Rat u Ukrajini: Ko su žene na prvoj liniji fronta

„Naš otpor danas ima žensko lice“, napisala je Prva dama Ukrajine na Instagram nalogu.

Olena Zelenska, žena ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, deli potresne fotografije koje ističu ratni doprinos žena tokom ruske invazije.

I ne radi to samo Zelenska – društvene mreže preplavljene su slikama žena koje nose oružje ili vojne uniforme, spremne da se bore u ratu koji potresa Ukrajinu od kraja februara.

• Ko je Olena Zelenska – prva dama Ukrajine
• Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
• Pet dana u Novoj Kahovki, gradu koji su okupirale ruske trupe

Porodice se razdvajaju i milioni ljudi, uglavnom žena i dece, beže na Zapad, dok njihovi muževi i očevi ostaju da brane gradove pod ruskim napadom.

Međutim, mnoge žene su takođe ostale, među kojima i Zelenska, izlažući život izuzetnom riziku.

Ovo su priče o pet žena na frontu tokom ratnih dešavanja.

Kira Rudik: ‘Strašno je, ali sam ljuta’

„U životu nisam takla oružje sve dok nije počeo rat“, kaže poslanica Kira Rudik.

„Za tim do sada nikad nije bilo potrebe.“

„Ali kad je krenula invazija i pojavila se mogućnost da se uzme oružje, samu sam sebe šokirala kada sam odlučila da ga ipak uzmem.“

„Puška je bila teška i mirisala je na metal i ulje.“

Rudik je okupila jedinicu otpora u Kijevu i oni se obučavaju kako bi branili glavni grad Ukrajine.

Svoju lokaciju čuva u tajnosti, zato što su je, kako kaže, obaveštajne službe upozorile da se nalazi na „listi za odstrel“ ruskog predsednika Vladimira Putina.

Uprkos tome, ona nastavlja istaknuti rad kao liderka partije Glas u Parlamentu, a takođe patrolira svojim kvartom sa jedinicom.

Fotografija Rudik sa oružjem u rukama brzo je postala viralna na internetu, a ona kaže da je ta slika navela čitav niz drugih žena da pođu njenim stopama i late se oružja.

„Dobila sam mnogo poruka od žena koje mi govore da su ostale da se bore“, kaže ona za BBC.

„Mi nemamo iluzija povodom toga kakav će ovaj rat biti, ali znamo da sve moramo da se borimo da bismo zaštitili naše dostojanstvo, naša tela, našu decu.“

„Strašno je, ali sam i ljuta, a to je možda najbolje raspoloženje u kojem mogu da budem dok se borim za svoju zemlju.“

Pogledajte video: Ukrajinski tinejdžeri na frontu posle samo tri dana obuke

Od 44 miliona ljudi, koliko živi u Ukrajini, 23 miliona su žene.

Prema podacima Svetske banke, imaju jedan od najviših procenata žena koje služe u vojci.

Ukrajinska vojska tvrdi da su 15,6 odsto njenih vojnika žene, a ova brojka se više nego udvostručila od 2014. godine.

Ta brojka sad bi mogla da bude još viša posle saopštenja iz decembra u kom su pozvane sve žene starosti od 18 do 60 godina dobrog fizičkog zdravlja da se prijave za potencijalnu vojnu službu.

One koje su pozvane ili odlučile da ostanu mogu se naći u velikoj ličnoj opasnosti.

Ne zna se koliko je tačno ljudi poginulo u borbama otkako su Rusi izvršili invaziju, ali ukrajinske vlasti tvrde da je bilo više od hiljadu smrti civila od početka napada 24. februara.

Nije bilo moguće potvrditi tu cifru, ali Ujedinjene nacije kažu da je, zaključno sa 8. martom, do sada ubijeno 516 civila.

Uz sve to, smatra se da je na obe strane živote izgubilo hiljade boraca dok izveštaji o žrtvama rata nastavljaju da dominiraju svetskim vestima, a vrlo je verovatno da ih broj ranjenih višestruko nadmašuje.

