa savršenim balansom uverljive opasnosti i samo-parodijskog eskapizma: koliko god dobar osećaj bio kad 007 obavi posao, nijednog trenutka ozbiljno ne sumnjate u to da će u tome uspeti.

Niste ljubitelj Bonda? Odaberite drugog omiljenog akcionog heroja, bilo da je to Džon Meklejn u Umri muški (1988), Indijana Džons u Otimačima izgubljenog kovčega (1981) ili Supermen u Supermenu (1978), simbolu filma koji bukvalno može da vas teleportuje u srećnija vremena.

Ako želite da gledate vedriju stranu sveta

Komedije umeju da budu britka kritika društvene nepravde i ljudske slabosti. Ali slušajte – zaboravimo na sve to za trenutak.

Trenutno nam je potreban najbolji lek, koji donose filmovi posvećeni samo jednoj jedinoj stvari: da nas zasmeju.

Jedan od najboljih je Ovo je Spinal Tap (1984), savršeni lažni rok dokumentarac Roba Rajnera o beslovesnom hevi metal bendu kog igraju tri genijalna improvizatora i polupristojna muzičara, Kristofer Gest, Majkl Mekin i Hari Širer.

Da, verovatno već znate većinu replika napamet, ali to je delimično razlog zašto je toliko utešno gledati ga iznova i iznova.

Drugi filmovi koji odvrću humor na 11 su Pačja supa (1933), Povratak Pinka Pantera (1975), Kreten (1979), Ima li pilota u avionu? (1980), Borat (2006), Šta radimo sakriveni (2014) i Pingvini sa Madagaskara (2014).

Ako želite još sira, Gromite

Šta je to toliko utešno u Ardmanovim stop-moušn filmovima? Nostalgična vizija začudne Britanije opsednute sirom? Besramna šašavost i nepokolebljive igre reči?

Ogromni zubati osmesi? Ili svest da, čak i kad se likovi nađu u opasnosti, oni su, priznajmo sebi, napravljeni samo od gline? Možda se sve svodi na blaženstvo uživanja u umetničkom delu koja je rađeno rukom toliko minuciozno i s puno ljubavi?

Kakav god da je odgovor, Valas i Gromit u Prokletstvu zecodlaka (2005) imaju sve nabrojane sastojke, plus prelepi glas Pitera Salisa i neka predivna sokoćala, što ga čini fantastičnim od početka do kraja.

Ljubitelji Studija Gibli, japanskih animatora, tvrdiće da su njihovi crtaći jednako uvrnuti i veseli, ali ako želite bolje da istražite Ardmana, možete da uživate još i u filmovima kao što su Kokoške u bekstvu (2000), Pirati! U avanturi sa naučnicima! (2012), Pračovek (2018) i Ovčica Šone na filmu: Farmagedon (2019).

Ako želite da postanete član zajednice

Scenarista Gomore Đani Di Gregorio napisao je scenario, režirao i igrao u Avgustovskom ručku (2008), blagoj i šarmantnoj komediji o nevaljalom šezdesetogodišnjaku koji mora da se stara o majci i još tri starije žene u svom malom stanu kad svi ostali odu iz Rima za praznik Feragosto.

Koliko god lagan i beznačajan film bio, u trajanju od svega 75 minuta, on je bitan podsetnik koliko je važno brinuti o starijoj generaciji – i koliko je važno prošetati se na čašu vina sa prijateljem. Ukratko, suština je da negde pripadate.

Za dalje dokaze koliko je važno biti pripadnik lokalne zajednice, pogledajte Divan život (1946), Čudesna sudbina Amelije Pulen (2001), Do gole kože Pitera Katanea (1997) i adaptaciju Džejn Ostin po vlastitom izboru. I, naravno, možete da uživate u prizoru Padingtonovih komšija koje se zauzimaju za njega protiv gospodina Karija u Padingtonu 2 (2017).

Ako želite da se uverite da filmovi zaista mogu da uteše

Budite uviđavni, premotajte (2008) Mišela Gondrija je haotična komedija o dvojici prijatelja (Džek Blek i Mos Def) koji slučajno obrišu sve VHS trake u video klubu i pokušaju da prikriju tu omašku snimajući vlastite amaterske verzije filmova kao što su Isterivači duhova, Kad smo bili kraljevi, Odiseja u svemiru 2001 i još mnogo drugih.

Ono što je mogao da bude jednodimenzionalni ispad sa cakom postaje čežnjiva posveta nezavisnim radnjama, ulicama pre nego što su postale džentrifikovane i zadovoljstvu rada u grupi.

Kad se sve sabere i oduzme, međutim, Budite uviđavni, premotajte je dirljiva rekonstrukcija grupne magije sedenja u masi i gledanja filma na velikom platnu – magije koja je mnogima trenutno uskraćena. Salivanova putovanja Prestona Sterdžisa (1941) i Bioskop Paradizo Džuzepea Tornatorea (1988) veličaju istu stvar.

Ako želite da vidite svetlo na kraju tunela

Na početku Piksarovog filma Wall-E (2008), Zemlja je jedan ogroman otpad pun kula od smeća, a njegov jedini stanovnik je dotrajali robot. Do kraja filma, međutim, ljudska rase sa vraća sa svojih zvezdanih krstarica, a usevi ponovo počinju da rastu. Dobro je da znamo.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]