Russian President Vladimir Putin meets Chinese President Xi Jinping

Getty Images
Putin (levo) i Si Đinping sreli su se lično u Pekingu u februaru

Si Đinping, kineski lider i Vladimir Putin, ruski predsednik razgovaraće o ratu u Ukrajini i drugim „međunarodnim i regionalnim temama“ na sastanku koji će se održati krajem ove nedelje, tvrdi Kremlj.

Njih dvojica će se sastati u Uzbekistanu na samitu koji će pružiti „alternativu“ Zapadom svetu, saopštio je Kremlj.

Si Đinping putuje prvi put u inostranstvo otkako je izbila pandemija.

On želi da osvoji istorijski treći mandat, dok su Putinovi odnosi sa Zapadom na do sada najnižim granama zbog Ukrajine.

Si Đinping započinje trodnevno putovanje u sredu u Kazahstanu.

Potom će se sastati sa Putinom u četvrtak na samitu Šangajske organizacije za saradnju (SCO) u Samarkandu, koji će se održati 15. i 16. septembra.

Putin će se sastati i sa drugim liderima, između ostalog sa liderima Indije, Pakistana, Turske i Irana – ali njegov sastanak sa kineskim liderom „od posebne je važnosti“, saopštio je Jurij Ušakov, portparol Kremlja za spoljne poslove.

On je rekao da se samit održava „u vreme dok se u svetu dešavaju krupne političke promene“.

Kina i Rusija odavno žele da postave SCO, osnovanu 2001. sa četiri bivše centralnoazijske zemlje, kao alternativu zapadnim multilateralnim grupama.

Poseta Sija Đinpinga odvija se usred nove serije zaključavanja gradova u Kini, gde još uvek vlada njegova politika nulte tolerancije prema kovidu.

Dok se ostatak sveta otvorio, učeći da živi sa virusom, Peking nastavlja da zatvara čitave gradove i pokrajine svaki put kad dođe do skoka broja slučajeva.

Si Đinping je poslednji put napustio Kinu u januaru 2020. u poseti Mjanmaru – svega nekoliko dana pre nego što je na snagu stupio prvi karantin u Vuhanu.

Od tada je boravio u Kini, napustivši kopno samo jednom u julu ove godine da bi posetio Hong Kong.

Putin je takođe retko odlazio u inostranstvo.

Njegov sastanak sa turskim i iranskim liderima u Teheranu u julu bio je tek njegov drugi izlazak iz zemlje otkako su ruske trupe izvršile invaziju na Ukrajinu.

Ovo je drugi sastanak dvojice lidera ove godine – poslednji put su se susreli na Zimskoj olimpijadi u Pekingu u februaru.

Posle februarskog sastanka, dvojica lidera izdala su zajedničko saopštenje u kojem se reklo da prijateljstvo između njihovih zemalja „ne poznaje granice“.

Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu svega nekoliko dana kasnije – što je bio potez koji Kina nije ni osudila ni podržala.

U stvari, Peking je saopštio da su obe strane krive za situaciju.

Kina nije deo međunarodnih sankcije protiv Rusije i trgovina između dve zemlje samo je nastavljala da raste.

Indijski i kineski uvoz ruske nafte skočio je u nebesa od početka invazije na Ukrajinu.

Odnosi Kine i Zapada u poslednjih nekoliko meseci su se pogoršali, pogotovo sa SAD, posle napetosti oko Tajvana.

Kina tvrdi da je ostrvo sastavni deo njene teritorije.

Prošlog meseca je Peking organizovao petodnevnu vojnu blokadu ostrva kao reakciju na posetu Nensi Pelosi, predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa.

Poznavaoci prilika u Kini tvrde da Si Đinpingov izlazak iz zemlje posle više od dve godine, uprkos značajnim izazovima kod kuće – štetna zaključavanja i posustala privreda – pokazuju da je on siguran u vlastito vođstvo.

Analitičari očekuju da će biti ponovo izabran za istorijski treći mandat na predstojećem kongresu Kineske komunističke partije u oktobru.


Analiza Stefena MekDonela, reportera iz Kine

Kineski lider je u značajnoj meri smanjio rizik da će se zaraziti korona virusom ne putujući u inostranstvo više od dve godine (pod pretpostavkom, naravno, da se već nije zarazio a da mi za to ne znamo).

Ostanak Sija Đinpinga kod kuće takođe je služio i u propagandne svrhe – to je poručivalo kineskom narodu da ni oni ne treba da putuju u inostranstvo tokom ovog kriznog perioda.

Sada kada je Si odlučio da ponovo putuje, da li to znači da Partija razmišlja da je za njega sada bezbednije da to učini?

Još jedno pitanje: ako nije bilo bezbedno pre godinu dana, zašto je bezbedno sada?

Takođe, da li će prizori Sija Đinpinga u drugim zemljama dovesti do očekivanja da se ograničenja za putovanja dodatno smanje kako bi se izgladio put kineskim državljanima za ponovne odlaske u inostranstvo?

Vlada u Kini ne oseća potrebu da obrazloži takve odluke, tako da nikad ne znamo šta tačno stoji iza njih.

Bilo kako bilo, ovo putovanje će se u Kini doživeti kao mali nagoveštaj da bi mere uskoro mogle da budu ublažene.

Kažem „mogla“, zato što, ako vlada i ima plan da u nekom trenutku okonča strogu strategiju borbe protiv korona virusa, ona to svakako ne deli sa javnošću.


Šta je Šangajska organizacija za saradnju (SCO)?

SCO je evroazijska politička, ekonomska i bezbednosna organizacija koju su 2001. godine osnovali Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

Iran se trenutno sprema da se pridruži ovoj grupi.

Zemlje članice će na samitu razgovarati o trgovini, sa Kinom kao krupnim ulagačem u region preko sopstvene inicijative Pojasa i puta.

Peking odavno želi da otvori nove železničke trase zbog trgovine sa Evropom, dok centralnoazijske zemlje žele bolju povezanosti sa Kinom.

Početkom godine, Kirgistan je saopštio da će 2023. početi izgradnju nove trase koja će je povezati sa Kinom i Uzbekistanom.


Možda vam ova priča bude zanimljiva

Sto godina Komunističke partije Kine: Od početaka do planova za budućnost
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.