Predsednik Zelenski je rekao da je u prve dve nedelje rata poginulo 1.300 ukrajinskih vojnika.

Mnogi Ukrajinci koji se nalaze blizu mesta na kojima se vode borbe sada žive u podrumima i metro stanicama kako bi se zaštitili od projektila i vazdušnih napada koji pogađaju njihove gradove.

Granatiranje je takođe neselektivno, a svakim danom se pojavljuju novi snimci na kojima se vide uništeni domovi civila, bolnice sravnjene sa zemljom i ignorisanje humanitarnih koridora.

To je realnost za one koji odluče da ostanu u ratnoj zoni Ukrajine.

Marharita Rivačenko: ‘Nisam imala kuda da pobegnem’

Pored političarki, i obične žene se dobrovoljno javljaju da učestvuju u ratu.

Par dana pre nego što je otpočela invazija, Marharita Rivačenko je proslavila 25. rođendan u Budimpešti, u Mađarskoj, sa prijateljima.

Sada je naučila da spava pored zvuka sirene za vazdušnu opasnost u skloništima dok njen grad bombarduju ruske snage.

„Kad je rat počeo, moja porodica je bila u Harkovu a ja sam bila sama u Kijevu. Nisam imala kuda da pobegnem“, kaže za BBC ova menadžerka za odnose sa javnošću.

„Nisam želela da se evakuišem, želela sam da preduzmem nešto, tako da sam odlučila da se priključim teritorijalnoj odbrani.“

Rivačenko je položila kurseve prve pomoći kako bi postala bolničarka u svom bataljonu i sada radi dobrovoljno kao medicinska sestra.

„Veoma se plašim“, kaže ona.

„Volim život i želim da živim, ali moj život zavisi od ovog rata, tako da moram da učinim nešto da pomognem da se on okonča.“

• Prestonica Ukrajine se pretvorila u tvrđavu
• Dok granate pljušte po Harkovu, ukrajinska vojska ne uzmiče
• „Granatiraju moj grad, ali moja mama u Rusiji mi ne veruje“

Justina Dusan: ‘Moj prioritet je da preživim’

Nisu svi u prilici da se priključe jedinicama Teritorijalne odbrane zato što one već imaju mnogo dobrovoljaca, a nemaju svi ni dovoljno iskustva da bi bili bezbedni.

Justina Dusan, konsultantkinja za zapošljavanje IT stručnjaka, radi sve drugo što može kako bi pomogla svojoj zemlji.

„Sada sam u rezervnim jedinicama i spremna sam da se borim.“

„Bila sam evakuisana u Lavov, jer bez oružja ili automobila sa kojim bih mogla da pomognem, nisam bila od koristi u Kijevu.“

„I zato sada radim kao dobrovoljka u bezbednoj zoni i pomažem u organizaciji dopremanja opreme i humanitarne pomoći na front.“

Pre rata, Dusan je bila aktivistkinja za zaštitu prava životinja.

Međutim, kaže da više nema emocionalni kapacitet da se brine za životinje.

„Katastrofalno je što se životinje napuštaju i ostavljaju u gradovima da umru“, kaže ona.

„Ali prioritet mi je da preživim, da bih mogla da pomognem našim oružanim snagama koje će pružati otpor do samog kraja.“

„Umiru nam deca, žele da ubiju svakog Ukrajinca i mi se osećamo veoma usamljeno u toj situaciji.“

„Samo želim da ne budem ubijena.“

• Ljubav jača od bombi: Srbin koji je odlučio da ostane u Ukrajini
• „Vozio sam 40 sati bez prestanka da bih pobegao od rata u Ukrajini“ – kamiondžija iz Srbije

Olena Bilecki: ‘Želim da se moja ćerka rodi u slobodnoj Ukrajini‘

Kijevski dom bivše advokatice Olene Bilecki postao je privremeni štab Gardistkinja Ukrajine.

