Rusija i Ukrajina: Novi ruski napad na Herson, najmanje 10 mrtvih – Rusija nema dovoljno municije za ofanzivu, tvrde britanski obaveštajci

Dan pošto su oba doma američkog Kongresa usvojila budžet za narednu godinu, kojim je predviđeno 45 milijardi dolara pomoći Kijevu, ruske trupe su granatirale Herson, a u napadu je poginulo desetoro ljudi, dok je desetine povređeno.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski objavio je fotografije posledica granatiranja centra Hersona, osudivši napad kao teroristički čin i istakavši da je cilj da se „zastraše“ Ukrajinci.

Ruska vojska postepeno rešava problem nedostatka vojnika dolaskom mobilisanih, ali nema dovoljno municije da krene u ofanzivu, navodi se rezimeu britanskih obaveštajaca 304. dana rata.„Očigledno, Rusija doživljava nedostatak krstarećih projektila i stoga ima ograničene napade na ukrajinsku infrastrukturu na otprilike jedan nedeljno.

„Slična je situacija i sa artiljerijskim granatama – malo je verovatno da je Rusija uspela da popuni zalihe do nivoa koji je dovoljan za prelazak na velike ofanzivne operacije“, navodi se u izveštaju.

U tome ih sprečava ranjivost duge linije fronta, koja zahteva svakodnevnu potrošnju velikog broja granata i projektila da bi se zaštitila, smatraju britanski obaveštajci.

• Koliko je štete Rusija nanela ukrajinskoj energetskoj mreži
• Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini
• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin nije svestan svega što se dešava sa njegovom vojskom u Ukrajini, jer se veoma uzak krug saradnika i snaga bezbednosti trudi da ga ne ljuti neprijatnim vestima sa fronta, piše američki list Vol strit džornal.

Ove informacije demantovao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Dan 305.

• U napadu na Herson poginulo desetoro ljudi
• Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, osudio napad kao teroristički akt
• Izveštaj britanske obaveštajne službe: Rusija nema dovoljno municije za ofanzivu
• Vol Strit Žurnal: Putin nije svestan šta se dešava sa njegovom vojskom
• Restrikcije struje u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine
• Američki Kongres usvojio je budžet za narednu godinu, kojim je predviđeno 45 milijardi dolara pomoći Kijevu
• Proruske vlasti uništavaju pozorište u Marijupolju kako bi prikrili zločine, tvrdi Kijev
• Gubici ruskih oružanih snaga u ratu premašili su 100.000 ljudi, tvrdi ukrajinski generalštab.. To je mnogo više od procena stranih posmatrača.
• Putin: Rat u Ukrajini je „rezultat politike trećih zemalja“
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
• U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Najmanje desetoro mrtvih posle napada na Herson

Najmanje desetoro ljudi je stradalo, a desetine povređeno, posle vazdušnog napada na ukrajinski grad Herson. „Ujutro u subotu, na Badnji dan, u centru grada! Ovo nisu vojni objekti. Ovo nije rat po definisanim pravilima. Ovo je teror, to je ubijanje da bi se zastrašivalo i da bi se u tome uživalo“, ocenio je Zelenski preko društvenih mreža.

Na Telegram kanalu je objavio snimke posledica napada na kojima se vide tela, automobili u plamenu i oštećene zgrade.

„Društvene mreže će ove slike označiti kao ‘osetljiv sadržaj’. Ali ovo nije osetljiv sadržaj – ovo je realan život Ukrajine i Ukrajinaca“, napisao je.

Nekoliko osoba je hospitalizovano sa teškim povredama.

Oštećeni su objekti civilne infrastrukture, među njima stambene zgrade, administrativne zgrade i vozila, saopštilo je regionalno tužilaštvo u Hersonu.

Herson je jedini glavni regionalni grad koji je Rusija zauzela od početka invazije, a ukrajinska vojska ga je oslobodila prošlog meseca.

Od tada je često meta napada ruskih snaga koje se nalaze sa druge strane reke Dnjepar.

Rusija iznova negira da u napadima pogađa civile.

