Promo image of Biden and Trump

BBC

Dok prebrojavanje glasova ulazi u peti dani, Džo Bajden ponavlja da je siguran u pobedu nad Donaldom Trampom na predsedničkim izborima održanim u utorak.

Kandidat demokrata je, prema dosadašnjim podacima, osvojio 253 od 270 elektorskih glasova neophodnih za pobedu na izborima.

Bajden vodi i u državama Džordžiji, Nevadi, Pensilvaniji i Arizoni, koje bi mogle da donesu još više znakova pobede.

Ukoliko pobedi, Bajden će polagati predsedničku zakletvu u januaru 2021. godine.

Pošto brojanje glasova još uvek traje, i dalje nije poznato kada će biti poznati rezultati.

Zvaničnici kažu da je broj glasova poslatih poštom usled pandemije korona virusa nezapamćen do sada, te je zato došlo do kašnjenja u objavljivanju rezultata, najdužem u poslednjih 20 godina.

Predviđa se da će izlaznost na predsedničkim izborima biti najviša u poslednjih 120 godina – čak 66.9 odsto.

Predsednik Tramp je upozorio Bajdena da još uvek ne proglašava pobedu, dan pošto je to sam uradio.

Bajden je u vođstvu, ima gotovo 40 elektorskih glasova više od Trampa (253 prema 214), ali se u pojedinim ključnim državama i dalje broje glasovi i trka je neizvesna.

Dok Bajden i njegov izborni štab tvrde da su na putu pobede, dotle Tramp iznosi tvrdnje, bez jasnih dokaza, da je bilo velikih nepravilnosti i prevara.

Trampov tim saopštio je da je predsednik rekao obećao „da nikada neće odustati od borbe za naciju“ i nastavlja da osporava brojanje glasova u ključnim državama – Viskonsin, Džordžija, Pensilvanija i Mičigen.

Konačni rezultat glasanja za predsednika SAD zavisi od država Arizona, Džordžija, Nevada i Pensilvanija.

trenutni rezultati

BBC

Šta je rekao Bajden?

„Brojke nam jasno govore: Pobedićemo u ovoj trci“, rekao je Bajden pristalicama u Delaveru.

Na skupu se pojavio u pratnji kandidatkinje za potpredsednicu, Kamale Haris, senatorke iz Kalifornije.

Bajden je procenio da će osvojiti više od 300 elektorskih glasova i ponovio da je za njega glasalo više ljudi – više od 74 miliona – nego za bilo kog kandidata u istoriji.

Dodao je da su mu Amerikanci dali mandat da se posveti borbi protiv virusa korona, oživi poljuljanu privredu, radu na umanjenju efekta klimatskih promena i iskorenjavanju sistemskog rasizma.

U Americi je u poslednja tri dana zaredom zabeležen rekordni broj zaraženih – u petak ih je bilo više od 127.000.

Prema najnovijim podacima, Bajden je preuzeo vođstvo od Trampa u Džordžiji i Pensilvaniji, koje su među ključnim država.

U Džordžiji, Bajden ima prednost od nešto više od 1.000 glasova u toj državi, a ostalo je još nekoliko hiljada da bude prebrojano.

Državni sekretar Džordžije Bred Refensberger najavio je ponovno brojanje glasova u toj saveznoj državi.

„Trenutna razlika između kandidata je toliko mala da će verovatno biti ponovnog brojanja glasova“, rekao je on i dodao da konačni rezultat u Džordžiji u ovom trenutku ima ogromne posledice za čitavu zemlju.

Gabrijel Sterling, koji nadgleda glasanje u toj državi, dodao je da je razlog ponovnog prebrojavanja mala razlika među kandidatima, da nije bilo „nikakvih raširenih nepravilnosti“ koje bi ukazivali na lošu igru.

Demokratski kandidat u Pensilvaniji vodi sa 5.587 glasova u odnosu na aktuelnog predsednika, a prebrojano je oko 95 odsto listića.

Na ovim izborima zabeležen je najveći odziv još od 1900. godine.

Bajden je do sada osvojio više od 73 miliona glasova, što je najviše do sada za bilo kod predsedničkog kandidata.

Tramp je osvojio gotovo 70 miliona glasova, što je drugi najbolji rezultat u istoriji izbora za predsednika SAD.

trenutni rezultati

BBC

Zašto je Džordžija važna?

