Kolumbija skreće udesno – izborna pobeda „Tigra“

Kolumbija je birala i rezultat bi mogao trajno promeniti zemlju. Ultradesni advokat Abelardo de la Esprijelja tesno je pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora. Prema preliminarnim rezultatima osvojio je 49,66 odsto glasova, ispred levog vladinog kandidata Ivana Sepede, koji je osvojio 48,7 procenata. Razlika od oko 250.000 glasova najmanja je u istoriji kolumbijskih predsedničkih izbora.

Sada će 47-godišnji pravnik, preduzetnik i politički autsajder preuzeti dužnost od Gustava Petra, koji je bio prvi levičarski predsednik zemlje. Njegova pobeda znači jasan zaokret udesno i odmak od ključnih projekata dosadašnje vlade, naročito u politici mira, bezbednosti, energetike i socijalnoj politici. Istovremeno, novi predsednik preuzima zemlju koja je politički duboko podeljena.

Izborna pobeda bez jasnog društvenog konsenzusa

Prava poruka ovih izbora leži manje u rezultatu, a više u maloj razlici između broja glasova koje su dobili kandidati. Gotovo polovina birača glasala je za nastavak smera koji je zacrtao Petro, a druga polovina za temeljnu promenu kursa.

„Kolumbija je glasala i jedva da je moglo biti tešnje. Zemlja je politički gotovo tačno podeljena na pola“, kaže za DW Kristin Veseman, voditeljka predstavništva nemačke Fondacije Konrad Adenauer u Bogoti. Pravi izazov tek sada počinje, upozorava ona i ističe da će idući predsednik morati da „upravlja duboko podeljenom zemljom i da ispuni velika očekivanja u pogledu veće bezbednosti, ekonomske stabilnosti i funkcionalne države“.

Slično ishod izbora ocenjuje i vršiteljka dužnosti predsednice instituta GIGA, Sabine Kurtenbah. „Kolumbija je i dalje potpuno podeljena“, kaže ona u razgovoru za DW. Ono što je zemlji sada potrebno jeste „predsednik koji pokušava da gradi mostove i ne produbljuje tu polarizaciju“.

I Vivijana Garsija Pinson sa Instituta Arnold Bergstreser za DW ocenjuje da Kolumbiju karakterišu „dva veoma različita društvena modela“. Rezultat izbora „veoma jasno pokazuje koliko je zemlja podeljena“. O ubedljivoj pobedi ne može biti ni reči, smatra ona.

Ko je Abelardo de la Esprijelja?

De la Esprijelja nije klasičan političar. Najpre je postao poznat kao advokat poznatih osoba, među njima i paramilitarnih vođa i navodnih trgovaca drogom. Kasnije se proslavio kao preduzetnik, televizijska ličnost i komentator. Njegov stil u javnosti je provokativan, medijski upečatljiv i snažno personalizovan.

U predizbornoj kampanji predstavio se kao protivnik establišmenta i nacionalno-konzervativni obnovitelj. Njegove pristalice zovu ga „El Tigre“ – tigar. Politički se jasno orijentiše prema uzorima kao što su Donald Tramp, Najib Bukele i Havijer Milei. Otvoreno ga je podržao Tramp, a već je primio čestitke i iz republikanskog tabora u SAD.

Njegova izborna pobeda bazira se pre svega na obećanju da će bezbednosnu krizu u zemlji da suzbije čvrstom rukom. Nakon godina rastućeg nasilja gerilskih grupa, narko-kartela i drugih naoružanih aktera, ta poruka pogodila je živac mnogih birača.

Kraj „Paz Total“?

Najveći zaokret verovatno sledi u bezbednosnoj i mirovnoj politici. Dok je Petro svojom strategijom „potpunog mira“ (Paz Total) računao na pregovore s gerilama i kriminalnim grupama, De la Esprijelja najavljuje njen kraj. Umesto dijaloga želi vojni pritisak. Obećava bombardovanje naoružanih grupa, ponovno uvođenje zaprašivanja protiv uzgoja koke, izgradnju mega-zatvora i tešnju bezbednosnu saradnju sa SAD.

Garsija Pinson u tome vidi temeljnu promenu paradigme. Koncept De la Esprijelje bazira se na „militarističkoj politici čvrste ruke“ i snažno se oslanja na model Bukelea u Salvadoru.

Elizabet Dikinson, zamenica direktora za Latinsku Ameriku u Međunarodnoj kriznoj grupi, upozorava da društvena podela ne bi smela dodatno da se produbljuje. „Onaj ko vlada mora da stekne poverenje druge polovine“, kaže. „Ovo nije trenutak za osvetu ili ekstremnu politiku, nego za put pomirenja“, naglašava Dikinson za DW.

Ona ističe da su upravo regioni koji su posebno pogođeni sukobom većinom glasali za protivkandidata, Ivana Sepedu. To je signal protiv isključivo vojne strategije.

Energetski zaokret

I u ekonomskoj politici nazire se raskid s Petrovom vladom. De la Esprijelja želi znatno da smanji državni aparat, da ojača privatni sektor i podstakne ulaganja. Među njegovim najkontroverznijim predlozima su smanjenje državnog aparata i do 40 odsto, podsticanje frekinga i veće korišćenje fosilnih izvora energije. Energetska tranzicija koju je Petro gurao, tako bi se bar delimično vratila unatrag.

„Natrag na fosilna goriva“, sumira Kurtenbah energetski smer novog predsednika. Energetsku tranziciju želi da „ukine“. Istovremeno, upozorava da se njegova izborna obećanja ne uzimaju zdravo za gotovo kao sprovodljiva. De la Esprijelja – kao i pre njega Petro – nema većinu u parlamentu.

Upravo u tome i politikolog Jan sa Univerziteta del Rosario u glavnom gradu Bogoti vidi najveći izazov narednih meseci. On u razgovoru za DW ističe da novi predsednik najpre mora da izgradi stabilnu koaliciju i ponovo ujedini zemlju nakon izrazito polarizovane izborne kampanje.

Prvi protesti

Koliko bi to moglo da bude teško pokazalo se već u izbornoj noći. U Bogoti i Kaliju hiljade pristalica poraženog levog tabora izašle su na ulice. Neke su demonstracije eskalirale u sukobe s policijom. Novinska agencija AFP izvestila je o barikadama, zapaljenim gumama i povicima protiv novog predsednika.

De la Esprijelja je u svom pobedničkom govoru govorio o početku „nove ere“ za Kolumbiju. Da li će iz toga zaista da proizađe novi politički početak, zavisi od toga hoće li uspeti da pridobije podršku i van sopstvenog tabora. Stručnjaci s kojima je DW razgovarao slažu se u jednom: najveći zadatak novog predsednika neće biti borba protiv gerile, nego suočavanje sa zemljom koja je politički gotovo tačno podeljena na dve polovine.