Pored desetoro stradalih, 18 ljudi je u kritičnom stanju, saopštio je regionalni guverner.

Od koga i kakve informacije Putin dobija o stanju u vojsci?

Američki list Vol Strit Žurnal objavio je dugačak članak na osnovu razgovora sa izvorima iz najvećeg ešalona moći u Rusiji, vođenih nekoliko meseci.

Prema tim izvorima, Putin se okružio uskim krugom ideološki bliskih savetnika i informacije dobija samo od njih.

Zbog toga se loše vesti o ratu u Ukrajini sistematski ulepšavaju.

List tvrdi da su ovi zaključci zasnovani na višemesečnoj komunikaciji sa sadašnjim i penzionisanim funkcionerima i obaveštajcima u Rusiji i na Zapadu, kao i sa „ljudima bliskim Kremlju“.

„Svi oni zajedno stvaraju sliku lidera izolovanog od sveta, koji nije u stanju ili ne želi da veruje da je Ukrajina u stanju da se uspešno odupre“, piše list..

„Izgleda da predsednik ima veoma ograničeno razumevanje stvarnog stanja stvari, ali je odlučan da vodi rat godinama ako treba i da da dobije po svaku cenu.“

Ove informacije demantovao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

„Bilo kakve tvrdnje da Putin dobija iskrivljene informacije nisu tačne“, citira Vol Strit Žurnal Peskova.

Posle skoro godinu dana rata, Putin nije izgubio lično uverenje da ukrajinska nacija navodno ne postoji i da SAD navodno nameravaju da razmeste nuklearno oružje u Ukrajini kako bi ugrozile Rusiju.

„Prema bivšim ruskim zvaničnicima i ljudima bliskim Kremlju, Putin je odlučan da zakuca ekser u Ukrajinu i spreman je za dugogodišnji rat i da u tu svrhu mobiliše stanovništvo i privredu“, piše list.

Rusi u Beogradu protestovali protiv rata

„Ratu ne!“, „Putin nije Rusija““, „Rusija će biti slobodna!“, uzvikivalo je nekoliko stotina ljudi centralnim beogradskim ulicama u subotu 24. decembra.

Na poziv Ruskog demokratskog društva, okupljeni – mahom Rusi koji su se od početka rata preselili u glavni grad Srbije – protestovali su protiv rata u Ukrajini i politike ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Rat u Ukrajini nije ruski rat, već rat njenog predsednika Putina“, poručio je Pjotr Nikitin, jedan od osnivača RDD.

Dodao je da postoje pritisci na organizatore protesta poput današnjeg i da često dobijaju pretnje putem društvenih mreža.

Protestnu kolonu, povodom 10 meseci od početka rata, predvodio je transparent „Mir Ukrajini, sloboda Rusiji“.

Kolona se nakratko zaustavila ispred Ambasade Belorusije, gde su skandirali: „Lukašenka u Hag!“, „Živela Balorusija!“ i „Ne ratu!“.

Skup je kordon policije zaustavio nedaleko od Ambasade Rusije, odakle su učesnici uzvikivali: „Putin ubica!“, „Tribunal!“, „Putin nije Rusija!“ i „Sloboda Alekseju Navaljnom!“.

Na tom mestu je bilo dvadesetak pripadnika policije, a ispred Ambasade Rusije bilo je nekoliko naoružanih pripadnika Žandarmerije.

Darija i Dimitrije su se u Beograd preselili od aprila. Protive se ratu i zločinima u Ukrajini, kažu.

„Putin je zločinac. Moramo nastaviti da podržavamo Ukrajinu“, dodaju za BBC na srpskom.

Fotografije sa ulica različitih gradova Ukrajine

Uništavanje pozorišta u Marijupolju

Ruske snage su počele da uništavaju razrušeno pozorište u Marijupolju, lulčkom gradu na jugu Ukrajine, rekao je ukrajinski zvaničnik.

Petro Andrjuščenko optužio je ruske vlasti da time nastoje da prikriju ubistvo stotina civila kada su zgradu pogodili ruski borbeni avioni u martu.