Ako Bajden pobedi u Džordžiji, bio bi mu potreban još samo jedan elektorski glas do 270 koliko je neophodno za pobedu na izborima.

Čak i da Tramp pobedi u svim preostalim državama – što sada izgleda malo verovatno – mogao bi da osvoji 269 elektorskih glasova.

Osvajanje Džordžije bio bi veliki rezultat za Bajdena i Demokratsku stranku.

Od 1964. godine ljudi u ovoj državi su samo četiri puta dali pobedu nekom predsedničkom kandidatu iz Demokratske stranke.

Poslednji put Džordžija se većinski opredelila za nekog demokratskog kandidata 1992. godine – za Bila Klintona.

Ako se ove godine odluči za Bajdena, Džordžija bi bila ostrvo plavog (boja Demokratske stranke) u moru crvene (boja Republikanske stranke) na izbornoj mapi, okružena republikanskim državama.

Važno je znati i ovo: prema državnim propisima kandidat koji izgubi ima pravo da traži ponovno brojanje glasova ako je razlika 0,5 odsto.

Zahtev mora da bude podnet u roku od dva dana od zvanične objave rezultata.

Prema sadašnjim rezultatima, na osnovu 99 odsto obrađenog materijala, Bajden ima 49,39 odsto osvojenih glasova, a Tramp 49,37 odsto.

DžORDžIJA – 16 ELEKTORSKIH GLASOVA

amrika, izbori, džordžija

BBC

A šta ako bude nerešeno?

Ni ova opcija nije isključena.

Ako izgubi u Džordžiji, Trampu su potrebne pobede u Arizoni, Severnoj Karolini, Nevadi i Penilvaniji.

U tom slučaju, ako nijedan od kandidata ne osvoji većinu elektorskih glasova, odlučuje američki Kongres.

Predstavnički dom glasaće o predsedniku, a svaka država daje jedan glas. Za većinu je neophodno 26 glasova.

O potpredsedniku odlučuje Senat, a glasa svih 100 senatora.

Članovi Kongresa izabrani na izborima 2020. godine preuzimaju ovu odgovornost – ali neke od trka još nisu odlučene.

Džordžija bi mogla da bude presudna i za borbu za Senat.

Demokrate su se nadale da bi mogle da osvoje dovoljno mesta i tako preuzmu kontrolu u gornjem domu Kongresa, ali su mnogi republikanci odoleli.

Trka u ovoj državi za kongresmene je vrlo neizvesna.

Kako stvari stoje, izgleda da će u Džordžiji u januaru biti organizovana posebna glasanja za odlučivanje o oba mesta koja daje u Senatu, jer se – prema državnom zakonu – mora održati dodatno glasanje ako nijedan kandidat ne uspe da dobije 50 odsto glasova.

Ako bi kandidati Demokratske stranke osvojili oba mesta, to bi značilo da bi Senat bio podeljen 50-50.


Pogledajte video: Zašto Trampove pristalice negde traže da se zaustavi brojanje glasova, a drugde da se nastavi?

Tvrde da ima izbornih prevara
The British Broadcasting Corporation

Šta je rekao Tramp?

Tim predsednika Donalda Trampa saopštio je da „Amerikanci zaslužuju punu transparentnost u brojanju glasova i potvrdi izbora“.

„Ovde se više ne radi o ovim konkretnim izborima. Ovde je reč o integritetu celokupnog izbornog procesa“, navodi se u saopštenju.

Trampov tim u saopštenju optužuje demokrate da se opiru „osnovnom principu“ da „svi legalni glasački listići moraju da se prebroje, a svi nelegalni ne smeju da se broje“ i dodaje da će Tramp „sprovoditi ovaj proces kroz sve aspekte zakona“.

„Nikada neću odustati od borbe za vas i za našu naciju“, zaključuje se u saopštenju.

Tramp uporno ukazuje da je brojanje glasova stiglih poštom posle dana glasanja „ilegalno“.

Naknadno pristigli glasovi mogu se ubrojati u oko polovini američkih država – sve dok imaju poštanski žig sa datumom izbornog dana – 3. novembra.

