Ministar finansija Siniša Mali

Fonet
Mislim da je to izuzetan rezultat“, izjavio je ministar finansija Siniša Mali

Socijalno-ekonomski savet je juče odigrao tradicionalni godišnji fiskalni ples tokom kojeg je odlučeno koliko će biti povećana minimalna cena rada u 2019. godini.

Nova minimalna cena rada iznosiće 155 dinara po satu, što predstavlja uvećanje od 12 dinara u odnosu na ovogodišnju.

A prevedeno na potrošački jezik – uvećanje u vrednosti jedne krem-bananice, neke jeftinije.

„Ovim uvećanjem od 8.6 odsto idemo na 27.022 dinara i prevazilazimo psihološku granicu od 27.000 dinara za minimalnu zaradu. Mislim da je to izuzetan rezultat“, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

Šta je minimalna cena rada?

Pravo na minimalnu zaradu propisuje se Zakonom o radu.

Ukoliko zaposleni radi puno radno vreme i ostvaruje standardni radni učinak, poslodavac je dužan da mu isplati najmanje minimalnu zaradu.

Minimalna cena rada za narednu godinu se objavljuje najkasnije do 15. septembra tekuće godine.

Po Zakonu o radu, minimalna zarada može da se isplaćuje samo šest meseci, nakon čega je poslodavac dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate „minimalca“.

Ko može da radi za minimalac?

Prema pisanju sajta Radnik.rs, minimalna cena rada primenjuje se samo na radno angažovanje po osnovu ugovora o radu.

Ukoliko zaposleni radi po ugovoru o delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, minimalna plata za njega „ne važi“.

„Ugovori o privremenim i povremenim poslovima i ugovori o delu su oblici radnog angažovanja van radnog odnosa“, navode u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a prenosi Radnik.rs.

Sa druge strane, kada Republički zavod za statistiku utvrđuje broj zaposlenih u Srbiji, uzimaju se u obzir i zaposleni koji rade po ugovoru o delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Razlika između teorije i prakse

„To kod nas ne postoji kao takvo“, prve su reči Maria Reljanovića, profesora radnog prava na univerzitetu Union

„U drugim zemljama minimalnom cenom rada se određuje iznos koji poslodavac mora da isplati zaposlenom za obavljanje najjednostavnijijh manuelnih poslova „, kaže Reljanović za BBC.

Ali za razliku od drugih država, objašnjava Reljanović, u Srbiji se minimalna cena rada uvodi odlukom poslodavca i to u slučaju da isti poslodavac nema dovoljno finansijskih sredstava da isplati ugovorenu zaradu.

„Minimalna zarada služi da poslodavac isplati makar nešto u mesecima kad ne može da isplati celu zaradu zaposlenima“, kaže Reljanović.

Dodaje se minimalna cena rada u Srbiji često pogrešno tumači.

„Svi mislimo ‘aha, to je minimum koji poslodavac mora da mi isplati’ – to nije tačno. To je minimalno šta poslodavac mora da isplati kada je u finansijskim problemima, ali kada posluje normalno, mora da isplati više“, pojašnjava Reljanović.

Koliko ljudi u Srbiji radi za minimalac?

Kako navodi televizija N1, za minimalac u Srbiji radi oko 350.000 ljudi.

Ali profesor Reljanović ističe da bi ta brojka mogla biti veća ako se uzmu u obzir zaposleni koji primaju neznatno veću sumu.

Prema njegovim rečima, u praksi se često dešava da poslodavci jednostavno dodaju jedan dinar na minimalnu cenu rada.

„I sad to više nije minimalna, nego ugovorena zarada. Tako se ne krši zakon i ‘sve je okej’.“

Povećanje „sramno i ponižavajuće“

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ smatraju da je povećanje minimalne cena rada od 8.6 odsto sramno i ponižavajuće, prenosi N1.

Oni ističu da odgovornost za tu odluku snose Samostalni sindikat i UGS Nezavisnost.

„Bez obzira što se navodno nisu saglasili sa njom, jer učešćem u radu Socijalno-ekonomskog saveta daju pun legitimitet ovakvim ponižavajućim odlukama“, navodi Sloga.

Ipak, dodaju da najveću odgovornost snosi Vlada Srbije.

Koliko je rezultat „izuzetan“?

Nova cena predstavlja povišicu od 8.6 odsto, ali sa druge strane, Savez sindikata Srbije ostaje pri odluci da se ne prihvata povećanje manje od 10 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali je povećanje nazvao „izuzetnim rezultatom“.

Reljanović ističe da je „uvredljivo je da se cenkaju sa toliko sitnim procentima, tim pre što su sindikati izašli sa nekim vrlo jasnim ciljem, a to je da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom“.

Iako se minimalna cena rada u poslednjih deset godina uvećala za preko 50 odsto, Reljanović ističe da se kupovna moć uz minimalnu cenu rada gotovo nije promenila.

„Ako gledate koliko možete da kupite za tu minimalnu zaradu, mislim da ćete doći do gotovo identičnih podataka kao i pre deset godina – niste mogli mnogo da kupite tada, nećete moći ni sada.“

Dodaje da zaposlenima koji primaju minimalnu zaradu svako povećanje znači, ali da oni i uz povećanje cene „žive ispod svake granice siromaštva“.

„Ovo je potpuno surov odnos prema ljudima koji primaju minimalnu zaradu. Povećanje je precenjeno i oslikava cirkus koji se ponavlja iz godine u godinu“, kaže Reljanović.

„Niko nije zadovoljan ishodom pregovaranja“

Kako objašnjava profesor Reljanović, primarnu nadležnost u određivanju minimalne cene rada ima Socijalno-ekonomski savet koji odluke donosi jednoglasno.

Ukoliko se Socijalno-ekonomski savet ne dogovori, sekundarnu nadležnost ima Vlada Republike Srbije.

„Godinama se dešava jedno isto – ili sindikati blokiraju poslodavce ili obrnuto, država se po pravilu drži neutralno, ili se u poslednje vreme stavlja na stranu poslodavaca. Socijalno-ekonosmki savet ne odluči ništa vlada prihvati nešto što traže poslodavci pre nego sindikati.“

„Jedna porodica u Srbiji ne može da preživi ni sa dve minimalne zarade, a kamoli sa jednom“, kaže Reljanović.

Ističe da se previše pažnje pridaje minimalnoj ceni rada „umesto da se uspostave mehanizmi koji će socijalnu funkciju prebaciti na državu, a ne ostaviti poslodavcima“.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk