Jermenija i Azerbejdžan postigli su sporazum o privremenom prekidu vatre u regionu Nagorno-Karabah.
Ruski šef diplomatije saopštio je ovu vest nešto pre tri sata posle ponoći po moskovskom vremenu, posle deset sati pregovora u ruskoj prestonici.
Sergej Lavrov je izajvio da će dve zemlje sada započeti „suštinske“ razgovore.
Više od 300 ljudi je poginulo i hiljade su raseljene od 27. septembra – u poslednjoj eskalaciji nasilja u ovom višedecenijskom sukobu.
- Borbe i strah – BBC ekskluzivno u središtu sukoba u Nagorno-Karabahu
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- „U rat ili u zatvor“ – Sirijce šalju u Azerbejdžan da ratuju
Dogovorena je i razmena zarobljenika i tela preminulih u podne po lokalnom vremenu u subotu.
Nagorno-Karabah kontroliše etnička grupa Jermena iako je zvanično to deo Azerbejdžana.
Ove dve bivše sovjetske republike krive jedna drugu za ponovni početak sukoba – najgori u poslednjim decenijama.
Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji i obe države su članice Organizacije Ugovora za kolektivnu bezbednost (ODKB).
Ipak, Moskva ima dobre odnose i sa Azerbejdžanom.
Šta se poslednje dešava na terenu?
U petak je ministar odbrane Jermenije najavio da će se borbe nastaviti tokom dana uprkos pregovorima u Moskvi.
U četvrtak je Jermenija optužila Azerbejdžan da je namerno granatirao katedralu koja ima istorijsku vrednost u Nagorno-Karabahu. Fotografije pokazuju da je ova Crkva svetog spasa u gradu Šuši ozbiljno oštećena.
Istovremeno, Azerbejdžan je saopštio da su jermenske snage granatirale drugi po veličini grad Gendže u regionu Goranboj, kada je poginuo najmanje jedan civil.
Premijer Jermenije Nikola Pašinjan je ranije, govoreći za BBC, upozorio na „genocid“ u ovom regionu i dodao da je „Jermenija, zemlja Jermena“.
Zbog sukoba u Nagorno-Karabahu polovina stanovništva ovog regiona – oko 70.000 ljudi – moralo je da se iseli, saopštili su zvaničnici.
- Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
- Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
- U fotografijama: Strahote sukoba u Nagorno-Karabahu
Glavni grad regiona Stepanakert danima je bio granatiran i bez struje. Meštani koji su ostali u njemu krili su se u podrumima kuća i zgrada.
Jermenija i Azerbejdžan ratovali su zbog Nagorno-Karabaha od 1988-1994. godine, kada su postigli primirje. Ipak, trajni mirovni sporazum nikad nije postignut.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