Oni se broje i u ključnim državama – Pensilvaniji, Nevadi i Severnoj Karolini, u kojima pobednik još nije poznat. Rok za pristizanje poštanskih glasova razlikuje se od države do države.

Šta je rekao Bajden?

Ranije u četvrtak, Bajden je iz izbornog štaba u Delaveru, apelovao na smirenost širom zemlje.

U kratkom televizijskom obraćanju, Trampov izazivač ponovo je izrazio uverenje da će biti proglašen pobednikom.

„Demokratija je ponekad zbrkana i zahteva malo strpljenja“, rekao je.

„Ali to strpljenje se nagrađuje već više od 240 godina, imamo sistem na kome nam zavidi svet“, dodao je Bajden.

Prema pisanju Vašington Posta, američka tajna služba pojačaće zaštitu Bajdena od petka u očekivanju da bi uskoro mogao da bude proglašen pobednikom izbora.

Portparol tajne službe Ketrin Milhoan odbila je da komentariše ovu informaciju.

Šta je kandidatima potrebno za pobedu?

Put do pobede

BBC

Za pobedu u trci za Belu kuću neophodno je da neki kandidat osvoji najmanje 270 elektorskih glasova.

Ključne države su Arizona, Mičigen, Džordžija, Nevada, Pensilvanija, Severna Karolina i Viskonsin.

Bajden je proglašen pobednikom u Mičigenu i verovatno Viskonsinu, a u ostalih pet država koje se smatraju ključnim i dalje traje prebrojavanje glasova.

Pobeda u Pensilvaniji ili dve od preostale četiri države bila bi dovoljna Bajdenu za izbor na mestu predsednika.

Tramp treba da osvoji Pensilvaniju i tri od preostale četiri države (Arizona, Džordžija, Severna Karolina ili Nevada).

Pojedini mediji su objavili projekcije prema kojima je Bajden pobedio u Arizoni, ali BBC izveštava da je još prerano da se tako nešto zaključi.

Visoki zvaničnik administracije Trampove rekao je BBC-jevom američkom partneru CBS Njuz da Tramp ne namerava da se preda ako Bajden bude proglasio pobedu.

Navodno je Trampov tim prikupio je milione dolara za predstojeće pravne bitke.

Joe Biden, left, and Donald Trump, right

Getty Images

Gde je sve Trampov štab uložio žalbe?

U nekoliko država.

Tramp zahteva ponovno brojanje glasova u Viskonsinu, a prema propisima bilo koji kandidat ima na to pravo ako je razlika u glasovima do jedan odsto.

Bajden ima prednost u Viskonsinu za oko 20.000 glasova.

Žalbe su podnete i u Mičigenu i Džordžiji, ali su ih nadležni sudovi odbacili.

U slučaju Džordžija sudija nije pronašao dokaze koji potkrepljuju tvrdnju da su pridodati i zakasneli glasački listići.

Sudija Prvog apelacionog suda u Mičigenu Sintija Stivens odbacila je tužbu Trampove kampanje da zaustavi brojanje glasova pristiglih poštom u toj državi.

Stivens je izjavila da je zahtev podnet prekasno – samo nekoliko sati pre zaključenja – i da je tužba pokrenuta protiv pogrešnog pojedinca – državnog sekretara.

Zvaničnik nema kontrolu nad lokalnim procesom prebrojavanja, rekla je Stivens.

procedura

BBC

Ali u Pensilvaniji, Trampov izborni štab je odneo pravnu pobedu posle odluke Apelacionog suda rekao da republikancima mora da bude dozvoljena kontrola obrade glasačkih listića.

Republikanska stranka u Nevadi saopštila je da je američkom Ministarstvu pravde poslala izveštaj o, kako se tvrdi, „najmanje 3.062 slučaja prevara sa glasovima“.

Partija je tvitovala da je identifikovano na hiljade pojedinaca koji krše zakon bacajući glasačke listiće po odlasku iz države.

Uprkos Trampovim ponovljenim tvrdnjama, nema dokaza o širokoj prevari birača.

U međuvremenu, bivši šef kabineta Bele kuće Mik Malvejni predvideo je u onlajn tribini u četvrtak da će se Tramp „apsolutno“ ponovo kandidovati za predsednika 2024. godine ako sada izgubi od Bajdena.

