Mihail Gorbačov, prvi i poslednji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov umro je u 92. godini kasno uveče 30. avgusta 2022.
Čovek koga nećemo uspeti pravilno da protumačimo ni za 100 godina.
Za neke, naravno, on je uništio veliki Sovjetski Savez, dok drugi tvrde da mu duguju slobodu.
Da li je Mihail Gorbačov bio jedan od najvažnijih političara 20. veka?
Jeste, to je istina.
Da li je Gorbačov bio slabiji od svojih protivnika?
Svakako.
Da li je Gorbačovljeva politika uništila „Imperiju zla“?
Naravno, svako na Zapadu će vam to reći.
- Kako je Mihail Gorbačov pomogao da se okonča Hladni rat
- Mihail Gorbačov: Odlazak poslednjeg sovjetskog lidera
- U fotografijama: Život i delo Mihaila Gorbačova
Da li je Gorbačovljeva politika dovela do raspada Sovjetskog Saveza?
Takođe potpuno istinito: povređeni ponos nekoliko generacija čini pogonsko gorivo koje raspiruje rat između Rusije i Ukrajine.
Samo se setite Putinovog opisa kraja SSSR-a kao „najveće geopolitičke katastrofe“…
Da li je Gorbačov podario narodima njihovu slobodu?
To je istina.
Da li je Gorbačov uskratio narodima njihovu slobodu i da li su njegovi snage bezbednosti otvorile vatru na mirne demonstrante?
I to je istina: ljudi u Alma Ati, Viljnusu, Rigi, Tbilisiju i Baki i dalje se toga živo sećaju.
Još jedno važno pitanje: da li je Gorbačov želeo uništenje SSSR-a, pucanje na demonstrante i jezivo siromaštvo sugrađana?
Naravno da nije.
Ali on više nije mogao da kontroliše posledice vlastite politike.
Postoji jedan način da se odvaže sve to: neobjektivan, ali i neosporan.
Kroz lično iskustvo.
Kasnih osamdesetih, čak i obično sovjetsko provincijsko dete bilo je svesno da se dešava nešto neverovatno u njegovoj zemlji.
TV emisije kao što su Projektor perestrojke, Pogled i Pre i posle ponoći uporno su izručivale tone informacije na vašu glavu.
Takozvani „debeli“ časopisi kao što su Novi mir, Znamja i Oktjabr navodili su poštare da proklinju svoj izbor zanimanja.
Naša porodica bila je pretplaćena na njih šest, a nismo bili jedini.
Zašto što su u njima objavljivani Solženjicin, Vojnović, Bulgakov…
„Drugari, da li ste znali da u Lenjingradu postoji grupa koja se zove Alisa? Izgleda da su satanisti. Ali pesme su im fantastične“, govorili bi moji školski drugari.
„Jeste li videli novi bend u ‘Pogledu’ sinoć? Pevač je nosio ajlajner!
„Pevao je pesmu koja glasi: ‘Moj brat Kain bio je u dalekoj zemlji, gde je spasavao decu i proroke… Moj brat Kain se sada vratio, da spase našu zemlju od masona i rokera…“
„Drugari, ta pesma govori o Avganistanu!“, odmah sam odvratio.
„Andrej, u novom broju Znamja ima priča tipa po imenu Dovlatov. Ti želiš da budeš novinar. Pročitaj je. Možda ti se dopadne“, čuo sam kod kuće.
Na putu od škole, provodio sam sat i po u redovima sa bonovima za hranu nabijenim u džep jakne.
Tog meseca sledovanje se svodilo na kilogram putera i tri kilograma šećera za mesec dana
Dan kada je naš frižider sadržao i sir i kobasicu smatrao se srećnim. U međuvremenu nastavljali smo da živimo kao i svi ostali, bedno.
Baka je prepričavala delove TV reportaže o susretu Gorbačova i Regana u Ženevi.
Nisam sve razumeo, ni izdaleka, ali sećam se da je glavni strah generacije mog detinjstva malo popustio – strah od nuklearnog rata.
Istovremeno, naravno, baka se ostrvila na Gorbačovljevu ženu Raisu:
„Vidi ti ko nam se tako udesio.“
Gledao sam Tatjanu Mitkovu u televizijskim vestima koja je odvažno – i očigledno bez straha – rekla da neće čitati zvanične vesti o razbijanju demonstracija u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije.
Sve je potpuna neistina i ljudi su tamo zapravo ginuli, rekla je ona.
Naravno, dobila je otkaz i sledeći put sam je video na drugom televizijskom kanalu, NTV, u nekoj drugoj zemlji – Rusiji.
U lingvistici postoji nešto što se zove „sema“.
Ona nam omogućuje da povezujemo različite reči i grupe reči.
I u pogledu semantike, ovi potpuno različiti, neobični i tragični događaji bili su ujedinjeni jednom jedinom rečju: ta reč bila je „sloboda“.
I to sve zahvaljujući čoveku koga znamo kao Mihail Gorbačov.
Veoma brzo je prešao put od obožavanja do mržnje u narodu.
Sve skupa, za šest godina.
Hvalio sam Gorbačeva njegove prve tri godine.
Posle sam ga mrzeo, kad je izašao iz aviona, noseći nekakvu otrcanu odeću, na kraju pokušaja puča u avgustu 1991. godine.
Ali počeo sam da ga volim i poštujem svake naredne godine kako sam počeo da shvatam razmere onoga što je uspeo da postigne u svoje vreme.
Neka prođe još sto godina i svako ko misli da može nedvosmisleno da osudi Gorbačova i dalje će biti svesno pristrastan.
Vratimo se na lično iskustvo: dok stojim sada kao odrastao čovek na svom detinjem postolju, shvatam: možete da steknete i izgubite materijalnih dobara koliko god hoćete.
Ali jednu stvar nikada ne možete da izgubite: slobodu.
Što dovodi do paradoksalnog ishoda: živim u slobodnoj zemlji, iako se ona ne zove Rusija.
Gorbačov je podario građanima Sovjetskog Saveza više slobode nego što su videli u čitavom 20. veku.
E sad, kako smo mi odabrali da je iskoristimo, priznajmo – to je oduvek bilo na nama.
Mihail Gorbačov je voleo i da zapeva:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