Oko srušenog pozorišta nedavno je postavljen paravan.

Andrjuščenko je rekao da Rusi planiraju da ostave netaknut prednji deo pozorišta i unište ostatak strukture, da izgrade novo pozorište „na kostima ljudi iz Marijupolja“.

Prošlog meseca oko ruševina pozorišta je postavljen paravan, upotpunjen slikama ruskih kulturnih ličnosti.

Pre nego što je Rusija napala Ukrajinu prošlog februara i opsedala Marijupolj, pozorište je bilo žarište gradskog života.

Ove godine, proruska vlast koja upravlja gradom i okupiranim oblastima okolnog regiona Donjecka, obećala je preostalom stanovništvu grada alternativnu zabavu – oživljavanje kultnog sovjetskog mjuzikla iz 1960-ih, Muzičari iz Bremena.

Ranije ovog meseca ,novinari Asošiejted presa su pomoću satelitskih snimaka procenili da je na groblju u Marijupolju iskopano 10.300 novih grobova.

BBC je u novembru izvestio da su svedoci videli kako ruske vlasti vade tela iz ruševina uništenih zgrada i odnose ih na sahranu.

Ukrajinski zvaničnici veruju da je 25.000 ljudi izgubilo život u borbama u gradu.

Posle više meseci žestokih borbi, Rusija je osvojila Marijupolja u maju, kada se stotine ukrajinskih boraca predalo posle skrivanja u ogromnom industrijskom kolpleksu Azovstal.

Dva meseca ranije, 16. marta, ruski avioni bacili su dve bombe od 500 kilograma na gradsko pozorište koje su istovremeno detonirale, navodi se u izveštaju Amnesti internešenela, koji je napad osudio kao jasan ratni zločin.

Civili su zgradu koristili kao utočište od opsade, a ispred pozorišta na ruskom je bio ispisan veliki natpis „deca“.

Oko 1.200 ljudi nalazilo se u zgradi kada su bombe pale.

Ukrajinske vlasti veruju da je ubijeno 300 ljudi, ali istraga agencije AP kaže da je broj bliži 600.

Mnoga tela pronađena su u podrumu.

• Kako je žena preživela udar bombe od 500 kilograma na ukrajinsko pozorište
• „Bilo je kao u koncentracionom logoru“ – svedočanstva preživelih iz Marijupolja

Koliko će pomoći Ukrajini trebati da bi nastavila da ratuje

Pavel Aksjonov, BBC dopisnik

„Reči portparolke Bele kuće o „nepokolebljivoj spremnosti Sjedinjenih Država da podržavaju Ukrajinu onoliko dugo koliko je potrebno“ treba da budu veoma dragocene.

Ovo je važna moralna podrška. Međutim, u materijalnom svetu sve je mnogo komplikovanije.

Koliko će pomoći Ukrajini trebati da bi nastavila da ratuje, može se zamisliti po rečima Valerija Zalužnog, glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine.

On je u septembru objavio članak u kojem je naveo da je za ofanzivu Oružanih snaga Ukrajine potrebno stvoriti jednu ili više operativnih grupa, koje bi trebalo da obuhvataju od deset do dvadeset kombinovanih brigada.

U nedavnom intervjuu za časopis Ekonomist, Zalužni je rekao da mu je za izlazak na liniju sukoba 23. februara potrebno 300 tenkova, 600 do 700 borbenih vozila pešadije, 500 haubica, granate, rakete, rezervni delovi za popravku naoružanja i opreme, tople uniforme, raznovrsna medicinska nega, obuka vojnog osoblja i još mnogo toga.

Ukrajina dobija veliku vojnu pomoć od Sjedinjenih Država, ali mnogo od onoga o čemu ukrajinska vojska i političari stalno pričaju nije im isporučeno.

Sa administrativne tačke gledišta, američka vojna pomoć Ukrajini se pruža na tri načina – po naredbi predsednika, a druga dva programa se bave porudžbinama oružja od dobavljača sa dugim rokom isporuke.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]