Pogledajte video: Šta kaže Tramp, a šta Bajden

Rezultati američkih izbora: Tramp hoće na sud, Bajden priča o mogućoj pobedi
The British Broadcasting Corporation

Kakvo je trenutno stanje u ključnim državama?

amerika, izbori

Reuters

Džordžija: Bajden je preuzeo vođstvo u Džordžiji. Tramp je sve do sada imao prednost, ali je kandidat Demokratske stranke napravio preokret.

Nevada: Na osnovu 89 odsto prebrojanih glasova, Bajden je povećao prednost na oko 11.000 glasova.

Pensilvanija: Bajden je preuzeo vođstvo i u ovoj saveznoj državi i sada ima 5.500 glasova više protivnika.

Arizona: Ova država bi mogla da bude potencijalni Trampov džoker. Bajdenova prednost je pala na oko 7.000. Treba da bude prebrojano još oko 220.000 glasova.

U Viskonsinu, industrijskoj državi na Srednjem zapadu, prebrojano je 99 odsto glasova, a Bajden ima prednost od oko 20.000 glasova.

Glasovi se još prebrojavaju i u Severnoj Karolini i na Aljasci, a Tramp vodi u obe države.

ključne države, izbori, amerika

BBC

SEVERNA KAROLINA – 15 ELEKTORSKIH GLASOVA

ARIZONA – 11 ELEKTORSKIH GLASOVA

arizona, izbori

BBC

NEVADA – 6 ELEKTORSKIH GLASOVA

Nevada, izbori

BBC

Trampovi sinovi se obrušili na pojedine republikance

Sinovi Donalda Trampa kritikovali su pojedine visoke predstavnike Republikanske stranke zbog toga što nisu podržali njihovog oca u nastojanju da pobedi na izborima.

Najstariji Trampov sin, Don Junior, rekao je da je stranka „slaba“.

Njegov brat Erik je poručio: „Naši glasači vam nikada neće zaboraviti ako ste bili ovce!“.

Pojedini republikanci, poput senatora iz Jute Mita Romnija i guvernera Merlineda Lerija Hogana, upozorili su da Trampov izborni štab ugrožava demokratski proces.

Don Junior je na Tviteru besno reagovao upirući prstom na one koji možda merkaju predsedničke izbore 2024. godine.

„Potpuni nedostatak akcije iz gotovo svih takvih krugova u Republikanskoj straci je prilično je neverovatan“, napisao je on.

„Oni imaju savršenu poziciju da pokažu da su spremni i sposobni da se bore, ali umesto toga će se prikloniti medijskoj rulji.

„Ne brinite, Donald Truap će se boriti, a oni, kao i obično, mogu samo da gledaju“.

Trampov sin se obratio pristalicama u Atlanti u Džordžiji – jednoj od ključnih država gde se glasovi još prebrojavaju – da njegov otac ima pravnog osnova da osporava proces brojanja glasova.

„Mislim da je najvažnija stvar koju Donald Trump može da učini na ovim izborima jeste borba do smrti u svakoj od ovih bitaka“, rekao je Trampov sin.

Navodno planiran napad na izbornu komisiju u Filadelfiji

Policija u tom gradu u Pensilvaniji istražuje navodni plan na zgradu u kojoj se broje glasovi.

ABC Njuz je objavio da je grupa ljudi – verovatno porodica – navodno planirala da se iz Virdžinije doveze hamerom i probije ulaz zgrade.

Policija je uhapsila muškarca i zaplenila vozilo.

Filadelfija je jedan od gradova u koje su uprte oči Amerike jer može da bude odlučujuća za ishod predsedničkih izbora.

Trampovo vođstvo u državi Pensilvaniji se značajno smanjilo, a njegov izborni štab traži da prestane dalje brojanje glasova zbog navodnih nepravilnosti.

Ispred zgrade u kojoj se broje glasovi pristalice Bajdena su vrlo raspoložene i čak su priredili i spontane zabave.


Pogledajte video: Obraćanje Trampa koji tvrdi da je bilo izbornih prevara

Tramp proglasio pobedu i rekao da je bilo prevara.
The British Broadcasting Corporation

Šta kažu posmatrači?

