Svet se još nije potpuno oporavio od prethodne, a potresa ga nova finansijska kriza.
Ovog puta, međutim, finansijski sistem mnogo je bolje pripremljen nego 2008, a velika zasluga za to pripada američkim naučnicima, naveo je Nobelov komitet, dodeljujući trojici Amerikanaca nagradu za ekonomiju za 2022.
Poslednja kriza ostavila je ožiljke svetskoj privredi, prekinula rast bogatstva, povećala nejednakost i siromaštvo na planeti, ali sve bi bilo još lošije da mnogo pre nje trojica laureata nisu odredila prirodu, uzroke i metode suočavanja sa finansijskim krizama.
Jedan od njih, vodio je ovu borbu u pravom smislu te reči na mestu šefa Sistema federalnih rezervi SAD, glavne svetske centralne banke.
Nagradu, vrednu nešto manje od milion dolara, ravnopravno će podeliti bivši predsednik američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke, Daglas Dajmond sa Univerziteta u Čikagu i Filip Dajbvig sa Univerziteta Sent Luis.
- Krah berze i Velika depresija – „majka svih kriza“
- Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“
- Za prosečnu srpsku platu – 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo
Dajmond i Dajbvig su naučno dokazali da banke igraju ključnu ulogu u funkcionisanju savremene ekonomije i ukazali na ranjivost finansijskog sistema.
Bernanke je u radu iz 1983. da je upravljanje bankama dovelo do propadanja banaka, što je bio mehanizam koji je relativno običnu recesiju pretvorio u Veliku depresiju 1930-ih, najdramatičniju i najozbiljniju krizu na svetu koja je viđena u modernoj istoriji, rekao je Džon Hasler, član komiteta za Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Zahvaljujući njihovom radu, kriza iz 2008. nije prerasla u depresiju, obrazložio je Nobelov komitet, a vlasti sada lakše proceljuju rizike i prilagođavaju regulativu.
Sve ovo daje nadu da će sadašnji problemi u globalnoj privredi biti prevaziđeni bez sličnih finansijskih šokova, dodaje se.
„Sada smo mnogo bolje pripremljeni. Pre krize 2008. nije postojala opšta ideja o tome koliko je finansijski sistem ranjiv na svakakva iznenađenja“, rekao je pospani Dajmond, koga su iz Nobelovog komiteta pozvali ujutro da bi ga obavestili o nagradi.
Međutim, pripremljenost ne isključuje krizu, upozorio je naučnik.
Banke imaju dovoljno kapitala i bolje upravljanje rizicima, ali nevolje mogu doći iz bilo kog dela finansijskog sistema.
Pogledajte video: Ko profitira od globalnog porasta cena
Kao primer naveo je Veliku Britaniju, gde je Banka Engleske prinuđena da spase penzione fondove nakon što je nova vlada napravila rupu u budžetu i odbila da objasni kako će sastaviti kraj s krajem.
Poverenje u funtu i cene javnog duga su pale, penziionim fondovima ponestaje novca da osiguraju investicije, a centralna banka već drugu nedelju štampa do pe milijardi funti dnevno kako bi sprečila da brod potone.
Upravo takvim neočekivanim događajima i iznenađenjima i njihovim posledicama po privredu posvećena su dela ovogodišnjih nobelovaca.
Kao i prethodnih nekoliko godina, i ove je Nobelova nagrada pripala naučnicima iz SAD, dokazujući superiornost američkih univerziteta u ekonomiji.
Prošle godine, nagradu su podelila dvojica Amerikanaca, Pol Milgrom i Robert Vilson, zbog izuzetnog doprinosa u razvoju teorije aukcija.
Milgrom i Vilson se uklapaju u najčešći tip dobitnika Nobelove nagrade u ekonomiji – muškarac, Amerikanac stariji od 55 godina.
Godinu dana ranije dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju bili su Majkl Krimer sa Harvarda i njegova supruga Ester Daflo i Abidžit Banerdži koji su razvili novi pristup pronalaženju rešenja za borbu protiv siromaštva.
- EU uvodi nove sankcije Rusiji, da li će Srbija ostati bez mogućnosti uvoza ruske nafte
- „Dole banke!“: Libanac upao naoružan u ekspozituru i postao nacionalni heroj
- Kriza menja politiku: Kuba se otvara za strane investitore
Dodelom Nobelove nagrade za dostignuća u oblasti ekonomije završava se Nobelova nedelja, koja se tradicionalno održava početkom oktobra.
Nagrada za ekonomiju nije bila ustanovljena kao jedna od pet nagrada u zaveštanju industrijalca i pronalazača dinamita Alfreda Nobela iz 1895.
Švedska centralna banka je 1968, u čast 300. godišnjice, dala veliku sumu novca Nobelovoj fondaciji kako bi ustanovila još jednu nagradu – za ekonomsku nauku.
Zvanično se zove Memorijalna nagrada Alfreda Nobela Švedske državne banke za ekonomske nauke.
Trenutno iznosi 10 miliona švedskih kruna.
Dobitnika ekonomske nagrade bira Švedska akademija nauka.
Rukovodi se istim pravilima kao i prilikom nagrađivanja izuzetnih radova u drugim naučnim disciplinama.
Pogledajte video: Kako su povezani rast cena, rat u Ukrajini i klimatske promene
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