Ona je u šestom mesecu trudnoće i odlučila je da ostane u glavnom gradu sa mužem i njihove dve ćerke, koje imaju 11 i 16 godina, kako bi pomogli u odbrani grada.

„Organizujemo žene širom zemlje“, objašnjava ona.

„Porodična odluka bila je da ostanemo i da se borimo, zato što ne želimo da živimo pod okupacijom.“

„To je pitanje ropstva ili slobode i isto tako se osećaju žene širom zemlje. Zato ćemo ostati u Kijevu koliko god možemo.“

Ona i njen muž Aleksandar koordinišu fizički i psihološki zahtevanu obuku civila za ratovanje.

Njihovi napori uključuju obuku kako se koriste Molotovljevi kokteli, kako se koriste jurišne puške i objavljuju informacije na 33 jezika na svom sajtu.

Porodica Bilecki radi i na ometanju ultraljubičastih oznaka za koje veruju da su ih napravile ruske snage da bi poslužile kao mete za projektile i padobrance – uključujući jedan koji je njihova porodica pronašla u vlastitom vrtu.

„Prvih nekoliko dana su strah i nervoza bili preveliki“, kaže ona.

„Ali sada više nema straha, postoji samo želja da se pobedi neprijatelj.“

„Nisam želela da pobegnem, niti to planiram.“

„Ne znam da li ćemo preživeti, ali želim da živim i sanjam o tome da mi se treća ćerka rodi u slobodnoj i nezavisnoj Ukrajini.“

Pogledajte video: Venčanje na prvoj liniji fronta

Jarina Arijeva: ‘Ne plašim se za sebe‘

Onog jutra kad je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, Jarina Arijeva je imala samo jednu stvar na umu – kako da se uda.

Živela je razdvojeno od muža Svjatoslava Fursina, a njih dvoje su želeli da ostanu zajedno tokom sukoba.

Novopečeni mladenci su se potom zajedno priključili Teritorijalnoj odbrani da bi pomogli u zaštiti Kijeva.

„Uradiću sve što mogu da odbranim svoju zemlju i svoj grad“, kaže ona.

„Moja imovina je tu, moji roditelji su tu, moja mačka je tu. Sve što volim je tu, zato ne mogu da napustim Kijev i boriću se ako budem morala.“

Arijeva je odbornica u gradskim vlastima Kijeva, što znači da su joj dodeljeni oružje i pancir.

Preselila se sa mužem u bazu teritorijalne odbrane, ali još nije dovoljno iskusna da odlazi u borbene misije.

Umesto toga, ona čeka, moli se, puši i radi, dok čeka na vesti o mužu, koji se bori na frontu.

„Pre rata sam imala mnogo strahova. Plašila sam se pasa, plašila sam se mraka“, kaže ova dvadesetjednogodišnjakinja.

„Ali sada je jedino čega se plašim da ću izgubiti muža – ne plašim se za sebe.“

Opasao posao

Dobrovoljci ginu na frontu, a među njima su i mnoge žene.

Dvadeset četvrtog februara, prvog dana kada su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu, pedesetdvogodišnja veteranka i majka petoro dece Irina Cvila poginula je u Kijevu.

Ona se prijavila da brani grad zajedno sa mužem Dmitrom, za kojeg se veruje da je takođe poginuo istog dana.

Nedelju dana kasnije, otvorena je vatra na kola koja su prevozila hranu za azil za životinje blizu Kijeva kada je poginula dvadesetšestogodišnja Anastasija Jalanskaja i još dvoje ljudi.

Psi su ostali tri dana bez hrane i ona je navodno odbila da se evakuiše da bi im pomogla.

Jednu drugu mladu dobrovoljku Valeriju „Leru“ Macecku, pogodio je ruski tenk dok je išla po lek za majku, prema dobrotvornoj organizaciji USAID u kojoj je radila.

Trebalo je za neki dan da napuni 32 godine.

U potrazi za skrovištem u napadnutom ukrajinskom gradu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]