Vladimir Žirinovski, ruski političar poznat po ekstremno desničarskim stavovima, preminuo je u 75. godini, potvrdio je Vjačeslav Volodin, predsednik Donjeg doma ruskog parlamenta.
Žirinovskom je prethodnih meseci zdravlje bilo narušeno, u februaru je preležao korona virus, a Volodin je rekao da je preminuo posle „duge i teške bolesti“, prenosi agencija AFP.
Predsednik Liberalno demokratske partije Rusije, Žirinovski je gotovo tri decenije je bio učesnik političkog života Rusije, poznat po izrazito anti-zapadnim stavovima.
Ovaj ruski političar više puta je dolazio u Srbiju kao gost ekstremno-desničarskih partija i političara, poput Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i Stranke srpskog jedinstva Željka Ražnatovića Arkana.
- Ruski marš – kako su ekstremni nacionalisti oteli Dan narodnog jedinstva
- Aleksej Navaljni – najglasniji Putinov kritičar
- Zapadni agenti se trude da uđu u Putinovu glavu
Ruski mediji su 25. marta objavili izjavu senatora Aleksandra Pronjuškina da je Žirinovski preminuo od kovida, ali je Volodin tada demantovao vest.
Ko je bio Žirinovski?
Ruski političar je često bombastičnim izjavama i iznošenjem ekstremnih stavova dolazio u centar pažnje medija, navodi Rojters.
Pretio je lansiranjem nuklearnog oružja na zapadne zemlje, oduzimanjem Aljaske Americi i širenjem ruskih granica tako da „vojnici mogu da operu čizme u toplim vodama Indijskog okeana“.
„On je tako velika ličnosti da je bez Žirinovskog nezamisliv istorijski razvoj političkog sistema moderne Rusije“, rekao je Vjačeslav Volodin.
Naziv stranke koju je predvodio Žirinovski – Liberalno demokratska partija Rusije – prikrivao je ksenofobične stavove.
LDPR je postao „sistemska opozicija“ Vladimiru Putinu, predsedniku države.
Žirinovski i njegova stranka su formalno bili konkurencija Putinu, ali su ga podržavali uvek kada je bilo važno.
Tako je LDPR podržao aneksiju Krima 2014.
Žirinovski se takođe pokazao korisnim za Kremlj kada je trebalo testirati reakcije javnosti na određene ekstremne opcije i ideje.
U jednom trenutku, Žirinovski se uporedio sa Donaldom Trampom.
Rekao je da Amerikanci treba da glasaju za Trampa na predsedničkim izborima ili će doći u opasnost da ih Hilari Klinton, demokratska kandidatkinja, uvuče u novi svetski rat koji će širom sveta „doneti Hirošime i Nagasakije.“
Ozbiljniju medijsku pažnju Žirinovski je privukao 1991, kada je na predsedničkim izborima osvojio treće mesto, iza Borisa Jeljcina i Nikola Rižkova.
Žirinovski i Srbija
Vladimir Žirinovski je više puta posećivao Srbiju.
U Bjeljini, u Bosni i Hercegovini ga je 1994. godine dočekao Radovan Karadžić, lider Srba iz Bosne, koji je 2019. pred Tribunalom u Hagu pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog ratnih zločina.
Žirinovski je tom prilikom obećao da će „Rusija kazniti sve one koji žele da podele srpsku zemlju“, pisao je beogradski nedeljnik Vreme,
U Podgorici, glavnom gradu Crne Gore, sastao sa Svetozarom Marovićem, generalnim sekretarom vladajuće Demokratske partije socijalista.
Žirinovski je rekao da će u slučaju vojne intervencije NATO-a protiv Srba u Bosni biti upotrebljeno nekoliko vrsta novog naoružanja.
Pristalicama je tada obećao promenu ruske spoljne politike, ukidanje ekonomske blokade protiv Jugoslavije, odbrana slovenskih naroda od katolicizma i islama, stvaranje Istočnoevropske zajednice (EEZ) „od Knina do Vladivostoka.“
Žirinovski je godinama održavao kontakte sa Vojislavom Šešeljem, predsednikom Srpske radikalne stranke.
Pogledajte video o istoriji neslaganja Rusije i Ukrajine
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