Međunarodna posmatračka misija saopštila je da su američki izbori „ukaljani pravnom neizvesnošću i pokušajima bez presedana da potkopaju poverenje javnosti“.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) navela je da je glasanje bilo „konkurentno i dobro vođeno“ uprkos izazovima zbog pandemije korona virusa.

Ali, dodaje se, „u isto vreme, kampanju je odlikovala duboko ukorenjena politička podela koja je uključivala neutemeljene navode o sistematskim prevarama“.

U saopštenju na osnovu preliminarnih nalaza, misija OEBS-a je navela da „neutemeljeni navodi o sistematskim nedostacima, na kojima je posebno insistirao američki predsednik, pa i u izbornoj noći, nanose štetu poverenju javnosti u demokratske institucije“.


Pogledajte video: Šta kažu Beograđani o američkim izborima

Američki izbori: Tramp ili Bajden – za koga su Beograđani?
The British Broadcasting Corporation

Najveći odziv za 120 godina

Na ovim predsedničkim izborima glasalo je 160 miliona Amerikanaca, što je najveći broj u 120 godina, pokazuju preliminarni podaci američke Izborne projekcije(US Elections Project).

Stopa odziva bila je 66,9 odsto, što je najviše od 1900. godine, navodi ova veb stranica.

Te godine, republikanski predsednik Vilijam Mekinli pobedio je demokratskog izazivača Vilijama Dženingsa Brajana, uz odziv od 73,7 odsto.

Za razliku od izbora 2020. godine, 1900. godine dali su jasan rezultat.

„Predsednički izbori 2020. imali su najveću stopu izlaznosti u poslednjih 120 godina“, objavio je u sredu osnivač američke Izborne projekcije, profesor Majkl Mekdonald.

„Još ima prilično nagađanja, pogotovo u vezi sa glasačkim listićima koji tek treba da budu prebrojeni. Nastaviću da preciziram ove procene tokom narednih nedelja.“

Ove godine su posmatrači izbora predvideli veliku izlaznost, delimično podstaknutom porastom broja glasačkih listića i ranim glasačima koji su svesni pretnje koju predstavlja korona virus.

Procenjeno je da je više od 100 miliona ljudi učestvovalo u ranim izborima, što je rekord.


Kalendar

BBC
izlazne ankete

BBC
izlazne ankete

BBC

Šta bi trebalo da znate o glasanju u Americi

U političkom sistemu Sjedinjenih Američkih Država postoje samo dve stranke, pa je predsednik uvek iz redova demokrata ili republikanaca.

Izbori se održavaju na četiri godine, a glasaju svi stariji od 18 godina.

Sva pažnja usmerena je na Trampa i Bajdena, ali birači biraju i nove članove Kongresa kada popune glasačke listiće.

Predsednički kandidati se takmiče za osvajanje glasova na elektorskim koledžima, koji se dodeljuju državama delimično na osnovu broja stanovnika.

Ukupno je 538 elektora, a oni se dodeljuju državama na osnovu broja stanovnika.


Pogledajte video: Kako Amerikanci biraju predsednika

Tramp ili Bjaden: Kako institucija elektorskog koledža utiče na glasanje u SAD
The British Broadcasting Corporation

Kalifornija ima najviše elektora – 55 – dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju najmanje – tri.

Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas. Kandidat mora da dobije većinu glasova – 270 ili više – kako bi osvojio predsednički mandat.

Zahvaljujući ovom sistemu moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou – poput Hilari Klinton 2016. godine – ali da ipak izgubi izbore.

Džordž Buš je 2000. godine pobedio sa 271 elektorskim glasom, iako je demokratski kandidat Al Gor osvojio većinu na biračkim mestima, za više od pola miliona.

Države imaju različita pravila kako i kada brojati glasačke listiće koji stižu poštom, što znači da neće u isto vreme saopštiti rezultate.

Pravila oko glasanja putem pošte razlikuju se u zavisnosti od države, ali mnogi zahtevaju da se svi glasački listići dobiju poštom do kraja izbornog dana.

U nekim državama će proći nedelje da bi se dobili potpuni rezultati.


Pogledajte i ovaj video: Zašto su američki izbori 2020. jedinstveni

Izbori u SAD se nikada nisu održavali u ovakvim uslovima.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

close
Predsednički izbori u Americi 2020: Džo Bajden je novi predsednik, Tramp kaže „izbori nisu gotovi“ 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.